Vesti – 09.03.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi и Newsroom, 09.03.2026, 16:59
Očekuje se da će vlada u Bukureštu ove nedelje doneti odluku kojom će sprečiti povećanje cena goriva na 10 leja po litru (oko 1,9 evra), u kontekstu rasta cene barela nafte na svetskom tržištu zbog sukoba na Bliskom istoku, prema rečima ministra energetike Bogdana Ivana. Cena barela nafte marke Brent iz Severnog mora porasla je u ponedeljak ujutru za skoro 19%, na skoro 111 dolara, nakon što je prošle nedelje zabeležila rast od oko 28%, usred strahova investitora da bi produženje rata na Bliskom istoku moglo ozbiljno da poremeti energetska tržišta i utiče na rast svetske ekonomije, prenose DPA i Reuters. Dugotrajniji rast cena goriva mogao bi ponovo da pojača inflatorne pritiske na globalnom nivou, a Evropska centralna banka upozorava da takav rizik postoji i u evrozoni.
Rumunija je zatražila aktiviranje evropskog mehanizma rescEU, kao prva zemlja koja je to učinila od osnivanja mehanizma 2019. godine, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. Na osnovu toga, dva evakuaciona leta rumunskih državljana na ruti Muskat (Oman) – Bukurešt sletela su sinoć na Međunarodni aerodrom „Anri Koanda“ u Bukureštu. U letovima, koje je obavljala poljska kompanija LOT, nalazilo se 273 rumunska državljanina pogođena krizom na Bliskom istoku. U avionu su bila i 83 putnika državljanina iz zemalja članica Evropske unije i trećih zemalja koje učestvuju u mehanizmu rescEU. Ministarstvo spoljnih poslova procenjuje da se 2.000 Rumuna vratilo u zemlju iz regiona Zaliva, putem evakuacionih letova, letova za asistiranu repatrijaciju ili komercijalnih letova koje je omogućila rumunska država. Oko 1.500 građana vratilo se sopstvenim sredstvima. Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova, u regionu se i dalje nalazi oko 12.500 Rumuna koji su u evidenciji konzularnih službi.Od njih, 2.500 želi da se vrati u zemlju, a 400 predstavlja prioritetne slučajeve.
NATO je u ponedeljak potvrdio da je presreo raketu koja je išla ka Turskoj, rekla je portparolka NATO-a Alison Hart – prema Rojtersu. „NATO ostaje nepokolebljiv u svojoj spremnosti da brani sve saveznike od bilo kakve pretnje“, rekla je portparolka NATO-a Alison Hart u objavi na društvenim mrežama. Ranije je tursko Ministarstvo odbrane u ponedeljak saopštilo da je protivvazdušna odbrana alijanse oborila balističku raketu lansiranu iz Irana. To je bio drugi iranski napad balističkim raketama u proteklih nedelju dana koji je usmerio južnu Tursku. U tom kontekstu, Sjedinjene Države su obustavile svoje konzularne usluge na jugu Turske i naredile nepotrebnom diplomatskom osoblju da napusti region „zbog bezbednosnih rizika“.
Evropska komisija je odobrila bespovratni finansijski program od 150 miliona evra namenjen za razvoj kapaciteta za skladištenje energije u baterijama u Rumuniji. Program će biti pokrenut u drugom kvartalu ove godine, a jedan projekat će moći da dobije do 69.000 evra za svaki instalirani MWh skladištenja, uz maksimalan iznos od 15 miliona evra. Ministarstvo energetike podseća da Rumunija ima hiljade megavata instaliranih u obnovljivim izvorima energije, ali da proizvodnja zavisi od vremenskih uslova. U nedostatku baterija, energija proizvedena tokom dana najčešće se prodaje po nižoj ceni, a uveče je Rumunija primorana da uvozi energiju po višim cenama. Novi program može smanjiti neravnoteže u Nacionalnom elektroenergetskom sistemu.
Rumunija će učestvovati na Londonskom sajmu knjiga, jednom od najvažnijih međunarodnih sajmova posvećenih književnim stručnjacima, između 10. i 12. marta. Rumunsko prisustvo na ovom događaju organizuje Rumunski kulturni institut, preko Nacionalnog centra za knjige i njegove filijale u Londonu. Da bi istakao prisustvo Rumunije na sajmu i privukao pažnju britanske štampe, Rumunski kulturni institut je pripremio niz događaja koji se održavaju pod sloganom „Rumunska književnost, strana adresa“. Među gostima su autorke Katalina Floresku, Vesna Goldsvorti, Tatjana Tibuleak, autori, urednici i prevodioci Klaudiju Komartin i Pol Doru Mugur, profesor Alfred Brukštajn, prevodilac Monika Kure, kao i urednici Suzan Kertis i Vil Evans.
Odeljenje za tužioce Visokog saveta magistrata u Bukureštu ove nedelje počinje razgovore sa kandidatima koje je ministar pravde predložio da preuzmu vođstvo glavnih tužilaštava. Tužilac Kodrin Horaciju Miron imenovan je da preuzme najvišu poziciju Kancelarije tužioca za borbu protiv mafije i terorizma (DIICOT), Kristina Kirijak je predložena za šefa Kancelarije državnog tužioca, a Joan Viorel Čerbu za šefa Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije. Predlozi moraju dobiti savetodavno mišljenje VSS, a konačnu odluku donosi predsednik Nikušor Dan. U petak uveče, oko 150 ljudi okupilo se u blizini sedišta predsedništva kako bi izrazili svoje neslaganje sa predlozima. Predsednik zemlje je lično rekao demonstrantima, između ostalog, da postoji mnogo problema u pravosudnom sistemu, ali da postoje i ljudi kojima veruje.
Simulacije nacionalnih ispita za malu i veliku maturu u Rumuniji će bojkotovati nastavnici – najavljuje lider Federacije sindikata obrazovanja „Spiru Haret“, profesor Marijus Nistor. On tvrdi da su nastavnici ogromnom većinom glasali da ne učestvuju na ovim ispitima, u okviru referenduma organizovanog u školama. U saopštenju, Ministarstvo prosvete izražava uverenje da će svi uključeni delovati u korist dece. Takozvane simulacije su zakazane za drugu polovinu marta.
Očekuje se da će nacrt državnog budžeta Rumunije stići do vlade na usvajanje ove nedelje, ali zastoj u vladajućoj četvorostranačkoj koaliciji i dalje postoji oko skupa mera socijalne solidarnosti i finansiranja programa lokalnog razvoja, što su zahtevali Socijaldemokrate. Rukovodstvo Socijaldemokrata sastaje se danas kako bi utvrdilo kako dalje, nakon što su lideri stranke prošle nedelje zapretili da stranka možda neće podržati nacrt budžeta u parlamentu. Njihovi zahtevi bi zahtevali dodatnu potrošnju od oko 2 milijarde evra, dok liberalni premijer Ilie Boložan upozorava da bi, kako bi se prevazišao ovaj težak period kada je potrebno smanjiti deficit, država trebalo da se oslanja samo na prihode koji se mogu prikupiti i da uzme u obzir samo rashode koji se mogu održati bez povećanja državnog duga. Novi budžet trebalo bi da ispuni cilj deficita od 6,2% BDP-a, podrži masivna ulaganja od preko 15 milijardi evra iz evropskih fondova i dovede inflaciju bliže pragu od 4%.
Plenarna sednica rumunskog Senata danas raspravlja i glasa o predlogu za odgovornost, šestom ove godine, koji su pokrenuli opozicija i nezavisni parlamentarci, protiv ministar za investicije i evropske projekte. Potpisnici predloga osporavaju efikasnost pregovora koje je vodio Dragoš Pislaru, pitaju da li postoje garancije da će Rumunija u potpunosti naplatiti sve tranše iz PNRR-a do kraja programa i zahtevaju predstavljanje javnog kalendara za otklanjanje rizika iz ovog strateškog dokumenta. Ministar navodi da su optužbe u vezi sa nedostatkom rezultata u suprotnosti sa brojkama vezanim za apsorpciju evropskih sredstava.
