Vesti 14.10.2022
Depoziti gasa u Rumuniji premašili su u petak kvotu punjenja od 90%, a Rumuni i privreda će imati na raspolaganju celokupnu količinu gasa neophodnu da dobro prođu ove zime, bez obzira na vremenske prilike - najavio je premijer Nikolae Čuka
Newsroom, 14.10.2022, 19:25
Depoziti gasa u Rumuniji premašili su u petak kvotu punjenja od 90%, a Rumuni i privreda će imati na raspolaganju celokupnu količinu gasa neophodnu da dobro prođu ove zime, bez obzira na vremenske prilike – najavio je premijer Nikolae Čuka. On je zatražio od nadležnih institucija da nastave sa intenzivnim tempom skladištenja gasa i da veoma pažljivo upravljaju potrebnim količinama. U junu je Evropski parlament odobrio planove za obnavljanje zaliha gasa za sve zemlje članice na nivou od najmanje 80%. Kapaciteti za skladištenje gasa navedeni su kao kritična struktura, a preporuka je bila da države, koliko je to moguće, dostignu 90% kapaciteta punjenja.
14 zemalja NATO-a, uključujući Rumuniju, plus Finska, potpisalo je pismo o namerama za razvoj zajedničkog protivvazdušnog štita – nazvanog Evropski nebeski štit. Inicijativa pripada Nemačkoj, a evropski štit bi mogao da bude opremljen sistemom za presretanje rakete Arrov 3, koji su razvili Izrael i SAD, i američkim Patriotom. Postavljanje ovakvih protivraketnih baterija u nekoliko zemalja omogućilo bi potpunu i efikasnu odbranu evropskog vazdušnog prostora, a troškovi bi bili manji za svaku državu pojedinačno, rekao je zamenik generalnog sekretara Severne alijanse, Mirčea Džoana u Briselu, gde je dokument potpisan.
Bugarska, Grčka i Rumunija imale su u petak trilateralni sastanak u Ministarstvu spoljnih poslova u Sofiji. Energetska infrastruktura, podrška Ukrajini i evropska perspektiva Zapadnog Balkana bili su na dnevnom redu sastanka, rekla je zamenica bugarskog ministra spoljnih poslova Velislava Petrova, a prenosi BTA. Zamenik ministra za evropska pitanja Grčke Miltiadis Varviciotis je istakao potrebu da se eliminiše energetska zavisnost od Rusije. On je ukazao na važnost nedavnog otvaranja interkonektora za prirodni gas Grčka-Bugarska. Varviciotis smatra da je neophodno poslati poruku da će Grčka, Rumunija i Bugarska udružiti napore da pomognu Ukrajini da se oporavi od rata. Danijela Grigore Gitman, državni sekretar za evropske poslove u Ministarstvu inostranih poslova Rumunije, istakla je potrebu intenziviranja prijema zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Ona se takođe zalagala za prijem Ukrajine i Republike Moldavije u Uniju.
Prema podacima koje je danas onjavio Nacionalni institut za statistiku vrednost poljoprivredne proizvodnje je 2021. godine u Rumuniji iznosila skoro 104 milijarde leja (oko 21 milijardu evra). Najveće učešće ima proizvodnja povrća, preko 71%, za kojom sledi stočarska sa 27%. U poređenju sa 2020., najveći rast su zabeležili razvojni regioni Jugoistok, Ilfov, Južna Muntenija, Severoistok, Centar i Jugozapadna Oltenija. Pad je zabeležen u zapadnom i severozapadnom regionu.
Deficit tekućeg računa Rumunije porastao je za više od 6 milijardi evra u prvih osam meseci ove godine u odnosu na isti period prošle godine, dostigavši skoro 17 milijardi evra, navodi Narodna banka. Najveći deficit zabeležen je u slučaju dobara, a zatim slede usluge. Spoljni dug Rumunije porastao je za više od 5 milijardi evra u prvih osam meseci ove godine i sada dostiže 141,7 milijardi. Državni dug je premašio 628 milijardi leja, ali je u avgustu ostao na 48% bruto domaćeg proizvoda, kao i prethodnog meseca ili na kraju prošle godine.
Rumunija će i ove godine biti prisutna na Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu, od 19. do 23. oktobra. Na štandu Rumunije, u organizaciji Ministarstva kulture, biće održana javna čitanja, susreti sa rumunskim piscima, prezentacije knjiga, debate, pregovori izdavačkih grupa, štampara i autora, saopšteno je iz ove institucije u petak. Kao i svake godine, autori i izdavačke kuće iz Republike Moldavije imaju dosledno izlaganje na štandu. Ove godine Ministarstvo kulture iz Bukurešta sarađuje sa Ministarstvom kulture iz Kišinjeva, radi boljeg predstavljanja rumunske književnosti i kulture sa obe obale Pruta. Niz rumunskih događaja biće upotpunjen, 22. oktobra, predstavljanjem albuma Orden 7161, fotografa Marka Šredera, koji kroz temeljni dokumentacioni rad ilustruje tok Nemaca iz Rumunije deportovanih u Sibir, tokom II svetskog rata, nakon čega će uslediti diskusija o nedavnom izdavanju na nemačkom knjige Zašto nisu Rumuni kao Nemci?, koji su potpisali Žan Kornelijus i Adina Popesku.
