Vesti – 15.01.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi, 15.01.2026, 13:47
U Rumuniji je stopa inflacije u decembru prošle godine iznosila 9,7%, što je blago niže u odnosu na prethodni mesec, prema podacima koje je u sredu objavio Nacionalni institut za statistiku. U poređenju sa decembrom 2024. godine, poskupeli su hrana, neprehrambeni proizvodi i usluge, ali se na vrhu liste poskupljenja, sa rastom većim od 60%, našla električna energija. Na nivou cele prošle godine, inflacija je iznosila 7,32%, u odnosu na 5,6% u 2024. godini. Prema poslednjim procenama Narodne banke Rumunije, stopa inflacije bi do kraja ove godine trebalo da se spusti na 3,7%.
Vlada u Bukureštu ovih dana priprema državni budžet za 2026. godinu, a u tom kontekstu premijer Ilije Boložan vodi razgovore sa ministrima svog kabineta. Danas će na radnim sastancima posvećenim analizi budžetske situacije učestvovati ministri razvoja, kulture, evropskih projekata, obrazovanja i nacionalne odbrane. Oni treba da predlože sopstvena rešenja za uštede, kako bi budžetski deficit ove godine mogao da se zadrži ispod praga od 6,5% bruto domaćeg proizvoda. Juče se šef izvršne vlasti sastao sa ministrima poljoprivrede, zdravlja, unutrašnjih poslova, pravde i zaštite životne sredine. Odgovorno korišćenje javnih sredstava, reforme radi povećanja efikasnosti države i kvalitetnije usluge za građane predstavljaju ciljeve ovih razgovora.
Rumuni danas, 15. januara, obeležavaju Dan nacionalne kulture, koji je ustanovio Parlament 2010. godine. To je datum rođenja nacionalnog pesnika Mihaja Emineskua (1850-1889), koji se smatra poslednjim velikim predstavnikom evropskog romantizma. Sve filijale Rumunskog kulturnog instituta u inostranstvu organizuju posebne događaje posvećene ovom prazniku. Takođe, svi kanali Rumunskog radija i televizije prilagodili su svoje programe kako bi obeležili Dan nacionalne kulture. „Kultura je bila i ostala prostor u kome se velike ideje društva pretvaraju u trajne vrednosti“, navodi se u poruci koju je povodom Dana nacionalne kulture uputio predsednik Nikušor Dan.
Stav Sjedinjenih Američkih Država u vezi sa ambicijom da preuzmu Grenland ostaje nepromenjen nakon razgovora koji su juče u Vašingtonu vođeni između američke strane i ministara spoljnih poslova Danske i Grenlanda. Danski ministar spoljnih poslova opisao je razgovore kao konstruktivne, ali je upozorio da i dalje postoje suštinska neslaganja u pogledu budućnosti arktičkog ostrva. Predsednik Donald Tramp tvrdi da Danska nije u stanju da obezbedi bezbednost ovog ostrva u slučaju da Rusija ili Kina žele da ga okupiraju. Američka strana je ranije pomenula dve varijante preuzimanja Grenlanda: kupovinu ostrva ili njegovo zauzimanje vojnim putem. Uoči sastanka u Vašingtonu, Danska je saopštila da će ojačati svoje vojno prisustvo na Grenlandu, a Nemačka i Švedska su takođe najavile da će poslati simbolične vojne misije na ostrvo. Grenland ima strateški položaj, naročito u perspektivi otvaranja severnih pomorskih ruta kao posledice globalnog zagrevanja. Pored toga, Grenland raspolaže značajnim rezervama strateških minerala, ali su one teško dostupne zbog klimatskih uslova i nedostatka infrastrukture.
Vazdušni prostor Irana bio je tokom prošle noći zatvoren na nekoliko sati, usled spekulacija da je američka vojna operacija, kao odgovor na brutalno gušenje antivladinih protesta, neizbežna. Predsednik Donald Tramp je, međutim, poslao signal da za sada neće izdati naređenje za napad, a za danas je zakazan i sastanak Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećen Iranu. Teheran je zapretio da će, u slučaju bombardovanja, napasti američke baze i brodove u regionu, kao i Izrael. Prema navodima jedne iranske nevladine organizacije specijalizovane za ljudska prava, u Iranu je ubijeno više od 2.600 ljudi, a više od 18.000 je uhapšeno od izbijanja najnovijeg talasa protesta, 28. decembra prošle godine. Protesti su prvobitno izbili zbog ekonomske krize, ali su brzo poprimili politički karakter, uz uzvike „Smrt diktatoru“, pa čak i slogane u korist povratka dinastije Pahlavi bivših šahova.
Rumunske teniserke koje se nalaze u glavnom žrebu turnira Australijan open, prvog grend slem turnira u godini, Žaklin Kristijan, Sorana Kirstea i Gabrijela Ruse, imaće teške protivnice u prvom kolu, prema žrebu održanom u četvrtak u Melburnu. Žaklin Kristijan (35. na WTA listi) sastaće se sa češkom teniserkom Karolinom Muhovom (19. WTA), 19. nosiocem turnira, od koje je do sada izgubila sva tri međusobna meča. Sorana Kirstea (41. WTA) igraće protiv nemačke teniserke Eve Lis (39. WTA), koja ju je pobedila u njihovom jedinom međusobnom susretu, 2023. godine u prvom kolu turnira Transilvanija open. Gabrijela Ruse (79. WTA) sastaje se sa Ukrajinkom Dajanom Jastremskom (27. WTA), 26. nosiocem turnira. Rumunska teniserka vodi sa 3:0 u međusobnim duelima.
