Vesti – 16.02.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 16.02.2026, 17:43
Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu pokrenulo je u ponedeljak godišnji program stipendiranja koji rumunska vlada nudi stranim državljanima iz zemalja koje nisu članice EU za akademsku 2026-2027. godinu. Prema saopštenju za javnost Ministarstva spoljnih poslova, cilj programa je dugoročni razvoj i produbljivanje bilateralnih odnosa sa zemljama porekla studenata, kao i efikasnija promocija visokoškolskih ustanova u Rumuniji na međunarodnom nivou. Informacije o uslovima za učešće, nivoima studija koje studenti obuhvataju i potrebnim dokumentima dostupne su i na onlajn platformi StudyInRomania, na scholarships.studyinromania.gov.ro, i na veb stranici Ministarstva spoljnih poslova. Pojedinačne prijave mogu se otpremiti na platformu do 31. marta, a rezultati selekcije biće objavljeni sredinom jula – izveštava ministarstvo u Bukureštu.
Reforma javne uprave i paket ekonomskog oporavka su finalizovani i biće usvojeni hitnom uredbom odmah nakon završetka dobijanja odobrenja, sa nekoliko amandmana koji se tiču institucija sistema odbrane, javnog reda, nacionalne bezbednosti, obrazovanja, zdravstva i kulture – odlučili su u ponedeljak lideri četiri stranke vladajuće koalicije i grupe nacionalnih manjina. Prema obaveštenju poslatom na kraju sastanka, „smanjenja troškova za plate koja su izvršila ministarstva u 2025. godini biće uzeta u obzir pri obračunu ukupnog smanjenja od 10%“. Istovremeno, u vezi sa lokalnim porezima i taksama, koalicija je odlučila „da radi na nekoliko predloga za izmene u vezi sa situacijom nastalom nakon primene kvota prekomernog oporezivanja, kao što je situacija sa zgradama starijim od 50 godina i sa osobama sa invaliditetom“. Takođe je formirana radna grupa koja će predložiti konačna rešenja – navodi se u obaveštenju.
Rumunski ministar finansija Aleksandru Nazare prisustvuje sastanku Saveta za ekonomska i finansijska pitanja (EKOFIN), koji se održava u ponedeljak i utorak u Briselu. Prema saopštenju, glavne teme na dnevnom redu sastanka uključuju paket mera za dopunu javnih penzija, deo Strategije za ekonomsku i investicionu uniju, kao i ekonomski i finansijski uticaj ruske agresije na Ukrajinu. Ministar finansija trebalo bi da održi bilateralne sastanke u Briselu tokom kojih će razgovarati o smeštaju Carinske agencije Evropske unije, budućeg centralnog carinskog organa Evropske unije, stvorenog za koordinaciju evropskih carinskih politika. Rumunija je kandidat za njeno sedište, što bi ojačalo ulogu zemlje u upravljanju spoljnim granicama Evropske unije, dodaje se u saopštenju.
Rumunski ministar nacionalne odbrane, Radu Miruca, učestvovao je između 12. i 15. februara na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, jednom od najvažnijih i najprestižnijih međunarodnih foruma posvećenih debatama o pitanjima bezbednosti i odbrane. U debatama usmerenim na poboljšanje saradnje u odgovoru na pretnje po slobodu plovidbe i kritičnu podmorsku infrastrukturu, Rumuniju je predstavljala ministarka spoljnih poslova, Oana Coju. Ona je naglasila da je bezbednost u Crnom moru i u Indo-Pacifiku međusobno povezana i da svaki poremećaj trgovinskih tokova u regionu ima posledice po globalnu stabilnost. Takođe u Minhenu, ministri spoljnih poslova Rumunije, Ukrajine i Republike Moldavije potpisali su deklaraciju o jačanju saradnje u oblasti energetike i sajber bezbednosti, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.
Broj zaposlenih u Bukureštu krajem novembra 2025. godine iznosio je 1.113.044 ljudi, što je za 880 manje u odnosu na oktobar, ali je za preko 12.000 više u odnosu na novembar 2024. godine. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku (INS), prosečna neto plata iznosila je 7.113 leja, što je za 423 leja više u odnosu na novembar 2024. godine. U Bukureštu je registrovano 6.415 nezaposlenih, što je značajan pad u odnosu na novembar 2024. godine, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku. (1 evro = oko 5 leja – napomena urednika).
Predsednik Rumunije, Nikušor Dan, najavio je ove nedelje svoje učešće na prvom sastanku Saveta za mir u Vašingtonu, čime je odgovorio na poziv predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donalda Trampa. „Rumunija će imati status posmatrača i ja ću potvrditi našu čvrstu podršku međunarodnim mirovnim naporima i otvorenost za učešće u procesu obnove u Pojasu Gaze“, izjavio je šef države. Prema njegovim rečima, odluka je zasnovana na podršci diplomatskom procesu uspostavljenom rezolucijom koju je u novembru usvojio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, a koju su inicirale Sjedinjene Američke Države. Izvršna vlast Evropske unije je takođe objavila da će evropski komesar učestvovati na sastanku u Vašingtonu, bez pridruživanja Evropske unije novoj strukturi za sada.
Reforma u vezi sa magistratskim penzijama biće ponovo na dnevnom redu Ustavnog suda Rumunije za dva dana, nakon pet odlaganja odluke; poslednje odlaganje – nakon što je Visoki kasacioni sud zatražio od Ustavnog suda da obavesti i Sud pravde Evropske unije, koji treba da proveri da li su amandmani koje je predložila Vlada u skladu sa pravom Evropske unije. U sredu, ustavne sudije treba da utvrde da li će odobriti ovaj zahtev ili će ga proglasiti neprihvatljivim. Prihvatanje ovog zahteva odložilo bi presudu u vezi sa magistratskim penzijama za najmanje nekoliko meseci. Portparolka vlade je prošle nedelje izjavila da je samo pitanje dana kada će Rumunija biti zvanično obaveštena iz Brisela da li je izgubila tranšu finansiranja iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, vrednu preko 230 miliona evra, koja je zavisila od ove reforme.
Tekući račun platnog bilansa zabeležio je deficit od 30,127 milijardi evra u periodu januar-decembar 2025. godine, u poređenju sa 28,853 milijarde evra u periodu januar-decembar 2024. godine, objavila je u ponedeljak Nacionalna banka Rumunije. Direktne investicije nerezidenta u Rumuniji iznosile su 8,153 milijarde evra. Takođe u istom periodu, ukupni spoljni dug povećan je za 23,837 milijardi evra, na 227,347 milijardi evra.
Dana 19. februara, u Milanu, u severnoj Italiji, biće otvorena izložba „Brankuš 150“, međunarodni kulturni i umetnički događaj posvećen 150. godišnjici rođenja jednog od najuticajnijih vajara 20. veka, Rumuna Konstantina Brankušija. Izložba je deo velikog i neviđenog projekta omaža, koji se istovremeno predstavlja u 20 zemalja na šest kontinenata, kroz sinhronizovano otvaranje istog dana.
