Vesti – 09.10.2026

Događaji koji su obeležili današnji dan

Marija Nenadić-Zurka, 09.10.2026, 17:04

Dragi prijatelji, tehnički tim Radio Rumunije prebacuje emitovanje programa javnih radio stanica na novo tehničko rešenje između 5. i 9. oktobra. Zbog toga ćemo na kratkim talasima emitovati rezervni program, na svim jezicima i na svim frekvencijama koje koristi Radio Rumunija Internacional. U međuvremenu, možete nas pronaći na sajtu www.rri.ro, uključujući i sadržaje na zahtev, sa ažuriranim emisijama i programima, kao i putem RRI aplikacija za Android i iOS i na RRI profilima na društvenim mrežama.

Rumunski mandatar za premijera, Luka Nikulesku, uveren je da će uspeti da dobije 233 glasa potrebna za formiranje nove vlade, nakon prvih razgovora sa predstavnicima Socijaldemokratske stranke (PSD), Nacionalne liberalne stranke (PNL) i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR). Iako postoje neslaganja i uslovi za učešće u vladi, mandatar za premijera je naglasio da se, nakon sastanaka u četvrtak, sve stranke slažu da poštuju fiskalno-budžetske obaveze koje je preuzela Rumunija. Luka Nikulesku je rekao da će izvršna vlast koju će predložiti među svojim prioritetima imati budžetsku korekciju, pripremu budžeta za sledeću godinu i projekciju rasta cena energije u odnosu na stanovništvo. U ponedeljak će razgovarati, između ostalog, sa Unijom spasimo Rumuniju (USR) i parlamentarnom grupom nacionalnih manjina. Luka Nikulesku mora da podnese parlamentu program vlade i spisak predloženih ministara do sledećeg četvrtka.

Bruto domaći proizvod (BDP) Rumunije ostao je nepromenjen u drugom kvartalu 2026. godine u poređenju sa prethodnim kvartalom, dok je u prvom polugodištu ekonomija pala za 0,6% u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema preliminarnim podacima koje je u petak objavio Nacionalni institut za statistiku. Prema njima, u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, bruto domaći proizvod je zabeležio pad od 1,9%. Nedavno je Svetska banka revidirala svoju prognozu za razvoj rumunske ekonomije u 2026. godini, procenjujući pad od 0,5%. Očekuje se da će se bruto domaći proizvod Rumunije vratiti rastu u 2027. godini, sa napretkom od 1,7%.

Nacionalna banka Rumunije odlučila je da zadrži kamatnu stopu monetarne politike na 6,50% godišnje, kako bi se osigurala stabilnost cena na srednji rok. Institucija napominje da je inflacija značajno smanjena u prva dva meseca trećeg kvartala – sa 10,42% u junu, na 8,16% u julu i 6,17% u avgustu. Međutim, Nacionalna banka Rumunije procenjuje da će se godišnja stopa inflacije vratiti na uzlaznu putanju do kraja godine, uglavnom zbog povećanja cena goriva, energije i drugih sirovina, uključujući poljoprivredno-prehrambene proizvode, ali i evolucije deviznog kursa nacionalne valute. Centralna banka takođe upozorava da neizvesnosti u vezi sa merama budžetske konsolidacije i dalje postoje i da rat na Bliskom istoku i energetska kriza predstavljaju važne rizike za ekonomiju i inflaciju.

Rumunske banke bi mogle biti zakonski obavezne da vrate novac oštećenim klijentima u roku od 45 dana, prema nacrtu zakona koji je trenutno u raspravi u Senatu. Prema tekstu, kreditne institucije su dužne da ponovo izračunaju kamatne stope u slučaju grešaka ili nelojalne konkurentske prakse. Nepoštovanje roka za ponovni izračun i nadoknadu štete predstavljaće prekršaj i može biti sankcionisano novčanom kaznom do 1% prometa ostvarenog u prethodnoj fiskalnoj godini. Zakonski predlog, međutim, nema podršku Nacionalne banke Rumunije, na osnovu toga što, između ostalog, preklapa različite pravne režime i može uticati na mehanizam promenljive kamatne stope. Projekat se pojavljuje u kontekstu odluke Saveta za konkurenciju da sankcioniše 10 banaka sa ukupnim kaznama od preko 700 miliona evra, nakon završene provere koordinacije ponašanja u okviru postupka za utvrđivanje indeksa ROBOR, koji se koristi za izračunavanje promenljivih kamatnih stopa na kredite u lejima. Prema istrazi, banke su koordinirale svoje ponašanje razmenom informacija koje se smatraju poverljivim i strateškim u vezi sa nivoom ROBOR-a.

Rumunija učestvuje, između 7. i 11. oktobra, na prestižnom Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu sa programom predstavljanja, debata i stručnih sastanaka, prema saopštenju Ministarstva kulture. Institucija precizira da ovogodišnje izdanje, 78. po redu, ističe novije prevode na nemački jezik i dijalog između rumunske i evropske književnosti. Rumunija će 2028. godine biti počasni gost na Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu, koji se smatra najvećim sajmom te vrste u Evropi.

Međunarodni festival svetlosti – Spotlight počinje danas i tokom tri dana će u centru Bukurešta, pod temom „Playground“, predstaviti 19 projekata – 13 instalacija i šest video mapiranja – koje su napravili umetnici i studiji iz Rumunije i inostranstva. Spotlight takođe označava kraj ovogodišnjeg programa „Otvorene ulice – Bukurešt, urbana promenada“, nakon 25 vikenda u kojima su gradske ulice postale prostori za promenadu, kulturu i susrete. Spotlight nudi tri večeri umetnosti, svetlosti i tehnologije na izložbenom prostoru od preko 7.000 kvadratnih metara, sa 16 umetnika iz sedam zemalja. Izdanje upotpunjuju Spotlight razgovori i godišnji sastanak Međunarodne organizacije festivala svetlosti, koji se prvi put održava u Bukureštu.

Navanethem Navi Pilaj (85), južnoafrička pravnica, osvojila je u petak Nobelovu nagradu za mir za 2026. godinu „za svoje napore u promociji mira i međunarodnog prava“. Pilaj je predsedavala nezavisnom istražnom komisijom UN koja je optužila Izrael za genocid u Pojasu Gaze. Njena karijera se protezala i od južnoafričkih sudova, gde je branila aktiviste protiv aparthejda i osiguravala ključna prava političkih zatvorenika, do Međunarodnog krivičnog tribunala za Ruandu i Međunarodnog krivičnog suda. U četvrtak je Kraljevska švedska akademija objavila da je Nobelova nagrada za književnost dodeljena kanadskoj autorki An Karson. Nobelova nedelja je počela u ponedeljak nagradom za medicinu, koju su osvojili Amerikanac Karl Dajserot i Nemci Peter Hegeman i Georg Nagel. U utorak je za fiziku laureat bio Belgijanac Fransis Halzen, a u sredu za hemiju nagradu su podelili francuski istraživač Anri Kagan i Japanac Kenso Soai. Nobelovu nagradu je stvorio bogati švedski hemičar i preduzetnik Alfred Nobel (1833-1896), najpoznatiji kao pronalazač dinamita.