Vesti – 18.09.2023
Predsednik Klaus Johanis predvodi, između 18. i 22. septembra, rumunsku delegaciju na 78. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Centralna tema sastanka u Njujorku je Ponovna izgradnja poverenja i ponovno pokretanje globalne solidarnosti: ubrzanje delovanja prema Agendi 2030 i njenim ciljevima trajnog razvoja za mir, prosperitet, napredak i održivost za sve“. Johanis će u sredu, na plenarnoj sednici Generalne skupštine, izneti ocene Bukurešta u vezi sa aktuelnim pitanjima na globalnom nivou i istaći spoljnopolitičke prioritete i doprinos Rumunije ciljevima na dnevnom redu Ujedinjenih Nacija. Povodom intervencija u okviru sastanaka i interakcije sa kolegama iz država članica organizacije, šef države će ponoviti čvrstu podršku Rumunije efikasnom multilateralizmu, poštovanju međunarodnog prava i međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, u kojima Ujedinjene Nacije imaju centralnu ulogu. Takođe će predstaviti analizu Rumunije u vezi sa nakupljanjem kriza sa kojima se suočava međunarodna zajednica. Program posete obuhvata i učešće na samitu o ciljevima održivog razvoja i debati koju organizuje Univerzitet Kolumbija u Njujorku u okviru događaja Forum svetskih lidera sa temom Perspektiva Rumunije o ratu protiv Ukrajine i njegov uticaj na bezbednost na Crnom moru“.
Newsroom, 18.09.2023, 18:10
Predsednik Klaus Johanis predvodi, između 18. i 22. septembra, rumunsku delegaciju na 78. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Centralna tema sastanka u Njujorku je Ponovna izgradnja poverenja i ponovno pokretanje globalne solidarnosti: ubrzanje delovanja prema Agendi 2030 i njenim ciljevima trajnog razvoja za mir, prosperitet, napredak i održivost za sve“. Johanis će u sredu, na plenarnoj sednici Generalne skupštine, izneti ocene Bukurešta u vezi sa aktuelnim pitanjima na globalnom nivou i istaći spoljnopolitičke prioritete i doprinos Rumunije ciljevima na dnevnom redu Ujedinjenih Nacija. Povodom intervencija u okviru sastanaka i interakcije sa kolegama iz država članica organizacije, šef države će ponoviti čvrstu podršku Rumunije efikasnom multilateralizmu, poštovanju međunarodnog prava i međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, u kojima Ujedinjene Nacije imaju centralnu ulogu. Takođe će predstaviti analizu Rumunije u vezi sa nakupljanjem kriza sa kojima se suočava međunarodna zajednica. Program posete obuhvata i učešće na samitu o ciljevima održivog razvoja i debati koju organizuje Univerzitet Kolumbija u Njujorku u okviru događaja Forum svetskih lidera sa temom Perspektiva Rumunije o ratu protiv Ukrajine i njegov uticaj na bezbednost na Crnom moru“.
Poslanici iz Bukurešta raspravljali su u ponedeljak o jednostavnom predlogu nepoverenja koji su podneli Unija spasite Rumuniju (USR) i Snaga Desnice (opozicija desnog centra) protiv socijaldemokratskog ministra zdravlja Aleksandra Rafile. To je prvi pristup ove vrste na aktuelnom skupštinskom zasedanju. Inicijatori predloga zameraju Aleksandru Rafili način na koji je rukovodio reformama i investicijama predviđenim kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornst u oblasti zdravstva. Tvrde da bi ministar, između ostalog, bio odgovoran i za kašnjenje u sprovođenju Nacionalnog plana za borbu protiv raka. Kao odgovor, Aleksandru Rafila je odbacio optužbe i okvalifikovao pristup opozicije kao demagoški. O predlogu će se glasati u sredu.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je da svet ne treba da očekuje brzi završetak rata u Ukrajini, na koju su izvršile invaziju ruske trupe. U intervjuu objavljenom u nedelju, u vreme kada ukrajinska vojska vodi sporu kontraofanzivu, Stoltenberg podseća da većina ratova traje duže nego što se očekivalo kada su započeti i zaključuje da moramo da se pripremamo za dugi rat .
Protivljenje Austrije pristupanju Rumunije šengenskom prostoru nije upereno protiv Bukurešta, već protiv sistema koji više ne funkcioniše – izjavila je nedavno austrijska ministarka evropskih poslova Karolin Edštadler. Reakcija je usledila nakon što je rumunski premijer Marčel Čolaku izjavio, u intervjuu za Der Standard, da će Rumunija tužiti Austriju Evropskom sudu pravde za odštetu ako Beč zadrži veto na pristupanje šengenskom prostoru. Marčel Čolaku je rekao i da Španija, kao predsednik Saveta Evropske Unije, podržava pristupanje Rumunije šengenskom prostoru i da će to pitanje ponovo staviti na dnevni red – ili u oktobru ili 4. ili 5. decembra u okviru Saveta ministara unutrašnjih poslova Evropske Unije. Rumunija i Bugarska su dokazale da su deo šengenskog prostora i da moraju da se priključe zoni slobodnog kretanja bez daljeg odlaganja“, zatražila je prošle nedelje predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u svom govoru o stanju Evropske Unije, što je poslednji govor pred evropske izbore u junu 2024. godine.
Tim iz Međunarodnog monetarnog fonda dolazi sledeće nedelje u Bukurešt da uradi godišnju analizu rumunske ekonomije. Stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda razgovaraće sa rumunskim vlastima o fiskalnoj politici i najnovijim kretanjima u ekonomiji i imaće sastanke sa odgovornima na terenu. Na kraju misije u Rumuniji biće predstavljeni zaključci tima Međunarodnog monetarnog fonda. Konsultacije ove vrste se periodično održavaju sa svim zemljama članicama Međunarodnog monetarnog fonda.
Rumunski premijer Marčel Čolaku sastao se u ponedeljak sa predstavnicima OMV Petrom u kontekstu nedavne najave kompanije u vezi sa namerom da ponovo pregovara o off-shore zakonu koji dozvoljava eksploataciju gasa iz Crnog mora. Premijer je, međutim, naveo da ne uzima u obzir ponovno pregovaranje o zakonu. Znam da ima nekih sporova i zamolili smo ih da pokušaju da sporazumno okončaju ove nesporazume“, rekao je Čolaku. OMV Petrom je u leto podneo Međunarodnom arbitražnom sudu u Parizu žalbu protiv rumunske države u vezi sa određenim odredbama zakona o off-shore koji nameću određena ograničenja u pogledu načina na koji može da raspolaže proizvodnjom prirodnog gasa iz Crnog mora. Kompanija je prošlog meseca potpisala glavni ugovor za razvoj infrastrukture Neptun Deep, najvećeg projekta za prirodni gas u rumunskoj oblasti Crnog mora.
U Rumuniji se udvostručio broj lokaliteta koji primaju Ro-Alert poruke sa upozorenjem na opasnost od pada dronova koje koristi Rusija u napadima na dunavske luke u Ukrajini na teritoriju zemlje. Prema podacima koje je u ponedeljak objavila ISU Delta, građani 16 lokaliteta u županiji Tulča (jugoistok) dobijaju takva upozorenja na svoje mobilne telefone. Nedavno je u nedelju uveče objavljena ovakva poruka Ro-Alert za severnu oblast županije Tulča, nakon što su otkrivene grupe ruskih dronova koje su krenule ka Ukrajini, navelo je Ministarstvo nacionalne odbrane. Guverner Odeske oblasti Oleh Kiper saopštio je da je Ismailski okrug, gde se nalazi istoimena dunavska luka, koja služi za izvoz žitarica, meta novog napada ruskih dronova. On je rekao da je 11 dronova uništeno, ali nije naveo detalje o šteti na lučkoj infrastrukturi.
Dva aviona C-130 rumunskog
ratnog vazduhoplovstva prevezla su u ponedeljak u libijski grad Bengazi drugu
ratu pomoći koju Rumunija, bez naknade, šalje kao međunarodnu pomoć ovoj
zemlji pogođenoj katastrofalnim poplavama. Na ovoj trasi planirano je šest vožnji
u kojima će biti prevezeno ukupno 55 tona robe koja se sastoji od prehrambenih
proizvoda i robe za skloništa. Libija će takođe dobiti više od pet miliona
evra od Evropske unije. Bilans žrtava do sada iznosi preko 11.000 mrtvih i
10.000 nestalih.
