Vesti – 12.01.2024
U
Rumuniji su prevoznici nastavili proteste započete u sredu. Vozači sa preko 700
kamiona, mašina i traktora učestvovali su u petak u 12 županija iz zemlje.
Desetine kamiona i traktora kretalo se malom brzinom obilaznicom prestonice,
otežavajući saobraćaj. Prevoznici su započeli spontane proteste, nezadovoljni
evolucijom cene obaveznog auto osiguranja, ali i povećanjem taksi, poreza i
cena goriva. Spontani protest poljoprivrednika održan je na granici Nadlak na
zapadnu Rumunije. Desetine traktora, kombajna i poljoprivrednih mašina ometale
su saobraćaj na graničnom prelazu. Kako javlja dopisnik Radio Rumunije, oni od
vlade traže pomoć u vezi sa nelojalnom konkurencijom uvoza žitarica iz
Ukrajine. Predstavnici demonstranata pozvani su u vladu gde su razgovarali sa
premijerom Marčelom Čolakuom. Kako se navodi u saopštenju Vlade, uspostavljen
je strog raspored tačnih sastanaka sa ministarstvima i institucijama sa
zaduženjima u rešavanju nekih od pitanja koja su razmatrana tokom sastanka.
Newsroom, 12.01.2024, 18:11
U
Rumuniji su prevoznici nastavili proteste započete u sredu. Vozači sa preko 700
kamiona, mašina i traktora učestvovali su u petak u 12 županija iz zemlje.
Desetine kamiona i traktora kretalo se malom brzinom obilaznicom prestonice,
otežavajući saobraćaj. Prevoznici su započeli spontane proteste, nezadovoljni
evolucijom cene obaveznog auto osiguranja, ali i povećanjem taksi, poreza i
cena goriva. Spontani protest poljoprivrednika održan je na granici Nadlak na
zapadnu Rumunije. Desetine traktora, kombajna i poljoprivrednih mašina ometale
su saobraćaj na graničnom prelazu. Kako javlja dopisnik Radio Rumunije, oni od
vlade traže pomoć u vezi sa nelojalnom konkurencijom uvoza žitarica iz
Ukrajine. Predstavnici demonstranata pozvani su u vladu gde su razgovarali sa
premijerom Marčelom Čolakuom. Kako se navodi u saopštenju Vlade, uspostavljen
je strog raspored tačnih sastanaka sa ministarstvima i institucijama sa
zaduženjima u rešavanju nekih od pitanja koja su razmatrana tokom sastanka.
Upravni odbor Narodne banke Rumunije (BNR) odlučio je da zadrži kamatnu stopu monetarne politike na 7% godišnje. To je isti nivo koji je ostao nepromenjen tokom cele prošle godine. Analitičari su očekivali da će se Centralna banka odlučiti za prvo smanjenje ovog pokazatelja, s obzirom na usporavanje privrede i drastično smanjenje kreditiranja. S druge strane, Nacionalni institut za statistiku saopštio je da je godišnja stopa inflacije u decembru blago smanjena na 6,61%, sa 6,72% u novembru. Takođe, prosečna stopa inflacije izračunata za celu 2023. godinu u odnosu na 2022. godinu smanjena je na 10,4%, u odnosu na 13,8%.
Vlada iz Bukurešta odlučila je, u kontekstu intenzivnog pritiska zdravstvenog sistema, da deblokira više od 7.600 radnih mesta koja će biti stavljena na konkurs u medicinskim jedinicama sa nedostatkom osoblja. Od toga je 2.500 za lekare, a 365 ljudi može biti zaposleno u službama hitne pomoći. Zdravstvene jedinice koje su zatražile objavljivanje konkursa za zapošljavanje moraju odmah da počnu sa procedurom zapošljavanja. Premijer Marčel Čolaku izjavio je da je budžet Ministarstva zdravlja 40% veći nego prošle godine. On je naglasio da se svako zapošljavanje mora ogledati u boljoj usluzi za pacijente.
Rumunija ima realnu šansu da zauzme važnu poziciju na evropskom nivou – kaže premijer Marčel Čolaku. On je govorio o opciji u kojoj bi predsednik zemlje Klaus Johanis preuzeo predsedništvo Evropskim savetom, nakon moguće ostavke sadašnjeg predsednika Šarla Mišela. Prema scenariju koji od nedavno kruži u medijima iz Bukurešta, Klaus Johanis bi imao ozbiljne šanse da zauzme visoku evropsku funkciju, jer bi lideri zemalja članica pokušavali da izbegnu da mađarski premijer Viktor Orban dođe na ovu funkciju. U slučaju da Klaus Johanis napusti funkciju predsednika Rumunije pre isteka mandata, prema Ustavu, šef države bi privremeno bio predsednik Senata, lider Nacionalne liberalne partije (PNL) Nikolaje Ćuka. U Rumuniji će se ove godine održati predsednički, kao i parlamentarni, evroparlamentarni i lokalni izbori.
Rumuni u inostranstvu imaće onlajn pristup konzularnim uslugama, prema novom zakonu koji je nedavno promulgirao predsednik Klaus Johanis. Ovo predviđa da se dokumenti koje traže Rumuni mogu poslati korisnicima u elektronskom formatu ili kurirskim službama. Dokumenta se mogu preuzeti i lično u diplomatskim ili konzularnim predstavništvima. Osim toga, konzularno osoblje će moći da koristi elektronske potpise.
Cene stanova u Evropskoj uniji porasle su za 48% u poslednjih 10 godina, dok su kirije porasle za 22%. Porast cena stanova je u određenim periodima oscilirao, dok su krije rasle konstantno. Najviše cene stanova zabeležene su u Estoniji, Mađarskoj, Litvaniji, Letoniji, Austriji, Češkoj i Luksemburgu. Na suprotnom polu su Grčka, Italija i Kipar, gde su cene pale. Najveći rast kirije u poslednjih 14 godina beleži Estonija, a slede Litvanija i Irska. Jedina država članica u kojoj su rente pale je Grčka. U Rumuniji je cena zakupnina porasla više od cene stanova, što je situacija samo u pet drugih država. S druge strane, za 14 godina, Rumunija ima jedno od najnižih poskupljenja: za stanove za 25%, a za kiriju za oko 40%.
