Vesti – 04.11.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 04.11.2026, 16:58
Rumunski predsednik Nikušor Dan sastao se danas u Bukureštu sa Elbridžom Kolbijem, podsekretarom odbrane Sjedinjenih Američkih Država za odbrambenu politiku. Kolbi, drugi čovek u Pentagonu, jedna je od glavnih osoba odgovornih za preispitivanje američkog vojnog stava u Evropi. Elbridž Kolbi je prošlog leta odigrao važnu ulogu u odluci o obustavi isporuka protivvazdušnih raketnih sistema Ukrajini. Savetnik predsednika Nikušora Dana za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku, Marijus Lazurka, imao je prošle nedelje u Vašingtonu niz sastanaka sa visokim zvaničnicima američke administracije, uključujući Elbridža Kolbija. Predsednik Nikušor Dan se takođe danas sreo sa liderkom beloruske opozicije, Svetlanom Tihanovskom.
Prosečna kupovna moć po glavi stanovnika u Evropi će porasti na 21.153 evra u 2026. godini, dok će Rumunija zabeležiti 11.283 evra i pasti sa 31. na 32. mesto na evropskoj rang listi, pokazuje studija objavljena danas. Stanovnici Lihtenštajna, Švajcarske i Islanda imaju znatno veće prihode od ostatka Evrope, dok su stanovnici Ukrajine, Kosova i Republike Moldavije na suprotnom kraju. U mnogim evropskim zemljama, kupovna moć je i dalje koncentrisana u regionima glavnih gradova. U Rumuniji, stanovnici regiona Bukurešta imaju kupovnu moć više nego dvostruko veću od nacionalnog proseka. Kupovna moć predstavlja raspoloživi dohodak nakon odbitka poreza i obaveznih doprinosa, a uključuje i beneficije koje dodeljuje država.
Predstavnici Sindikata Nacionalnog instituta za statistiku protestovali su danas ispred Ministarstva finansija u Bukureštu, nezadovoljni odbijanjem vlasti da isplate prava na plate koja su zaposleni u Nacionalnom institutu za statistiku stekli pravosnažnim sudskim odlukama. Ističu da ovaj stav, u kombinaciji sa budžetskim politikama usvojenim bez objektivne analize stvarnog stanja institucije, doprinosi pogoršanju problema sa kojima se Institut suočava već duže vreme. Ovi problemi utiču na stabilnost ljudskih resursa, institucionalne kapacitete i, implicitno, na kvalitet proizvedenih statističkih podataka i odnos sa sličnim institucijama u evropskoj mreži, posebno Evrostatom, tvrde zaposleni u Nacionalnom institutu za statistiku.
Rumunski državni proizvođač nuklearne energije, kompanija „Nukleaelektrika“, objavila je u sredu da će ponovo povezati jedan od svoja dva reaktora na nacionalnu mrežu 6. novembra i dovesti ga u pun kapacitet do sledećeg dana. Rekordno niski nivoi Dunava, čija voda se koristi za hlađenje reaktora, doveli su do gašenja dva bloka u Černavodi (jugoistok) krajem jula, odnosno početkom avgusta. Dva bloka obezbeđuju petinu proizvodnje električne energije u Rumuniji.
Radio Rumunija Internacional ima nove aplikacije za Android i iOS. Mogu se besplatno preuzeti sa Google Play-a i AppStore-a. Aplikacije nude vesti i tekstualne, audio i video članke na rumunskom, 11 stranih jezika i arumunskom dijalektu, kao i mogućnost slušanja uživo 3 kanala na kojima se emituju programi Radija Rumunija Internacional. Podsećamo vas da sadržaj koji kreira Radio Rumunija Internacional možete čitati, slušati ili gledati i na internet stranici www.rri.ro, na podkast platformi www.romaniainternational.radio, kao i na profilima na Fejsbuku, X-u, Instagramu, Youtube-u, Linkedin-u i SoundCloud-u.
Javne investicije u Rumuniji su porasle za skoro 49% u trećem kvartalu ove godine u poređenju sa istim periodom 2025. godine, a budžetski deficit je bio ispod programiranog nivoa, na 1,81% bruto domaćeg proizvoda, saopštilo je Ministarstvo finansija. Što se tiče izvršenja budžeta u prvih 9 meseci godine, deficit je smanjen na 3,81% bruto domaćeg proizvoda, sa 5,31% zabeleženih u istom periodu prošle godine. Resorni ministar, Aleksandru Nazare, upozorio je, međutim, da postizanje cilja deficita na kraju godine zavisi od naplate poslednjih tranši Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, čija vrednost prelazi 4 milijarde evra.
Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR, nacionalistička opozicija) podnela je Senatu u Bukureštu jednostavan predlog pod nazivom „Državni budžet u vreme istine“, koji je usmeren na aktivnosti ministra finansija, nezavisnog Aleksandrua Nazarea, iz većinske vlade Socijaldemokratske stranke (PSD). Dokument, koji su potpisala 34 senatora, biće razmatran i glasan sledeće nedelje, na plenarnoj sednici u sredu. Prethodno je Nazare izjavio da su javne investicije u Rumuniji porasle za skoro 49% u trećem kvartalu ove godine u poređenju sa istim periodom 2025. godine, a budžetski deficit je bio ispod programiranog nivoa, na 1,81% bruto domaćeg proizvoda. Što se tiče izvršenja budžeta u prvih 9 meseci godine, deficit je smanjen na 3,81% bruto domaćeg proizvoda, sa 5,31% zabeleženih u istom periodu prošle godine. Nazare je, međutim, upozorio da postizanje ciljanog deficita na kraju godine zavisi od prikupljanja poslednjih tranši Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, koji su guverneri Bukurešta dogovorili sa Evropskom komisijom, a čija vrednost prelazi 4 milijarde evra.
Svih sedam članova posade tegljača koji je sinoć objavio da je u opasnosti od potonuća u Crnom moru su bezbedni. Tegljač je sada bezbedno usidren u rumunskoj luci Mangalija, dok jedan brod pluta u bugarskim vodama. Rumunska pomorska uprava, preko Centra za koordinaciju pomorstva, obaveštava da je uveče 3. novembra obaveštena o pomorskom incidentu u koji su umešani brod MENTOR i dva pomoćna tegljača. Nakon kidanja užeta za vuču, brod MENTOR je privremeno plutao, tegljač AJAZ BEJ je imao tehničkih problema sa pogonskim sistemom i potom se sudario sa brodom kojeg je vukao. Rumunske vlasti su odmah mobilisale specijalizovana plovila za spasavanje i pomoć kako bi upravljale vanrednom situacijom.
Bujne kiše i oluje koje je doneo snažan mediteranski ciklon izazvale su velike poplave u Rumuniji, materijalnu štetu u desetinama lokaliteta u nekoliko okruga, saobraćajne gužve i velike poremećaje, posebno u železničkom i pomorskom saobraćaju. Hidrolozi upozoravaju na rizik od bujičnih poplava i poplava. Ministarstvo zaštite životne sredine zatražilo je od lokalnih vlasti da obezbede i brzo prenesu upozorenja stanovništvu. Takođe se preporučuje strogo poštovanje planova za odbranu od poplava. Jug i jugoistok zemlje bili su najteže pogođena područja, gde su takođe izdata crvena upozorenja na poplave. U okrugu Konstanca (jugoistok), padavine su na nekim mestima prelazile 80–90 litara po kvadratnom metru, a interventni timovi su kontinuirano radili na evakuaciji vode iz desetina kuća, dvorišta i podruma.
