Vesti – 05.12.2023

Rumunija je zainteresovana za razvoj, korišćenje i proizvodnju zelenih tehnologija, rekao je predsednik Klaus Johanis u ponedeljak na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama održanoj u Dubaiju. Šef države je istakao, tokom događaja Forum održivih inovacija 2023“, da vlade moraju da razviju snažno partnerstvo sa preduzećima, finansijskim institucijama, istraživačkim i inovacionim subjektima i nevladinim organizacijama, kako bi efikasno odgovorile na klimatske promene. On je precizirao da veliki univerzitetski centri, poput onih u Bukureštu i Klužu (severozapad), inoviraju u oblasti održivih građevinskih materijala i primene energetske efikasnosti. Istovremeno, rumunske kompanije podržavaju napredak tehnologije toplotnih pumpi, neophodne za dekarbonizaciju sektora grejanja i hlađenja zgrada – dodao je šef države.

Newsroom, 05.12.2023, 17:14

Rumunija je zainteresovana za razvoj, korišćenje i proizvodnju zelenih tehnologija, rekao je predsednik Klaus Johanis u ponedeljak na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama održanoj u Dubaiju. Šef države je istakao, tokom događaja Forum održivih inovacija 2023“, da vlade moraju da razviju snažno partnerstvo sa preduzećima, finansijskim institucijama, istraživačkim i inovacionim subjektima i nevladinim organizacijama, kako bi efikasno odgovorile na klimatske promene. On je precizirao da veliki univerzitetski centri, poput onih u Bukureštu i Klužu (severozapad), inoviraju u oblasti održivih građevinskih materijala i primene energetske efikasnosti. Istovremeno, rumunske kompanije podržavaju napredak tehnologije toplotnih pumpi, neophodne za dekarbonizaciju sektora grejanja i hlađenja zgrada – dodao je šef države.

U Briselu je u utorak nastavljen rad Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove u kome se tema Šengena ponovo razmatra iz ugla efikasnosti upravljanja problemom migracija. Reč je o analizi stanja šengenskog prostora koja se ponavlja na osnovu ključnih indikatora, kao što je broj odbijenih tražilaca azila. Rumunija i Bugarska su sprovele nekoliko pilot projekata u vezi sa upravljanjem migracijama. I Komisija i špansko predsedavanje Savetom podržavaju ulazak dve države u šengenski prostor. Podsećamo da su Rumunija i Bugarska dobile, u okviru Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove održanog od 8. do 9. decembra 2022. godine, negativan glas Holandije i Austrije za pristupanje Zoni slobodnog kretanja. U ponedeljak, prvog dana Saveta, razgovaralo se o krivičnom i finansijskom pozivanju Rusije na odgovornost za invaziju na Ukrajinu, ali i o efikasnijem evropskom javnom tužilaštvu. Ministri država članica i glavna evropska tužiteljka Laura Kodruca Kjoveši analizirali su najnoviji zakonski predlog o prenosu postupaka u krivičnim stvarima. Što se tiče toga kako Rusija može da odgovara za rat u Ukrajini, radi se o privođenju krivih pred lice pravde, ali i o korišćenju zamrznute ruske imovine u međunarodnom prostoru za obnovu Ukrajine.

Ministarstvo spoljnih poslova pozdravlja izbor prof. Julije Motok za sudiju Međunarodnog krivičnog suda (MKS), povodom izbora koji su održani u ponedeljak u Njujorku. Prema Ministarstvu spoljnih poslova, ovo imenovanje, prvo za Rumuniju, predstavlja uspeh rumunske diplomatije i ponovo potvrđuje profil zemlje kao države koja je duboko vezana za međunarodno pravo i međunarodni pravni poredak, kao i za vrednosti humanizma koje stalno podržava rumunska diplomatija. Trenutno 123 države su potpisnice Statuta Međunarodnog krivičnog suda, koji je komplementaran nacionalnim krivičnim jurisdikcijama, a njegova jurisdikcija uključuje najteže zločine koji se tiču čitave međunarodne zajednice. Julia Motok je bivša sudija Evropskog suda za ljudska prava i bivša sudija Ustavnog suda. Podsećamo, Bogdan Auresku, bivši ministar spoljnih poslova i savetnik predsednika za spoljnu politiku, izabran je, takođe u Njujorku, pre mesec dana, za sudiju Međunarodnog suda pravde, čime je postao prvi Rumun na toj funkciji.

Dokumentarni film Srpski konaci iz Banata izgubljeni u vremenu“ postavljen je na Youtube kanalu Saveza Srba u Rumuniji. Autor filma je Nikola Lakić, a reditelj Goran Pantin. Reč je o uzbudljivom putovanju kroz istoriju koje kroz ruševine njihovih rezidencija otkriva aristokratski sjaj srpskih plemićkih porodica iz Banata. Ovi zapušteni arhitektonski biseri pričaju priču o evropskoj kulturnoj baštini na našim prostorima i zato je priča važna, da ne zaboravimo da se srpski duh na ovim prostranim prostorima vekovima kretao po koordinatama multikulturalnosti i evropske civilizacije, koju je komunizam sovjetskog modela pokušao da slomi, kažu autori. Film je poslednji estetski otpor propadanju i omaž multikulturalnom Banatu, koji je sa ovim građevinama nekada zaista izgledao kao luksuzna mala Evropa“, dodaje ekipa filma.

Preko 500 dece, odnosno 20 društava iz Rumunije koja čine deca iz srpskih odeljenja zabavišta iz Temišvara, učenici Srpske gimnazije Dositej Obradović“, učenici Gimnazije u Novoj Moldavi, učenici škole i zabavišta iz Čeneja, kao i škole folklora kulturno-umetničkih društava koja su pod okriljem Saveza Srba u Rumuniji iz tri županije — Timiš, Karaš-Severin i Mehedinci, ukrasiće Salu Lira Doma kulture grada Temišvara 9. decembra, sa početkom u 11 časova.

Konzularno odeljenje Ambasade Srbije u Bukureštu poziva zainteresovane na Međunarodni dobrotvorni Božićni bazar koji će se održati u Bukureštu, u organizaciji Međunarodne organizacije žena 10. decembra sa početkom u 10:00 časova u Nacionalnoj biblioteci Rumunije. Ulaznice i svi prihodi koji se prikupe od prodaje biće donirani u humanitarne svrhe socijalno ugroženim kategorijama lica, prema odluci organizatora. Pored mnogobrojnih ambasada koje tradicionalno učestvuju, Srbiju će predstavljati Ambasada Srbije u Bukureštu na svom štandu. Posetiocima štanda će biti dostupni materijal o turističkom potencijalu Republike Srbije, kao i dobro poznati srpski proizvodi.

Na jubilarnom 30. izdanju Sajma knjiga Gaudeamus Radija Rumunija, održanog od 22. do 26. novembra u Centralnom Paviljon Romexpo u Bukureštu predstavljena su i dva najnovija prevoda sa srpskog na rumunski jezik. Promocija knjige Srbi među evropskim narodima“ Sime Ćirkovića održala se 24. novembra na štandu izdavačke kuće Kartijer; moderator je bio Emilijan Galajku-Paun, a učestvovali su Miruna Tronkota, Dragoš Jonica i prevoditeljka, univerzitetska profesorica Oktavija Nedelku, uz prisustvo Ambasadora Republike Srbije Stefana Tomaševića. U okviru proslave Biblioteka Polirom — 25 godina, na štandu izdavačke kuće Polirom 25. novembra predstavljen je prevod dela Ive Andrića, Priče o ženama“, a odabir i prevod takođe pripadaju profesorici Oktaviji Nedelku.