Vesti – 15.05.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 15.05.2024, 18:14
Predsednik Rumunije Klaus Johanis izjavio je u sredu da je šokiran vešću da je premijer Slovačke Robert Fiko upucan i da „oštro osuđuje takva ekstremistička dela”. Rumunski premijer Marčel Čolaku izjavio je da je „duboko šokiran“ ovim incidentom i naveo da autori ovakvih dela moraju da odgovaraju. Robert Fiko je upucan i ranjen u sredu nakon sastanka vlade koji je održan van glavnog grada Bratislave, u gradu Handlova. Počinilac napada je uhapšen. Premijer Robert Fiko, konzervativni socijaldemokrata i blizak mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, od oktobra prošle godine je na čelu koalicione vlade koju je formirala njegova stranka Smer-SD, i socijaldemokratska partija Hlas (Glas), sa nacionalističkom formacijom Slovačka nacionalna partija.
Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku imala je u sredu bilateralne konsultacije sa koleginicom iz Kraljevine Holandije Hanke Bruins Slotom, koja boravi u poseti Bukureštu. Kako se navodi u saopštenju za javnost, šefica diplomatije je pozdravila doprinos Holandije odvraćanju i odbrambenom stavu NATO-a u Rumuniji i istakla potrebu da se nastavi čvrsta podrška Ukrajini i obezbedi bezbednost u celom crnomorskom regionu. Istovremeno, Luminica Odobesku je pozdravila učešće Holandije u podršci koja je data Republici Moldaviji u pravcu reformi, razvoja i jačanja otpornosti. Kako se navodi u saopštenju, dve zvaničnice su takođe razgovarale o završetku procesa pridruživanja Rumunije šengenskom prostoru i politici proširenja Evropske unije.
Narodna banka Rumunije (BNR) revidirala je naviše, na 4,9% sa prethodnih 4,7%, prognozu inflacije za kraj ove godine i predviđa da će ona dostići 3,5% na kraju 2025. godine, pokazuju podaci koje je u sredu predstavio guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku. Prema njegovim rečima, stopa inflacije će nastaviti da se smanjuje, ali sporijim tempom nego što je prvobitno bilo predviđeno. Glavne neizvesnosti i rizici u vezi sa evolucijom inflacije odnose se, posebno, na visok budžetski deficit, dinamiku plata i dodatne fiskalno-budžetske mere koje bi se mogle primeniti za smanjenje rashoda. Mugur Isaresku kaže da će trenutak kada će se inflacija vratiti u opseg koji cilja Narodna banka Rumunije zavisiti i od odluke Centralne banke da smanji ključnu kamatnu stopu, koja trenutno iznosi 7%, nepromenjena u odnosu na prošlu godinu. Poslednji statistički podaci pokazuju blagi pad inflacije sa 6,61% u martu na 5,9% u aprilu. Istovremeno, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, prosečna neto plata u martu iznosila je oko 1.040 evra, što je za oko 60 evra više u odnosu na prethodni mesec.
Evropska komisija je blago popravila, na 3,3%, procene o rastu rumunske privrede ove godine, zahvaljujući ubrzanju privatne potrošnje i većim prihodima, prema prolećnim ekonomskim prognozama koje je u sredu objavila Izvršna vlast Zajednice. Evropska komisija je, međutim, upozorila da će državni deficit porasti na 6,9% bruto domaćeg proizvoda 2024. i na 7% bruto domaćeg proizvoda 2025. godine zbog povećane potrošnje. S druge strane, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) nije promenila svoje procene u vezi sa evolucijom rumunske privrede 2024. godine i upozorava da glavna ranjivost ostaje fiskalna pozicija, s obzirom da je deficit dostigao 5,9% bruto domaćeg proizvoda 2023. godine, navodi se u izveštaju koji je u sredu takođe objavila međunarodna finansijska institucija. Prema poslednjim predviđanjima Evropske banke za obnovu i razvoj, bruto domaći proizvoda Rumunije bi ove godine zabeležio napredak od 3,2%. Prema toj instituciji, stopa rasta rumunske privrede značajno je usporila u 2023. godini, na 2,1%, čak i ako je ovo bio jedan od najboljih rezultata zabeleženih na regionalnom nivou. Međutim, smanjenje privatne potrošnje, u kontekstu visoke inflacije, suprotstavljeno je povećanjem investicija i državne potrošnje. Očekuje se da će javna potrošnja nastaviti da raste, u kontekstu povećanja plata u javnom sistemu i penzija, rizikujući stvaranje još većeg deficita 2024. godine, upozorava Evropska banka za obnovu i razvoj.
Vozači koji su uhvaćeni pijani ili drogirani za volanom mogu ostati bez vozačke dozvole do 10 godina, prema zakonu koji je u utorak usvojila Dom poslanika u Bukureštu, kao telo koje donosi odluke. Takođe, za ove vozače sudovi više neće moći da odlažu izvršenje kazne. Projekat je pokrenut nakon nesreće u mestu Drugi maj, u kojoj su dvoje mladih izgubili život nakon što ih je vozač pod dejstvom droge udario. Istovremeno, Dom poslanika usvojio je i zakon po kojem će osuđenici koji beže u inostranstvo da bi izbegli izdržavanje krivične kazne biti u obavezi da snose troškove njihovog dovođenja u zemlju.
U Bukureštu se od srede do 18. maja održava 12. Eurosfat forum, saopštilo je Predstavništvo Evropske komisije u Rumuniji. Ove godine događaj poprima međunarodnu dimenziju kroz Globalni forum o modernoj direktnoj demokratiji, koji će se prvi put održati u istočnoj Evropi. Teme o kojima će se razgovarati su budućnost Rumunije u Evropskoj uniji, učešće mladih u nacionalnom i evropskom procesu donošenja odluka, poverenje u političke predstavnike, institucije i medije, implikacije rata u Ukrajini i posledice koje on ima na Rumuniju, Moldavija, region Crnog mora. Eurosfat je najveći godišnji evropski poslovni forum u Rumuniji. Godine 2022. osvojio je Charlemagne Youth Prize na nacionalnom nivou, nagradu koju Evropska unija svake godine dodeljuje najboljim omladinskim inicijativama koje doprinose približavanju Evropske unije njenim građanima.
