Vesti – 18.03.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 18.03.2026, 18:07
Rasprave u bukureštanskom parlamentu o nacrtu budžeta za ovu godinu odvijaju se u napetoj atmosferi. Tokom celog dana bilo je brojnih trenutaka kada su poslanici i senatori razmenjivali oštre odgovore, optužbe i prekore. Neslaganja su uglavnom izazvali amandmani PSD-a, koji insistira na promociji nekih mera iz paketa solidarnosti koje nisu uključene u ovogodišnje raspodele. Rešenje je došlo od UDMR-a i podrazumeva da se u tekst zakona o budžetu unese da se razlika od 1,1 milijarde leja za socijalne mere dobije prilikom prve korekcije budžeta povećanjem obaveza. Socijaldemokrate prete da možda neće glasati o aneksima nacrta budžeta ako predloženi amandmani ne budu usvojeni. Kao rezultat toga, odbori sazvani za budžet nisu uspeli da finalizuju rasprave niti izveštaj o nacrtu zakona o državnom budžetu. Nakon njegovog završetka, moraju početi i rasprave o budžetu za socijalno osiguranje. Prvobitni program je predviđao da ponovo ujedinjena plenarna sednica počne u 16:00 časova, a konačno glasanje o dva dokumenta bilo je zakazano za četvrtak. Bukureštanska štampa kvalifikuje kao kontra-performansu četvorostrančke vlade, proglašene prozapadnom, PSD-PNL-USR-UDMR, činjenicu da je Rumunija ušla u drugu polovinu marta bez državnog budžeta za 2026. godinu.
Rumunska ministarka spoljnih poslova Oana Coju izjavila je u sredu da nema direktnih pretnji iz Irana i da se Rumuni i dalje mogu osećati bezbedno. Prema rečima gospođe Coju, razgovor koji je vođen između štampe i portparola iranskog Ministarstva spoljnih poslova nije imao odgovor u vezi sa odmazdom iz vojne perspektive. On se eksplicitno osvrnuo na političke i pravne posledice, što znači dalji razgovor unutar Ujedinjenih nacija, rekla je Oana Coju. Dodala je da je rumunski ambasador u Iranu doveden u zemlju nakon eskalacije sukoba, ali da u Iranu i dalje postoji diplomatsko osoblje koje će biti sa Rumunima tamo. Podsećamo da je Ministarstvo spoljnih poslova izjavilo da Rumunija nije deo sukoba na Bliskom istoku, nakon što je Iran upozorio Bukurešt da bi mogao biti politički i pravno odgovoran za to što je dozvolio Sjedinjenim Američkim Državama da koriste baze na rumunskoj teritoriji za operacije protiv Irana.
Predsednik Rumunije, Nikušor Dan, sastaće se u četvrtak sa generalnim sekretarom Severnoatlantskog saveza, Markom Ruteom, u sedištu NATO-a u Briselu. Prema navodima predsedničke administracije u Bukureštu, dnevni red razgovora obuhvatiće bezbednosna dešavanja u međunarodnom okruženju i ona na istočnom krilu, sa akcentom na region Crnog mora, kontekst u kojem će se razmatrati mere za jačanje odvraćanja i kolektivne odbrane, kao i za povećanje bezbednosti Rumunije, kroz i uz podršku NATO-a. Predsednik će istaći važnost transatlantskih odnosa, potvrđujući ulogu Rumunije kao snažnog saveznika, uključenog u regionalnu stabilnost i bezbednost – dodaje navedeni izvor. Nikušor Dan će podsetiti da Rumunija poštuje svoje obaveze preuzete na samitu NATO-a u Hagu u vezi sa povećanjem izdataka za odbranu i istaći će višedimenzionalnu pomoć Ukrajini. Istovremeno, šef rumunske države će podsetiti na potrebu jačanja podrške NATO-a državama partnerima, posebno susednoj Republici Moldaviji, koja je pretežno rumunskog govornog stanovništva i koja se nalazi pod napadima hibridnih akcija iz Moskve.
Ne postoji opasnost da će se obustaviti tekuće isplate penzija i plata od strane države, uverio je rumunski ministar finansija, Aleksandru Nazare. Pojašnjenje dolazi u kontekstu u kojem je ministarstvo na poslednjim sastancima odbilo sve ponude za kredite koje su podnele komercijalne banke. Nazare je odluku objasnio pogoršanjem uslova finansiranja nakon početka rata na Bliskom istoku. Šef finansija je takođe rekao da 4,7 milijardi evra, koje je država pozajmila sa stranih tržišta 3 dana pre početka sukoba, obezbeđuju približno polovinu spoljnog finansiranja za 2026. godinu. Rumunija koristi novac koji dobija od banaka, putem obveznica i trezorskih sertifikata, za finansiranje deficita i za tekuće troškove, kada ne prikupi dovoljno od poreza i carina.
Ministar energetike Bogdan Ivan izjavio je da Rumunija ima dovoljne zalihe goriva i da neće biti poremećaja u snabdevanju koji bi nekontrolisano povećali cene benzina i dizela, u kontekstu krize na Bliskom istoku. Takođe je objavio da je ministarstvo na čijem je čelu pripremilo regulatorni akt koji će omogućiti vladi da uspostavi kriznu situaciju u sektoru goriva, kako bi intervenisala na tržištu kada je to potrebno. Ministar je takođe podsetio da postoji principijelni dogovor u vladajućoj koaliciji, prema kojem izvršna vlast može da interveniše na tržištu goriva merama za sprečavanje ubrzanog rasta cena, u slučaju da se stvari pogoršaju na međunarodnom nivou. U tom kontekstu, Federacija rumunskih transportnih operatera podnela je niz predloga za stabilizaciju tržišta goriva i podršku prevoznicima. Ovo zahteva ukidanje dodatnog poreza na promet koji se nameće kompanijama koje prodaju gorivo, ograničavanje komercijalne marže, koja je diferencirana za proizvođače, distributere i krajnjeg trgovca, i, kao krajnje sredstvo, ograničavanje konačne cene na pumpi.
Rumunija je potpisala memorandum o sporeazumu sa Kinom o saradnji u poljoprivredi. Njime se uspostavlja okvir za saradnju u oblastima kao što su bezbednost hrane, investicije, prerada poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, istraživanje i inovacije, kao i razmena modernih tehnologija, uz istovremeno otvaranje mogućnosti za pristup stranim tržištima. Ministar Florin Barbu je na društvenoj mreži objavio finalizaciju tehničkih detalja za tri sektorska protokola, usmerena na izvoz termički obrađenog živinskog mesa, mlečnih proizvoda i ribe. Takođe je rekao da su pregovori o proširenju izvoza žitarica i proizvoda od svinjskog mesa u poodmakloj fazi. Memorandum važi pet godina, sa mogućnošću produženja.
Republika Moldavija je pokrenula tehničke pregovore za sva poglavlja svog pristupanja Evropskoj uniji, označavajući novi korak u procesu integracije. Tehnički pregovori podrazumevaju praćenje reformi i napretka u usvajanju evropskog zakonodavstva. Evropska komisija je objavila da je prebacila skoro 200 miliona evra Republici Moldaviji, nakon što je završila 24 od 26 reformi utvrđenih u takozvanom planu rasta. Zamenica premijera za integracije u vladi Kišinjeva, Kristina Gerasimova, izjavila je da njen strateški cilj ostaje održavanje tempa reformi, kako bi se pristupanje Evropskoj uniji moglo dogoditi u tekućoj deceniji, uprkos stalnim ekstremnim pritiscima, uključujući sofisticirane hibridne napade, usmerene na diskreditaciju vrednosti zajednice.
Rumunski remorker potonuo je jutros u luci Midija na Crnom moru. Brod je pomagao u istovaru tankera za naftu u lučkom području. Na remorkeru je, kako se navodi, bilo pet osoba. Jedna, koja je dovedena na obalu, preminula je uprkos naporima reanimacije. Ostale četiri se vode kao nestale, ali postoji sumnja da su i one preminule.
Preko 10.000 učenika u Rumuniji koji uče na jezicima nacionalnih manjina danas polaže pismeni ispit iz svog maternjeg jezika i književnosti u okviru simulacije nacionalne procene. Na ispitima iz matematike i rumunskog jezika i književnosti održanih prethodnih dana, nastavnici iz više od 100 obrazovnih jedinica odlučili su da se ne pojave na simulaciji, u znak protesta protiv mera štednje koje je vlada preduzela u oblasti obrazovanja. Prema rečima resornog ministra Mihaja Dimiana, učenici iz tih škola moći će da polažu ispite kasnije. Rezultati simulacije nacionalne procene, koji se računaju za upis u srednju školu, biće saopšteni pojedinačno 30. marta, bez javnog objavljivanja.
Politehnički univerzitet u Temišvaru pokrenuo je, premijerno na nacionalnom nivou, studijski program za dronove i primenjenu informatiku u oblasti aeronautike. Nova specijalizacija će se predavati na engleskom jeziku i ima za cilj obuku inženjera sposobnih za projektovanje i upravljanje dronovima i autonomnim vazdušnim sistemima, koristeći moderne tehnologije, kao što su veštačka inteligencija i mašinsko učenje. Predstavnici univerziteta kažu da je osnivanje ovog programa deo šire strategije za transformaciju Temišvara (zapad) u regionalni centar tehnoloških inovacija.
Bivša gimnastička legenda Nadia Komaneči proslavljena je u Briselu, u Evropskom parlamentu, povodom 50. godišnjice osvajanja prve ocene 10 u istoriji na Olimpijskim igrama. Tom prilikom, Nadia Komaneči je izjavila da je učešće na konferenciji pod nazivom „Evropske vrednosti i izvrsnost, nasleđe Nadie Komaneči 50 godina kasnije“ za nju bilo kao da se takmiči na petoj gimnastičkoj spravi. U Briselu, Nadiu Komaneči pratili su predsednik Rumunskog olimpijskog komiteta, Mihaj Kovaliju, bivši veliki rumunski sportisti, kao i grupa mladih gimnastičara iz CSM Onešti (istok).
