Vesti 18.05.2022
Poslanički dom u Bukureštu, usvojio je u sredu nacrt zakona o izmeni Zakona o ofšoru.
Newsroom, 18.05.2022, 19:54
Poslanički dom u Bukureštu, usvojio je u sredu nacrt zakona o izmeni Zakona o ofšoru. Za je glasalo 248, a protiv 34poslanika. Novi normativni akt omogućiće eksploataciju ležišta prirodnog gasa u Crnom moru. Dok su PSD, PNL i UDMR, na vlasti, podržale novi zakon, pominjući da on obezbeđuje energetsku bezbednost Rumunije, nacionalistička Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), u opoziciji kritikovala je zakon navodeći da su zakonom predviđena samo prava investitora a ne i sankcije. Prema rečima ministra energetike Virđila Popeskua, kada počne eksploatacija u Crnom moru, Rumunija će proizvoditi više prirodnog gasa nego što može da potroši. Naglasio je da dodatni prihodi koje pribave organi za sprovođenje zakona treba usmeriti u investicije. Predstavnici Federacije za naftu i gas su ocenili da je novi Zakon o ofšoru znatno unapređen i da prati osnovne principe: stabilnost, predvidljivost, konkurentno oporezivanje i slobodno tržište.
Ministar spoljnih poslova Rumunije, Bogdan Auresku, boravi u sredu i četvrtak u Njujorku, na poziv američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, gde će učestvovati na dva sastanka o globalnoj bezbednosti hrane, na predlog SAD, koje ovog meseca predsedavaju Savetom bezbednosti UN. Na sastancima učestvuju predstavnici zemalja koje su najviše pogođene pogoršanom krizom hrane, kao i država koje, poput Rumunije, mogu da doprinesu jačanju bezbednosti u ovoj oblasti. Nesigurnost hrane je široko rasprostranjena i pogoršana pandemijom kovid-19, sukobima i klimatskim promenama. Prema zvaničnim procenama, u 2019. godini broj ljudi koji su suočeni sa ovom pojavom dostigao je 161 milion, a 44 miliona iz 38 država je na ivici gladi. Uticaj rata u Ukrajini mogao bi, do kraja 2022., da dovede skoro 40 miliona ljudi više na ivicu siromaštva i gladi.
Rumunija je odlučila da interveniše u korist Ukrajine u Međunarodnom sudu pravde u postupku protiv Ruske Federacije, saopštilo je u sredu Ministarstvo spoljnih poslova. Ukrajina je 26. februara 2022. godine podnela zahtev za pokretanje postupka protiv Ruske Federacije pred Međunarodnim sudom pravde u sporu u vezi sa tumačenjem, primenom i ispunjavanjem obaveza iz Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz 1948. godine. Prema Ministarstvu spoljnih poslova Rumunije, Ukrajina je optužila Rusku Federaciju da se lažno pozivala na izvršenje dela genocida u Luganskoj i Donjeckoj oblasti kako bi opravdala priznanje tzv. narodnh republika Donjeck i Lugansk, kao i za izvođenje specijalne vojne operacije protiv Ukrajine. Zbog ovih lažnih optužbi, Ruska Federacija je trenutno uključena u proces vojne invazije na Ukrajinu, što rezultira teškim i rasprostranjenim kršenjima ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.
U svom obraćanju u Evropskom parlamentu u sredu u Briselu, Maja Sandu, predsednica Republike Moldavije , pozvala je zemlje EU da podrže evropske težnje njene zemlje. U svom govoru u Evropskom parlamentu, Maja Sandu je istakla da ruska invazija na Ukrajinu podseća na problematičnu prošlost Evrope, sa zauzimanjem regiona, geopolitičkim osvajanjima i sferama uticaja“. Ona je podsetila kako su Republika Moldavija i njeni građani dobrotom, velikodušnošću i saosećanjem reagovali na šok, agoniju i neizvesnost rata“, primajući veliki broj ukrajinskih izbeglica i pruživši humanitarnu podršku Ukrajini. U kontekstu rata, Republika Moldavija je u martu ove godine podnela formalni zahtev za članstvo u EU. S tim u vezi, predsednica Maja Sandu je izrazila čvrsto uverenje da je njena zemlja deo Evropske zajednice. Dodeljivanje statusa zemlje kandidata Republici Moldaviji je ispravna odluka. Naše mesto je u Evropskoj uniji“, rekla je Maja Sandu.
Rusija je intenzivirala svoje napade na ukrajinske regione, kao i diverzione aktivnosti u pograničnim oblastima, pokušavajući da kompenzuje niz neuspeha na frontu, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Sa svoje strane, ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov rekao je da rat sa Moskvom ulazi u produženu fazu“ u kojoj su Rusi tražili punu kontrolu nad Donbasom i okupirali jug. On je pozvao zapadne saveznike Ukrajine da koordiniraju više isporuka oružja Kijevu. U međuvremenu, tokom prvog suđenja za ratne zločine u Ukrajini, koje je počelo u sredu, jedan ruski vojnik priznao je krivicu za ubistvo 62-godišnjeg Ukrajinca. Incident se dogodio u regionu Sumi, nekoliko dana nakon početka rata. Tužioci su rekli da je ruski vojnik otvorio vatru iz mitraljeza na žrtvu, koja je vozila bicikl. Suđenje, kojem bi trebalo da slede i druga, smatra se testom za ukrajinsko pravosuđe, u vreme kada međunarodne institucije takođe sprovode sopstvene istrage o zloupotrebama koje su počinile ruske trupe u zemlji.
