Vesti – 10.12.2025
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 10.12.2025, 18:10
Ustavni sud Rumunije odložio je do 28. decembra odluku o žalbi Visokog kasacionog suda i suda pravde u vezi sa novim vladinim projektom o reformi penzija magistrata. Sudije Vrhovnog suda uglavnom smatraju da ovaj zakon diskriminiše magistrate u poređenju sa drugim kategorijama korisnika penzija po osnovu službe, brutalno krši nezavisnost sudstva i de fakto ukida penziju za magistrate. Projekat, za koji se izvršna vlast u Bukureštu obavezala na odgovornost u parlamentu, postepeno povećava starosnu granicu za penzionisanje sudija na 65 godina i ograničava njihovu penziju na 70% poslednje neto plate. Negativno ga je ocenio Viši savet magistrata. Zakon, koji je prekretnica u Nacionalnom planu oporavka i otpornosti, već je jednom ranije odbijen od strane Višeg saveta magistrata iz proceduralnih razloga. Takođe danas, Ustavni sud je odbacio žalbu Alijanse za ujedinjenje Rumuna, opozicione stranke u rumunskom parlamentu, u vezi sa zakonom koji, između ostalog, predviđa povećanje određenih lokalnih poreza i taksi od 1. januara 2026. godine.
U Bukureštu, Nacionalni tripartitni savet, kojem prisustvuju predstavnici vlade, sindikata i poslodavaca, danas je raspravljao o minimalnoj zaradi za sledeću godinu. Sindikalisti ističu da njeno zamrzavanje predstavlja kršenje nacionalnog i evropskog zakonodavstva, dok se IMM Rumunija zalaže za održavanje minimalne zarade na 4.050 leja bruto (800 evra). Stav poslodavaca podržava i liberalni premijer Ilije Boložan, koji je nedavno rekao da ekonomska i budžetska realnost ne dozvoljavaju povećanje sledeće godine. Nasuprot tome, PSD, deo vladine koalicije, želi povećanje minimalne zarade i smatra da je ta mera, prvo, pravedna za zaposlene i, drugo, neophodna za ekonomiju. S druge strane, sindikati prosvete organizuju protest u glavnom gradu, nezadovoljni fiskalno-budžetskim merama koje je vlada usvojila ove jeseni.
Rumunija je podnela kandidaturu da bude domaćin sledeće Carinske uprave Evropske unije, institucije koja će podržavati države članice u pojednostavljivanju carinskih procedura i obezbeđivanju efikasne naplate poreza i carina, putem digitalne platforme koja će centralizovati i upravljati svim carinskim podacima Evropske unije. U dosijeu dostavljenom Evropskoj komisiji, Ministarstvo finansija je naglasilo da je Rumunija jedna od zemalja sa najvećom spoljnom granicom Unije i da godišnje upravlja značajnim obimom trgovinskih tokova. Uz našu zemlju, kandidaturu su podnele Belgija, Španija, Francuska, Hrvatska, Italija, Holandija, Poljska i Portugal.
Rumunski trgovinski deficit, u prvih deset meseci tekuće godine, iznosio je 27,493 milijarde evra, što je povećanje od 275,7 miliona evra (+1%) u poređenju sa deficitom registrovanim u istom periodu 2024. godine, prema podacima koje je u sredu objavio Nacionalni institut za statistiku. Izvoz je iznosio 81,054 milijarde evra, što je povećanje od 4,3% u odnosu na period januar – oktobar 2024. godine, a uvoz je porastao na 108,547 milijardi evra, što je povećanje od 3,4% u odnosu na isti period. Značajan udeo u strukturi izvoza i uvoza drže grupe proizvoda: mašine i transportna oprema i ostali proizvedeni proizvodi.
Rumunski predsednik Nikušor Dan, tokom svoje prve posete Francuskoj kao šefa države, razgovarao je sa svojim kolegom Emanuelom Makronom o tome kako francuske kompanije mogu doprineti velikim investicijama koje Rumunija priprema u odbrambenoj industriji kroz evropski program SAFE. Nikušor Dan nije isključio mogućnost dopunjavanja francuskog vojnog prisustva u Rumuniji u budućnosti, ali za sada nije doneta nikakva odluka u tom pogledu. Pozvao je lidera iz Jelisejske palate da poseti Rumuniju sledeće godine, a Emanuel Makron je prihvatio poziv.
„Rumunija i Nemačka imaju solidne odnose u oblasti odbrane. Nemačka je jedan od najvažnijih saveznika za Bukurešt, pouzdan saveznik i ključni doprinosilac bezbednosti Rumunije“, rekao je državni sekretar za odbrambenu politiku Sorin Dan-Moldovan. On se sastao u 57. vazduhoplovnoj bazi Mihail Kogalničanu (jugoistok) sa svojim nemačkim kolegom Nilsom Šmidom, koji je izjavio da modernizacija rumunske vojske ima koristi od pune podrške Nemačke.
U Bukureštu, poslanici AUR-a danas su Senatu podneli jednostavan predlog protiv ministarke za zaštitu životne sredine, Dijane Buzojanu. Inicijatori optužuju rukovodstvo zaštite životne sredine za neznanje, neodgovornost i nedostatak centralizovanog plana za upravljanje ponovljenim kriznim situacijama. Debata i glasanje o dokumentu održaće se 15. decembra. Takođe u ponedeljak, parlament Bukurešta će raspravljati i glasati o predlogu nepoverenja vladi, koji je pokrenula grupa koju su formirali poslanici izglasani prošlog decembra na listama SOS Rumunija i POT, a koji su sada napustili ove stranke. Oni bi želeli da uklone USR iz vlade. Međutim, stranke u vladajućoj koaliciji (PSD, PNL, USR i UDMR) dale su uveravanja da se predlogu neće izglasati.
„U poslednje tri decenije, Rumunija je izgradila stabilnije institucije i mehanizme za zaštitu prava građana i borbu protiv zloupotreba. Ovi napredci su stvarani, ali nisu definitivni.“ Poruku je poslao premijer Ilije Boložan povodom Međunarodnog dana ljudskih prava. Prema njegovim rečima, poštovanje osnovnih prava počinje odgovornošću svake osobe, ali mora biti podržano institucijama koje ispravno funkcionišu. Zauzvrat, Ministarstvo spoljnih poslova je dao uveravanja da Rumunija jeste i da će ostati aktivna u akcijama međunarodne zajednice na afirmaciji i poštovanju ljudskih prava, na povećanju otpornosti društva. Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu podseća da se ove godine navršava 80 godina od osnivanja Ujedinjenih nacija i 70 godina od pristupanja Rumunije UN.
