Vesti – 04.08.2025
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 04.08.2025, 18:40
Izvršna vlast i vladajuća koalicija u Bukureštu nastavljaju ove nedelje analizu mera uključenih u drugi fiskalni paket usmeren na ekonomski oporavak i smanjenje budžetskog deficita. To uključuje, između ostalog, reformu lokalne administracije, smanjenje broja lokalnih policajaca i investicije koje bi ove godine i dalje mogle dobiti finansiranje kroz program Angel Salinji. Nedavno su vođeni razgovori sa gradonačelnicima koji su protestovali, nezadovoljni činjenicom da bi mnogi započeti projekti za razvoj lokalnih zajednica mogli biti blokirani zbog nedostatka novca. Očekuje se da će drugi paket mera obuhvatiti i reformu državnih preduzeća, predloge za borbu protiv utaje poreza i pojednostavljivanje aktivnosti Agencije za nacionalno naplaćivanje prihoda za državni budžet, kao i reformu zdravstva. Razgovori će se takođe nastaviti kako bi se finalizovao nacrt zakona kojim se predlaže povećanje starosne granice za penzionisanje sudija i smanjenje iznosa penzije za ovu kategoriju.
Vežba „Vatreni štit 2025“ održava se od 4. do 18. avgusta, a sprovode je moldavske, rumunske i američke snage u centrima za obuku moldavske vojske. Prema Ministarstvu odbrane u Kišinjevu, vežba, koja se održava od 2015. godine, postala je referentna tradicija u pogledu mogućnosti obuke moldavskog vojnog osoblja zajedno sa rumunskim i američkim kolegama. Obuka će se sprovoditi u skladu sa međunarodnim standardima kvaliteta. Prema Godišnjem planu obuke, u obuci učestvuju i jedinice vojne opreme koje će se, tokom vežbe, kretati nacionalnim putevima, posebno noću, bez ometanja drumskog saobraćaja.
Rumunija će aktivirati evropski mehanizam RESTORE, kreiran posebno za slučajeve velikih prirodnih katastrofa, u kontekstu poplava u Sučavi i Njamcu (severoistok), najavio je ministar za investicije i evropske projekte, Dragoš Pislaru. „Ovo je prvi put da će se ovaj instrument koristiti u Rumuniji i omogućiće nam da brzo preraspodelimo milione evra evropskog novca u pogođena područja kako bismo podržali obnovu infrastrukture, stanovanja i malih preduzetnika u tom području“, rekao je ministar. Nakon poplava krajem prošlog meseca, tri osobe su poginule, hiljade ljudi je pogođeno, desetine kuća su uništene, a preko 1.300 kuća i pomoćnih zgrada je oštećeno. Usled poplava pogođena je putna infrastruktura, kao i mreže za snabdevanje električnom energijom i vodom.
Rumunski plivač David Popović (20 godina), dvostruki svetski šampion u Singapuru, izjavio je po povratku u zemlju u nedelju uveče da je ponosan na svoja dostignuća i demantovao je glasine o mogućem penzionisanju. Rekao je da je sada jedan od njegovih ciljeva da pomogne u renoviranju bazena u Bukureštu. „Ne mislim da država čini sve što može u tom pravcu da sport postane nacionalni prioritet i kao što sam uvek govorio, mislim da je sport najbolji ambasador zemlje“ – dodao je David Popović. Rumunski plivač je osvojio dve zlatne medalje, na 100 i 200 metara slobodno, na Svetskom prvenstvu u plivanju u Singapuru. Time je postao prvi plivač u istoriji koji je pobedio u disciplinama 100 i 200 metara slobodno na dva različita izdanja Svetskog prvenstva (Budimpešta 2022. i Singapur 2025.).
Ministarstvo finansija pokrenulo je u ponedeljak osmo izdanje ovogodišnjeg programa Tezaur. Rumuni mogu da investiraju do 5. septembra u državne obveznice sa rokom dospeća od jedne, tri i pet godina, uz godišnje kamatne stope od 6,9%, 7,5% i 7,85%, respektivno. Obveznice Tezaur mogu se kupiti do 3. septembra, preko platforme ghiseul.ro, i do 4. septembra, takođe onlajn, u Virtuelnom privatnom prostoru. Ova ulaganja mogu se izvršiti i u sedištima jedinica Državnog trezora, ali i u poštanskim jedinicama u zemlji. Državne obveznice imaju nominalnu vrednost od 1 leja, prenosive su i mogu se otkupiti unapred, a ostvareni prihod je neoporeziv. Ministarstvo finansija će sredstva koristiti za finansiranje budžetskog deficita i refinansiranje javnog duga.
Klinička bolnica za hitne slučajeve „Prof. dr Agripa Jonesku“ u Bukureštu upozorava na lažne informacije koje se pojavljuju na internetu o zdravlju bivšeg levičarskog predsednika Rumunije Jona Ilijeskua (1990-1996. i 2000-2004), navodeći da se jedine zvanične komunikacije u vezi sa njim obavljaju preko Fejsbuk stranice medicinske ustanove. „Svaki drugi izvor informacija o ovoj temi je bez kredibiliteta. Želeli bismo da se zahvalimo svim medijskim institucijama koje se odluče da se informišu o ovom slučaju iz jedinog zvaničnog izvora“, navodi bolnica. Prema poslednjim informacijama koje je prenela bolnica, opšte zdravstveno stanje Jona Ilijeskua (95 godina) ostaje ozbiljno, sa teškim oštećenjem respiratorne funkcije i perzistentnim disfunkcijama više organa. Bivši šef države „ima naprednu medicinsku negu, na odeljenju intenzivne nege, pod nadzorom multidisciplinarnog medicinskog tima“, izjavili su predstavnici bolnice.
Rumunski revizorski sud je, nakon revizije, otkrio da 60% pokretnih kulturnih dobara u vlasništvu Ministarstva kulture i njegovih podređenih institucija ima vrednost manju ili jednaku 10 leja (ekvivalentno oko 2 evra). Institucija tvrdi da ne postoji centralizovana i ažurirana evidencija o pokretnim i nepokretnim kulturnim dobrima iz državne baštine u vlasništvu ministarstva ili podređenih subjekata. Revizijom je takođe utvrđeno neispravno upravljanje nekim istorijskim spomenicima. Provera je takođe otkrila da su nepokretnosti u javnom vlasništvu države iznajmljivane bez poštovanja zakona. Problemi su otkriveni i u vezi sa organizacijom međunarodnih izložbi ili privremenim izvozom kulturnih dobara.
Dugačka ruta pod nazivom Via Transilvanika zvanično ima zakon o zaštiti, nakon što je vlada u Bukureštu dopunila normativni akt koji reguliše pešačke rute kroz implementaciona pravila. Inicijatori Via Transilvanike kažu da je ovo ogroman korak za održivi turizam i razvoj lokalnih zajednica. Udruženje Tašuleasa Social, koje je razvilo projekat, sada radi na dokumentima za akreditaciju pristupa prvoj dugoj ruti u zemlji. „Via Transilvanika predstavlja Rumuniju. Prošle godine, mislim da je predstavljala Rumuniju u međunarodnim publikacijama više nego cela Rumunija na jednom mestu“ – izjavljuje Alin Ušeriu, osnivač organizacije. Pokrenuta 2018. godine, Via Transilvanika pokriva preko 1.600 km, prelazi deset okruga i stotine lokalnih zajednica sa njihovom etničkom, kulturnom, istorijskom i geografskom raznolikošću i, istovremeno, prolazi kroz 12 lokaliteta koji su uvršteni u UNESKO-vu svetsku baštinu. Ruta se može preći peške, biciklom ili na konju.
