Vesti (17.08.2019)

Predsednik Rumunije Klaus Johanis otputovaće 19. avgusta u dvodnevnu posetu SAD na poziv predsednika Donalda Trampa. 20 avgusta Johanis i Tramp vodiće razgovore o jačanju i unapredjenju rumunsko-američkog strateškog partnerstva u svim oblastima. Predsednik Rumunije će ovim povodom naglasiti da će naša zemlja i dalje biti solidan strateški partner i odgovoran saveznik SAD i da je konsolidacija transatlanskih odnosa jedan od glavnim spoljnopolitičkih prioriteta Rumunije. Predsednik Johanis je izjavio da želi da razgovara sa predsednikom Trampom o efektivima američkih vojnika u Rumuniji, sa napomenom da naša zemlja može da primi veci broj američkih vojnika. Tokom susreta razgovaraće se i o liberalizaciji americkih viza za stanovnike Rumunije. Prema navodima Bele kuće američki predsednik je oduševljen sansom da zajedno sa rumunskim kolegom prisustvuje obeležavanju 30 godina od pada komunizma u Rumuniji i 15 godina od ulaska Rumunije u NATO. Podsećamo da su se predsednici SAD i Rumunije sastali u Beloj kući i 2007. godine kada su vodili razgovore o perspektivama za produbljavanje i proširenje rumunsko-američkog strateskog partnerstva na svim planovima.

Mirča Mihaj, 17.08.2019, 17:06

Predsednik Rumunije Klaus Johanis otputovaće 19. avgusta u dvodnevnu posetu SAD na poziv predsednika Donalda Trampa. 20 avgusta Johanis i Tramp vodiće razgovore o jačanju i unapredjenju rumunsko-američkog strateškog partnerstva u svim oblastima. Predsednik Rumunije će ovim povodom naglasiti da će naša zemlja i dalje biti solidan strateški partner i odgovoran saveznik SAD i da je konsolidacija transatlanskih odnosa jedan od glavnim spoljnopolitičkih prioriteta Rumunije. Predsednik Johanis je izjavio da želi da razgovara sa predsednikom Trampom o efektivima američkih vojnika u Rumuniji, sa napomenom da naša zemlja može da primi veci broj američkih vojnika. Tokom susreta razgovaraće se i o liberalizaciji americkih viza za stanovnike Rumunije. Prema navodima Bele kuće američki predsednik je oduševljen sansom da zajedno sa rumunskim kolegom prisustvuje obeležavanju 30 godina od pada komunizma u Rumuniji i 15 godina od ulaska Rumunije u NATO. Podsećamo da su se predsednici SAD i Rumunije sastali u Beloj kući i 2007. godine kada su vodili razgovore o perspektivama za produbljavanje i proširenje rumunsko-američkog strateskog partnerstva na svim planovima.

Jedan od napoznatijih rumunskih alpinista Torok Žolt pronadjen je mrtav u zoni Vrha Negoju, u centralnim Karpatima, saopstili su članovi spasilačkog tima. Torok Žolt je oborio više nacionalnih i svetskih rekorda.2016. godine je osvojio pet himalajskih vrhova. Zajedno sa Vladom Kapušanuom bili su prvi alpinisti koji su stigli na Peak 5 na 6421 metar nadmorske visine, vrh otvoren za planinarenje 2003. godine. 2013 Torok Žolt predvodio je rumunsku ekspediciju koja je stigla na Naga Parbat na 8126 metara nadmorske visine.

Danas je u naselju Izvorul Murešului završen XVII Letnji univerzitet na temu ,,Rumunija i Rumuni van granica zemlje, godinu dana posle obeležavanja stogodišnjice ujedinjenja zemlje. Razmatrala su se pitanja koja se tiču su očuvanja identiteta Rumuna u Ukrajini, Republici Moldaviji u geopolitickom okruzenju i nacionalni identitet, politike parlamentarnih stranaka i državnih institucija prema Rumunima u rasejanju i Rumunima u multietničkim i multikonfesionalnim zajednicama. U radovima Letnjeg univerzitata učestvovali su predstavnici iz Republike Moldavije, Ukrajine, Madjarske, Srbije Bugarske, konferansijeri najpoznatijih domaćih i inostranih univerzitetskih cenatara, predstavnici gradjanskog društva i medija.

Rumunsko-srpski film Ivana Grozna Ivane
Mladenović osvojio je specijalno priznanje žirija na 72. Filmskom
festivalu u Lokarnu. Film je imao svetsku premijeru u zvaničnoj
selekciji Concorso Cineasti del presente, a njegov nastanak
je podržao Filmski centar Srbije (FCS). ,,Grozna Ivana“
je nekonvencionalna prica o ljudima i mestima . Ivana Mladenovi’ je
rodjena 1984. godine u Srbiji, studirala je
pravo u Beogradu, a kasnije sepreselila u Rumuniju. Autorka je više nagradjenih kratkometranih i dokumentarnih filmova na
medjunarodnim festivalima

Rumunsko ministarstvo odbrane organizovaće u ponedeljak u Vazdušnoj bazi Mihail Kogalničanu svečanost povodom odlaska rumunskog Odreda ,,Kartapske pume u misiju u Maliju. Rumunski vojnici učestvuju u Integralnoj multidimenzijskoj misiji Ujedinjenih nacija. Misija oko 120 članova rumunskog odreda, uz pratnju helikoptera IAR-330 i Puma L-RM, startuje polovinom oktobra meseca. Rumunski vojnici učestvuju u misijama evakuacije ranjenika, prevoza snaga, materijala, putnika, vazdušnog patroliranja i osmatranja.

Izgradnja Gasovoda BRUA kojim ce se prevoziti prirodni gas iz Kaspijskog I Crnog mora u Bugarsjku, Rumuniju, Madjarsku I Austriju zavrsice se tek u decembru 2020. godine sa zakasnjenjem od godinu dana, precizira se u finansijskom izvestaju kompanije Transgaz. Razlozi sa kasnjenje su tender, dopuna I poboljsanje zakonskog okvira, identifikacija arheoloskih nalazista , nepovoljni vremenski uslovi I produzeni regovori sa vlasnicima terena. Proslog meseca Ministarstvo ekonomije u Bukurestu je saopstilo da je Transgaz skoro zavrsio gasovod I da je 80-90% radova zavrseno na tri stanice za pumpanje gasa. Prva faza izgradnje gasovoda BRUA procenjuje se na skoro 500 miliona evra. Za realizaciju ovog projekta Evropska unija obezbedjuje 179 miliona evra.

Rumunske vlasti javljaju su da če
zajedno sa drugim državama Evropske unije primiti migrante koji se nalaze na španskom
humanitarnom brodu Open arms u blizini ostrva
Lampeduza. Ministarstvo inostranih poslova Rumunije navodi da se radi o
relokaciji 10 migranata iz Malte u
Rumuniju. Odluka dokazuje spremnost Bukurešta da da doprinos solidarnim
naporima u ovakvim situacijama u kojima je ljudima potrebna pomoć. Ministarstvo
navodi da su ove godine dogodile slične situacije i da je Rumunija uvek
pozitivno odgovorila na apele Evropske komisije.

Rumuni imaju na raspolaganje mesec dana za izbor 6 pesama koje će predstavljati Rumuniju u EU Songbook-u, prvoj knjizi pesama Evropske ujnije. Do sada je glasalo 6500 osoba u 26 zemalja, javlja organizator EU Songbook. Knjiga pesama Evropske unije je pionirski projekat neprofitne organizacije koja nema nikakvu političku ili finansijsku vezu sa Briselom. Prva knjiga pesama objaviće se 9 maja za Dan Evrope.