Vesti (06.06.2023)
U Rumuniji štrajk u prosveti je ušao u treću nedelju, a predstoje nacionalni ispit i matura – ispiti koje treba da polaže 325.000 maturanata 8. i 12. razreda. Vlada smatra da je udovoljila svim zahtevima zaposlenih u prosveti, dok u sindikatima kažu da najnovija ponuda ne odgovara njihovim zahtevima. Ministar prosvete Liđija Deka je zatražila od nastavnog osoblja da se vrati u odeljenja i objasnila im je da nakon primene povećanja plata koje je Vlada ponudila od 1. juna – oko 200 evra za nastavnike i oko 80 evra za nenastavno osoblje – prosečna plata u Obrazovanju dostiže oko 1.700 evra bruto zarade. (…) Danas su se sastali predstavnici Ministarstva prosvete, učenika, roditelja i sindikata da pronađu rešenja u vezi sa održavanjem završnih ispita u utvrđenim rokovima. Resorni ministar Liđija Deka saopštila je da se sada ne pominje mogućnost pomeranja kalendara ispita niti produženje školske godine.
Newsroom, 06.06.2023, 18:32
U Rumuniji štrajk u prosveti je ušao u treću nedelju, a predstoje nacionalni ispit i matura – ispiti koje treba da polaže 325.000 maturanata 8. i 12. razreda. Vlada smatra da je udovoljila svim zahtevima zaposlenih u prosveti, dok u sindikatima kažu da najnovija ponuda ne odgovara njihovim zahtevima. Ministar prosvete Liđija Deka je zatražila od nastavnog osoblja da se vrati u odeljenja i objasnila im je da nakon primene povećanja plata koje je Vlada ponudila od 1. juna – oko 200 evra za nastavnike i oko 80 evra za nenastavno osoblje – prosečna plata u Obrazovanju dostiže oko 1.700 evra bruto zarade. (…) Danas su se sastali predstavnici Ministarstva prosvete, učenika, roditelja i sindikata da pronađu rešenja u vezi sa održavanjem završnih ispita u utvrđenim rokovima. Resorni ministar Liđija Deka saopštila je da se sada ne pominje mogućnost pomeranja kalendara ispita niti produženje školske godine.
Lideri zemalja formata Bukurešt 9, okupljeni u Bratislavi, preneli su, u zajedničkom saopštenju, da podržavaju ulazak Ukrajine u NATO kada uslovi to dozvole. Ukrajina je sastavni deo evroatlantskog područja i njena bezbednost je međusobno povezana sa sigurnošću saveznika. Čvrsto podržavamo evroatlantske težnje Ukrajine i ponavljamo odluke iz Bukurešta 2008, prema kojima će Ukrajina postati članica NATO-a“, navodi se u dokumentu koji su potpisali šefovi država i vlada Bugarske, Češke, Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Rumunije, Slovačke i Mađarske. Zajednička vizija država u formatu Bukurešt 9 je od suštinskog značaja za bezbednost istočnog krila NATO-a. Nastavićemo da podržavamo Ukrajinu sve dok je to potrebno“, izjavio je rumunski predsednik Klaus Johanis. On se takođe založio za jačanje podrške ranjivim partnerima NATO-a, posebno Republici Moldaviji (većina koja govori rumunski), za jačanje njenih odbrambenih sposobnosti. Johanis je kopredsedavao sastankom, zajedno sa predsednicom Slovačke Zuzanom Čaputovom i Poljske Andžejem Dudom. U Bratislavi je bio i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
Ovih dana, 5.000 rumunskih
vojnika, 2.700 Amerikanaca i još 2.300 vojnika i oficira iz savezničkih i
partnerskih nacija učestvuje u najvećoj NATO vežbi u Rumuniji, Saber Guardian 23, u regionu Crnog
mora. Vežba ima za cilj da obezbedi bolju saradnju između snaga u slučaju
misija brze intervencije. Preko Dunava je postavljen most od pontona, održalo
se skakanje padobranom, a na zemlji su izvođeni manevri specifični za
pešadijske i artiljerijske napade. Relevantnost ove vežbe na istočnom krilu
Severnoatlantske alijanse je važnija nego ikada. Promene u bezbednosnom
okruženju izazvane ruskim agresorskim ratom protiv Ukrajine potvrdile su da je
Crno more od kritičnog značaja za evropsku bezbednosnu arhitekturu. Strateški
značaj Crnog mora je eksponencijalno rastao, rekao je rumunski ministar
odbrane Angel Tilvar. Vežba Saber Guardian deo je aplikacije Defender Europe
23, koju planira Komanda Oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država u Evropi.
Petog i poslednjeg dana svoje privatne posete Rumuniji, kralj Velike Britanije Čarls III otišao je u Viskri, selo u južnoj Transilvaniji, gde je kupio svoju prvu kuću 2006. godine. Ona je pretvorena u mali muzej posvećen njegovoj strasti prema botanici. Prethodno je britanski suveren posetio selo Valja Zalanuluj, gde je proveo nedelju u prirodi, obilazeći neka od živopisnih mesta u okolini. Meštani su ga dočekali cvećem i razgovarali sa njim. U petak, po dolasku u Rumuniju, imao je susret sa predsednikom Klausom Johanisom. To je prva poseta jednog britanskog monarha Rumuniji, ali i prvo inostrano putovanje suverena od njegovog krunisanja, koje je održano prošlog meseca. Više o ovome nakon vesti.
Ove nedelje počinju protesti i u zdravstvu. Dva velika sindikalna saveza iz domena imaju različite kalendare delovanja, ali sa mnogo zajedničkih zahteva, koji se uglavnom odnose na plate određenih profesionalnih kategorija ili isplatu dodataka i dežurstava. Članovi SANITAS-a će u sredu započeti japanski štrajk, a oni iz Sanitarne solidarnosti pripremaju za četvrtak miting u Bukureštu, nakon čega će uslediti protestna šetnja. Ministar zdravlja Aleksandru Rafila rekao je prošle nedelje da u ovoj oblasti neće biti generalnog štrajka jer su pregovori o budućem zakonu o platama do sada išli dobro, a razlike u platama među kategorijama zaposlenih će se postepeno rešavati.
Rušenje brane u Novoj Kahovki je još jedan ruski ratni zločin protiv nevinih civila“, rekao je rumunski predsednik Klaus Johanis na Tviteru u utorak. Rusija i ruski agresori moraju da odgovaraju. Naše misli su sa svima koji su pogođeni ovim užasnim napadom“, dodao je šef države. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ranije je izjavio da je skandalizovan napadom na branu hidroelektrane u Ukrajini, napadom koji još jednom demonstrira“, prema njegovim rečima, brutalnost rata koji vodi Rusija“, prenosi Agencija Frans Pres. Ukrajinska vojska optužila je Rusiju da stoji iza eksplozije u hidroelektrani Kahovka, koja se nalazi 150 km od nuklearne elektrane Zaporožje. Međutim, rukovodstvo nuklearke, koja je trenutno pod ruskom okupacijom, saopštilo je da delimično rušenje brane, čija voda služi za hlađenje elektrane, za sada ne predstavlja pretnju za instalaciju. Brana koju su Rusi zauzeli od početka njihove ofanzive na Ukrajinu, takođe omogućava snabdevanje vodom Krimskog poluostrva, koje je Rusija pripojila 2014. godine. Izgrađena na reci Dnjepar 1956. godine, tokom sovjetskog perioda, ova brana je jedna od najvećih infrastruktura ovog tipa u Ukrajini.
