Vesti (09.06.2023)

U petak je održana nova runda pregovora rumunske vlade i predstavnika sindikata prosvete. Sindikalci su saopštili da su dobili novu ponudu: povećanje plata od 1. januara 2024. za 45 odsto, a ne za 40, kao što je bilo predvidjeno, i novčani bonus od 1.500 leja (oko 300evra) koji će biti isplačen 5. oktobar, na Međunarodni dan obrazovanja, počev od ove godine do 2027. Razgovori su se odvijali u pozadini generalnog štrajka i nove protestne šetnje u Bukureštu u kojoj je učestvovalo na hiljade prosvetnih radnika. Protesti su održani i u drugim gradovima Rumunije. Izvršna vlast je u četvrtak usvojila memorandum o povećanju plata zaposlenih u obrazovanju kroz predstojeći zakon o platama – način na koji Izvršna vlast garantuje da će ova oblast biti prioritet. Premijer Nikolaje Ćuka uverio je da će osnovna plata profesora pripravnika biti određena na nivou bruto prosečne zarade u privredi, kako zahtevaju sindikalci. Takođe, u memorandumu je utvrđeno pravo zaposlenih u prosveti na regres koji se obračunava prema osnovnoj zaradi, ali i dodacima. Međutim, zaposleni u prosveti kažu da politička izjava od četvrtka nema pravnu vrednost i da nemaju poverenja u političku klasu. Resorna ministarka Liđija Deca najavila je da će prijave za maturu i nacionalni ispit, za maturante 8. razreda, biti produžene do 13. juna, a ispit

Newsroom, 09.06.2023, 18:58

U petak je održana nova runda pregovora rumunske vlade i predstavnika sindikata prosvete. Sindikalci su saopštili da su dobili novu ponudu: povećanje plata od 1. januara 2024. za 45 odsto, a ne za 40, kao što je bilo predvidjeno, i novčani bonus od 1.500 leja (oko 300evra) koji će biti isplačen 5. oktobar, na Međunarodni dan obrazovanja, počev od ove godine do 2027. Razgovori su se odvijali u pozadini generalnog štrajka i nove protestne šetnje u Bukureštu u kojoj je učestvovalo na hiljade prosvetnih radnika. Protesti su održani i u drugim gradovima Rumunije. Izvršna vlast je u četvrtak usvojila memorandum o povećanju plata zaposlenih u obrazovanju kroz predstojeći zakon o platama – način na koji Izvršna vlast garantuje da će ova oblast biti prioritet. Premijer Nikolaje Ćuka uverio je da će osnovna plata profesora pripravnika biti određena na nivou bruto prosečne zarade u privredi, kako zahtevaju sindikalci. Takođe, u memorandumu je utvrđeno pravo zaposlenih u prosveti na regres koji se obračunava prema osnovnoj zaradi, ali i dodacima. Međutim, zaposleni u prosveti kažu da politička izjava od četvrtka nema pravnu vrednost i da nemaju poverenja u političku klasu. Resorna ministarka Liđija Deca najavila je da će prijave za maturu i nacionalni ispit, za maturante 8. razreda, biti produžene do 13. juna, a ispit

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije ocenilo je odluku rumunskih vlasti da smanje rusko diplomatsko prisustvo u Rumuniji kao neprijateljski čin na koji neće ostati bez odgovora. Konkretne mere biće blagovremeno objavljene, rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova. Rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je ambasador Ruske Federacije u Bukureštu u četvrtak obavešten o odluci rumunskih vlasti da smanje diplomatsko i tehničko-administrativno osoblje Ruske Federacije u Rumuniji ograničavanjem njihovog broja na nivo približan broju diplomatskog i tehničko-administrativnog predstavništva Rumunije u Ruskoj Federaciji. U roku od 30 dana, broj diplomata mora biti smanjena za 21, a tehničko-administrativnog osoblja za 30. U suprotnom, akreditacije će biti povučene. Mera je odobrena u skladu sa odredbama Bečke konvencije o diplomatskim odnosima iz 1961. godine i odražava sadašnji nivo bilateralnih odnosa koji je Rumunija drastično smanjila nakon što je Ruska Federacija pokrenula agresorski rat protiv Ukrajine, precizira Ministarstvo spoljnih poslova Republike Rumunije.

Izgradnja blokova 3 i 4 u Nuklearnoj elektrani Černavoda (jugoistočna Rumunija) dobija podršku vlade. Danas je u Bukureštu potpisan sporazum o podršci, a Ministarstvo finansija će preduzeti neophodne korake za finansiranje projekta, uključujući i davanje državnih garancija. Blokovi 3 i 4 u nuklearnoj elektrani Černavoda pokrivali bi više od trećine energetskih potreba Rumunije i neophodna su investicija za budućnost zemlje, izjavio je premijer Rumunije Nikolaje Ćuka. On je naveo da ovaj projekat ima i socijalne koristi, zadržavanjem više od 20.000 radnih mesta.

Grad Kluž ns severozapadu Rumunije od danas će narednih deset dana biti prestonica međunarodne kinematografije. Na Filmskom festivali u Transilvaniji, poznat kao TIFF, biće prikazano skoro 200 filmova, od koji je 12 u zvaničnoj takmičarskoj konkurenciji. Svoje prisustvo najavili su poznati glumci i reditelji iz zemlje i inostranstva, a među njima je i američki reditelj Oliver Stoun. Na festivalu u Klužu, ljubitelji sedme umetnosti mogu upoznati dobitnike Oskara ili glumce iz serijala Pirati sa Kariba“ ili Hari Poter“. Film Sloboda inspirisan stvarnim dogadjajima koji su se dogodili u decembru 1989. godine u rumunskom gradu Sibinj, reditelja Tudora Djurdjua biće premijerno prikazan na filmskom festivalu u Transilvaniji. Medju poznatim glumcima je i Horaciu Malajele sa predstavom za koju će dobiti Nagradu za posebnmo ostvarenje

Ukidanje kontrola na granici sa Bugarskom i Rumunijom u okviru šengenskog prostora jedna je od oblasti na koje bi Šengenski savet trebalo da obrati posebnu pažnju za naredni period 2023-2024, saglasili su se ministri unutrašnjih poslova okupljeni na sastanku Saveta za pravosudje i unutrašnje poslove u Luksemburgu . Glasanje na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta o rezoluciji zasnovanoj na peticiji civilnog društva u Rumuniji, kojom se zahteva osporavanje zakonitosti veta Austrije na pristupanje Rumunije šengenskom prostoru, veruje se da će se održati na julskom zasedanju u Strazburu , objavio je na u četvrtak, na jednoj društvenoj mreži rumunski poslanik Vlad Djordje. Podsećamo da Rumunija, koja radi u tandemu sa Bugarskom, u procesu pridruživanja Šengenu, ispunjava tehničke uslove za pristupanje, ali zbog protivljenja Beča krajem prošle godine još nije deo zone slobodnog kretanja.

.

Ekonomija Evropske unije je u prvom kvartalu ove godine zabeležila rast od 0,1 odsto u odnosu na sličan period 2022. godine, pokazuju podaci koje je objavio Evropski statistički zavod, Evrostat. Najznačajniji godišnji napredak zabeležile su Španija, Kipar, Malta sa preko 3 odsto i Rumunija sa 2,8 odsto. Iako je Evropska unija za dlaku uspela da izbegne recesiju, evrozona, koja obuhvata 20 država, zabeležila je u dva uzastopna kvartala ekonomsku kontrakciju, od 0,1%, čime je ušla u tehničku recesiju.