Vesti – 08.05.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 08.05.2026, 18:11
Bukureštanska vlada je u petak održala svoj prvi sastanak, nakon što je u parlamentu usvojen predlog o nepoverenju, a liberal Ilije Boložan postao vršilac dužnosti premijera. Ovo je bio treći sastanak izvršne vlasti ove nedelje. Prva dva su organizovana u vanrednom režimu pre predloga, kako bi se odobrile ključne uredbe za napredak projekata iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost i programa naoružanja SAFE. Sada je vlada privremena i više ne može da usvaja nikakve uredbe, pokreće nacrte zakona ili nove reformske politike. Prema Ustavu, vršilac dužnosti premijera može da obavlja ovu funkciju najviše 45 dana. To je rok u kojem predsednik treba da imenuje novog premijera, a parlament treba da glasa o novoj vladi.
Nacionalna liberalna partija i Unija spasimo Rumuniju su se, preko svojih predsednika, Ilija Boložana i Dominika Frica, dogovorile da koordiniraju svoje sledeće korake u Parlamentu, u prelaznoj vladi i u konsultacijama sa predsednikom, objavio je Ilije Boložan. „Naš odgovor na destruktivno delovanje Socijaldemorkatske stranke (PSD) protiv dobre uprave i na saradnju između Socijaldemorkatske stranke (PSD) i Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR, populističke, ultranacionalističke partije) u Parlamentu jeste saradnja reformističkih i odgovornih političkih snaga“, rekao je Boložan. Prema njegovim rečima, saradnja između dve stranke je garancija da će modernizacija institucija, poštenje u javnim funkcijama i realizacija strateških investicija ostati na dnevnom redu zemlje.
Potrošnja u Rumuniji je u martu ublažila pad, u poređenju sa evolucijom u prva dva meseca ove godine, ali ostaje u minusu osmi mesec zaredom, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku. Trgovina je u martu smanjena za 3,2% u poređenju sa istim periodom 2025. godine, ali je porasla za 2,6% u poređenju sa februarom. Evrostat objavljuje da su Rumunija i Nemačka jedine zemlje članice Evropske unije u kojima je obim maloprodaje smanjen u martu.
U Rumuniji se vodi javna rasprava o novom jedinstvenom zakonu o platama, prekretnici u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost, koji je uslov za dobijanje značajnih sredstava. Očekuje se da će novi zakon stupiti na snagu 1. januara 2027. godine, a vršilac dužnosti ministra evropskih fondova i rada, Dragoš Pislaru, kaže da je projektu potrebna najšira moguća politička podrška, jer ga ne može usvojiti privremena vlada putem uredbe, već ga može usvojiti samo Parlament kao nacrt zakona.
Tri četvrtine građana Evropske unije imaju negativno mišljenje o Sjedinjenim Američkim Državama, što je procenat koji je porastao poslednjih meseci, prema velikom istraživanju objavljenom u petak, prenosi AFP. Istovremeno, isti broj Evropljana smatra Evropsku uniju „silom stabilnosti u neizvesnom svetu“, prema ovom Evrobarometru, sprovedenom u 27 zemalja članica bloka zajednice. U poređenju sa prošlom jeseni, udeo Evropljana sa nepovoljnim mišljenjem o Sjedinjenim Američkim Državama (74%) povećan je za 14 procentnih poena. Poređenja radi, 83% građana Evropske unije ima negativno mišljenje o Rusiji, 61% o Kini i 41% o Indiji. Samo 24% Evropljana sada ima pozitivnu sliku o Sjedinjenim Američkim Državama. Takođe, velika većina Evropljana (81%) podržava ideju zajedničke odbrambene i bezbednosne politike unutar bloka zajednice, što je najviši nivo u poslednjih 20 godina. S druge strane, Evrobarometar pokazuje da skoro tri četvrtine (72%) Evropljana veruje da je njihova zemlja imala koristi od članstva u Evropskoj uniji. Istraživanje je sprovedeno od sredine marta do početka aprila. Intervjuisano je više od 26.000 građana Evropske unije.
Rumunija je prisutna, od 7. do 10. maja, na 22. izdanju Međunarodnog sajma knjiga u Solunu, jednom od najvažnijih izdavačkih događaja u jugoistočnoj Evropi. Cilj učešća je promocija savremene rumunske književnosti, jačanje rumunsko-grčkog kulturnog dijaloga i razvoj uređivačkih odnosa između dva kulturna prostora, navodi se u saopštenju za javnost koje je poslalo Ministarstvo kulture. Još jedan važan cilj prisustva Rumunije na ovakvim međunarodnim događajima je povećanje vidljivosti rumunske književnosti u perspektivi 2028. godine, kada će Rumunija biti počasni gost na Sajmu knjiga u Frankfurtu. Važan deo solunskog programa okupljen je pod nazivom „Književni mostovi Bukurešt – Atina“, niz događaja koji ističu uređivačku saradnju i međusobne prevode između Rumunije i Grčke.
