Vesti 05.07.2022
Ministar spoljnih poslova Rumunije, Bogdan Auresku pozdravio je potpisivanje u utorak, u Briselu, protokola o pristupanju Finske i Švedske NATO-u od strane stalnih predstavnika dveju zemalja, kao i od strane predstavnika država članica Alijanse .
Newsroom, 05.07.2022, 18:22
Ministar spoljnih poslova Rumunije, Bogdan Auresku
pozdravio je potpisivanje u utorak, u Briselu, protokola o pristupanju Finske i
Švedske NATO-u od strane stalnih predstavnika dveju zemalja, kao i od strane
predstavnika država članica Alijanse uključujući i Rumuniju. Prema saopštenju
rumunskog ministarstva spoljnih poslova, u aktuelnom bezbednosnom kontekstu
koji je obeležen ruskim ilegalnim agresorskim ratom protiv Ukrajine, pristup
dve nordijske zemlje je izraz njihove privrženosti vrednostima i demokratskom
duhu koji NATO brani i promoviše. Rumunija je – takođe se pokazuje – bila i
jeste jedan od glavnih pobornika politike otvorenih vrata u centru strateškog
pristupa NATO-a u odnosu na partnerske države. Prema rumunskom ministarstvu
spoljnih poslova, odluka o članstvu u organizaciji je opcija za koju svaka država je slobodna da preuzme odgovornost , na
osnovu svoje suverene odluke i ispunjavanjem kriterijuma utvrđenih za ovaj
proces, odnosno na osnovu konsenzusa savezničkih država. Nijedna treća zemlja
ne može uticati na politiku proširenja NATO-a. Istovremeno, Bukurešt je uveren
da će pristupanje Finske i Švedske NATO-u doprineti jačanju savezničke
bezbednosti. Nakon potpisivanja pristupnih protokola na nivou stalnih
predstavnika, uslediće proces ratifikacije u svakoj zemlji članici NATO-a,
koja bi mogao da potraje i do godinu dana. Turska je jedini saveznik koji je
svoju saglasnost uslovljavala
ratifikaciju poštovanjem obaveza dva kandidata u borbi protiv terorizma.
Izmene rumunskog zakona o oporezivanju su do petka u
takozvanoj transparentnosti odlučivanja, a sledeće nedelje će ih usvojiti
vlada. Među izmenama koje je dogovorila vladina koalicija Socijalna Demokratska
Partija-Nacionalna Liberalna Stranka-Demokratski Savez Mađara u Rumuniji, sa
navedenim ciljem povećanja prihoda u državni budžet, su povećanje akciza na
duvan i alkoholna pića, porez na dodatu vrednost za HoReKu i porez na imovinu.
Dobici od igara na sreću do 3.000 leja (ekvivalent 600 evra) bili bi oporezovani
sa 10%, oni između 3.000 i 10.000 leja sa 20%, a oni preko 10.000 leja sa 40
procenata. Vladini izvori su takođe rekli da se druga mera odnosi na 5% poreza na
dodatu vrednost za stambene prostore maksimalne vrednosti od 600.000 leja i
površine ne veće od 120 kvadratnih metara. Izmeniće se i obračun oporezivanja stambenog
prostora. Na ovaj način bi porez u
velikim gradovima mogao da poraste za 60 odsto. Istovremeno, u HoReci se menja
specifičan porez tako da od sledeće godine neće biti manji od 1% prometa.
U Krajovi, na jugu Rumunije, u utorak je održana
svečanost povodom zvaničnog preuzimanja lokalne Fordove fabrike od strane Ford
Otosan, najvećeg proizvođača komercijalnih vozila u Evropi. Američko-turska
kompanija najavila je ulaganja od skoro 500 miliona evra u naredne tri godine
za proširenje proizvodnje. Fabrika će proizvoditi novu generaciju modela za
teretni i putnički transport, koji će ući u proizvodnju sledeće godine, sa
potpuno električnom verzijom počev od 2024. Takođe, Ford Puma, najprodavaniji
automobil marke Ford u Evropi, imaće koristi od 2024. prodavaće se u potpunoj
električnoj verziji, koja će se takođe proizvoditi u fabrici u Krajovi.
Prisutni na događaju, premijer Nikolaje Čiuka je naglasio posvećenost
zvaničnika, kako američkih tako i turskih, jačanju i razvoju ekonomskih odnosa
i strateškog partnerstva sa Rumunijom. On je rekao i da na nivou Vlade postoji
obaveza preuzeta Nacionalnim planom za
oporavak i rezilijenciju da krajem 2026. godine u Rumuniji bude 18.000 električnih
stanica za punjenje.
Rumunija je veoma uključeni akter u evropskoj i bezbednosnoj
politici, izjavio je predsednik Klaus Johanis u utorak na konferenciji za
novinare. On je naglasio da su nedavne odluke Evropskog saveta i samita Natoa
učinile Rumuniju bezbednijom i vidljivijom. Rumuni su bolje odbranjeni,
Rumunija je bolje zaštićena, zaključio je šef države.
Rumunska štafeta u sastavu David Popović, Vlad
Stancu, Štefan Kozma i Patrik Sebastijan Dinu donela je prvu zlatnu medalju na
Evropskom prvenstvu u plivanju za juniore, u finalu 4×100 m slobodno, posle
uzbudljivog duela sa Velikom Britanijom, koja je zauzela drugo mesto. U finalu
za devojke 4×100 m slobodno, Rumunija je zauzela 5. mesto, a na podijum su se
popele Italija, Francuska i Nemačka. 494 sportista iz 42 zemlje takmiče se, od
utorka do 10. jula, u Otopeni, blizu Bukurešta. Rumuniju predstavlja 26
sportista – 14 muškaraca i 12 devojaka, koje predvodi novi dvostruki svetski
šampion u seniorima na 100 i 200 m slobodno David Popović. Sa 17 godina
plasirao se u finale Evropskog juniorskog prvenstva na 200 metara slobodno.
