Vesti 14.09.2022
Nova šema za ograničenje i kompenzaciju cene energije stiže, od danas, na raspravu u odborima Parlamenta u Bukureštu.
Newsroom, 14.09.2022, 18:44
Nova šema za ograničenje i kompenzaciju cene energije stiže, od danas, na raspravu u odborima Parlamenta u Bukureštu. Senatori u odborima za ekonomiju i energetiku raspravljaju o dokumentu koji je nedavno usvojila vlada sa novom šemom kompenzacije i ograničavanja cene energenata, koja se primenjuje od 1. septembra. Prema hitnoj uredbi, mesečna potrošnja do koje će cena biti ograničena smanjena je na 255 kilovat sati, u slučaju električne energije. Namera vlade je da u narednom periodu stanovništvo uštedi novac. U slučaju prirodnog gasa, uredba ne donosi nikakve izmene za domaće potrošače. Vršilac dužnosti predsednika Senata, Alina Gorgiu izjavila je da će uredba biti izmenjena u komisijama, ako se nešto izostavi, ali će izmene biti urađene uz saglasnost vladajuće koalicije. Odredbe uredbe izazvale su kritike opozicije i poslovnog okruženja.
EU će predložiti ograničavanje prihoda proizvođača električne energije i primorati kompanije koje prodaju fosilna goriva da dele profit koji ostvaruju od rasta cena energije. To je u sredu saopštila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u obraćanju o stanju u EU održanom na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu. Ona je takođe rekla da EU razgovara o ograničavanju cena energije i da radi na uspostavljanju reprezentativnije referentne cene gasa cene koju nudi TTF čvorište u Amsterdamu. Proletos su kotacije , u TTF čvorištu u Amsterdamu, gde se određuju referentne cene prirodnog gasa u Evropi, dostigle rekordni nivo od skoro 335 evra za jedan MVh. Takođe, Evropska komisija će predložiti zemljama članicama da smanje neto mesečnu potrošnju električne energije za najmanje 10% i za 5% u vršnim satima, do 31. marta 2023. godine. Izvršni dokument Zajednice ne sadrži, međutim, plafon za cenu električne energije. prirodni gas, ideja koja je izazvala podele među državama članicama. Ursula fon der Lajen upozorila je da sledi težak period za kompanije i domaćinstva u Evropi, evocirala je ekonomske posledice rata u Ukrajini.
Pet dana nakon smrti britanske kraljice Elizabete II, u Škotskoj, 8. septembra, kovčeg sa posmrtnim ostatcima kraljice stigao je sinoć, uz aplauze, u Bakingemsku palatu u Londonu, gde ga je dočekao novi kralj Čarls III. Nakon što je prvi put bio izložen javnosti tokom 24 sata u Edinburgu, kraljevski kovčeg je avionom Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva prebačen u britansku prestonicu i preko noći deponovan u Bakingemskoj palati pre nego što je danas premešten u zgradu britanskog parlamenta. Počev od večeras građani će imati pristup zgradi Parlamenta, da prođu pored kovčega Njenog kraljevskog Visočanstva. Sahrana kraljice Elizabete II biće 19. septembra u Vestminsterskoj opatiji. Rumuniju će predstavljati predsednik Klaus Johanis. Biće prisutni i Njeno Veličanstvo Margareta, kustos krune Rumunije, i njen suprug princ Radu.
Vlada u Bukureštu će primorati sve centralne i lokalne javne vlasti da odustanu od ruskih antivirusnih rešenja ili aplikacija koje bi mogle biti pod kontrolom Moskve. Nacrt zakona u tom smislu bio je na dnevnom redu sastanka Vlade u sredu, u kontekstu u kojem su druge evropske države, poput Nemačke ili Italije, već donele takve odluke. Kompanija Kasperski, koja proizvodi jedan od najpoznatijih antivirusa, biće direktno pogođena ovom merom, jer će svi njeni programi morati da se deinstaliraju sa javnih računarskih sistema u zemlji. Svaki antivirusni program stvara backdoor na računarima i može se koristiti za špijunažu. U obrazloženju projekta vidi se da mnoge javne institucije i organi lokalne uprave u Rumuniji, uključujući gradsku kuću Bukurešta, kupuju i koriste ruske antivirusne programe zbog niskih cena.
