Vesti – 19.01.2024

Rumunska izvršna vlast je u četvrtak odobrila prve mere koje su zahtevali prevoznici i poljoprivrednici koji već nekoliko dana protestuju širom zemlje. Jasno je da su protesti opravdani i ove odluke potvrđuju činjenicu da je većina zahteva apsolutno legitimna – rekao je premijer Rumunije Marčel Čolaku. Uprkos merama koje je odobrila izvršna vlast, protesti se nastavljaju. U Bukureštu, Gradska kuća odobrila je za nedelju ponedeljak i utorak, protest koji će okupiti 5.000 ljudi i 200 traktora i kamiona bez prikolica. Porodični lekari i osoblje specijalizovanih ambulanti takodje protestuju zbog smanjenja iznosa za izmirenje medicinskih usluga.

Newsroom, 19.01.2024, 17:53

Kompanija Fajzer pokrenula je tužbu protiv Rumunije na sudu u Briselu, u kojoj zahteva od Vlade u Bukurestu da plati doze vakcine protiv COVID-a ugovorene tokom pandemije. Ministar zdravlja Aleksandru Rafila kaže da je reč o 28. miliona doza, u vrednosti od približno 550 miliona evra. O njima se pregovaralo ugovorom, Rumunija ih nije naručila i, implicitno, nije ih ni preuzela.. Ministar zdravlja je objasnio da, u kontekstu slabog interesovanja gradjana za vakcinaciju, Rumunija nije imala gde da skladišti, a potom i uništi toliku količinu vakcina. On je rekao i da je akcija Fajzera očekivana, s obzirom da je američka farmaceutska kompanija pokrenula pravni postupak protiv još dve evropske države: Mađarske i Poljske. U slučaju doza vakcine protiv Covid-a, Nacionalna direkcija za borbu protiv korupcije (DNK) je krajem prošle godine pokrenuo krivičnu istragu protiv bivšeg premijera Florina Kcua, bivših ministara zdravlja Vlada Vojculeskua i Joane Mihaile, kao i bivšeg sekretara u Ministarstvu zdravlja, Andrea Bačiu . Oni se terete za zloupotrebu službenog položaja i saučesništvo u zloupotrebi službenog položaja, jer su naručili mnogo veće količine vakcine od potrebne, a šteta pričinjena buđetu zemlje procenjena je na preko milijardu evra.

Ministarka spoljnih poslova Republike Rumunije Luminica Odobesku još jednom je oštro osudila ruski agresorski rat i potvrdila čvrstu podršku Rumunije nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu susedne Ukrajine. Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj, rumunska zvaničnica je podvukla rizike koje ruski napadi, na ukrajinske civile i kritičnu infrastrukturu, predstavljaju za regionalnu bezbednost.

Evropska komisija priprema niz mera za odgovor na probleme
izazvane izvozom jeftinog ukrajinskog žita u pogranične zemlje članice:
Rumuniju, Poljsku, Slovačku, Mađarsku i Bugarsku. Predstavnici Izvršne
zajednice Zajednice su danas potvrdili da su dobili pismo od pet zemalja i da
će izaći sa predlogom koji će sledeće nedelje biti predstavljen Savetu
evropskih ministara poljoprivrede. Jedan od zahteva je i uvođenje taksi na uvoz
žitarica iz Ukrajine, jer su jeftinije i ne moraju da budu u skladu sa
standardima kvaliteta poput onih koje se proizvode u Evropskoj uniji. Komesar
EU za poljoprivredu je rekao da se obim ukrajinskog izvoza u EU udvostručio
nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, a najviše su pogođena poljoprivredna
tržišta pet pograničnih država.

Kupovna moć gradjana Rumunije je povećana, pokazuju podaci Evropskog zavoda za statistiku. Prema podacima, Rumunija je 2022. godine bila najjeftinija država članica Evropske unije u grupi prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih pića, a zatim sledi Poljska. Na suprotnom kraju su Danska i Luksemburg. Rumunija i Bugarska su takođe imale najniže cene, među zemljama članicama, za nameštaj, opremu za domaćinstvo i održavanje kuće, dok je Mađarska ostala najjeftinija država članica u grupi transporta. S druge strane, Bugarska beleži najniži prosečan nivo cena za grupe alkoholna pića i duvan, obuća i odeća i održavanje doma, voda, struja, gas i druga goriva. Što se tiče bruto domaćeg proizvoda po stanovniku, izračunatog na osnovu pariteta kupovne moći, Rumunija beleži istu vrednost kao i Mađarska 76% od proseka Evropske unije, nadmašujući zemlje poput Hrvatske ili Grčke. Na poslednjem mestu je Bugarska, sa nivoom od 62% evropskog proseka, a na prvom mestu Luksemburg, koji premašuje prosek za 156%.

U Rumuniji ima preko 42.000 električnih automobila, nakon što je prošle godine registrovano preko 16.000 vozila, pokazalo je istraživanje jednog on najznačajnijeg igrača u oblasti električne mobilnosti na lokalnom nivou. Prema njegovim rečima, infrastruktura za punjenje dostigla je približno 5.000 javnih punjača. Najpopularniji električni automob je Dacia Spring, sa skoro 7.000 registrovanih vozila 2023., a 2. i 3. mesta zauzimaju Tesla modeli, Model Y i Model 3 najpopularniji modeli, sa preko 3.000 registracija.

Na aerodromima u Rumuniji prošle godine registrovano je skoro 25 miliona putnika, 17 odsto više nego 2022. godine, saopštila je rumunska asocijacija aerodroma. U odnosu na 2019. godinu, napredak je 6 odsto, kada je na aerodromima u zemlji registrovano više od 23,2 miliona ljudi. Udruženje aerodroma procenjuje da će vrednosti saobraćaja stalno rasti, a 2040. godine rumunski aerodromi će premašiti broj od 50 miliona putnika

Mađarska vlada ugrožava vrednosti, institucije i fondove EU, navodi se u rezoluciji usvojenoj u četvrtak na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Strazburu. Poslanici Evropskog parlamenta osuđuju namerne, kontinuirane i sistematske napore vlade u Budimpešti da potkopa temeljne vrednosti Unije. Evropski poslanici su takodje izrazili duboku zabrinutost zbog erozije demokratije, vladavine prava i osnovnih prava u Mađarskoj, posebno kroz nedavno usvajanje paketa takozvane zaštite nacionalnog suvereniteta“. Poslanici EP će proceniti moguću pravnu akciju u vezi sa odlukom Komisije da Mađarskoj u decembru odmrzne 10,2 milijarde evra. Istovremeno, Evropski parlament postavlja pitanje da li će mađarska vlada biti u stanju da ispuni svoje obaveze u drugoj polovini godine, upozoravajući da će mesto predsednika Evropskog saveta, ukoliko bude upražnjeno, otići premijeru Mađarska, tokom šestomesečnog predsedavanja Savetom. Poslanici Evropskog parlamenta pozivaju Savet da pronađe odgovarajuća rešenja za ublažavanje ovih rizika i pozivaju na reforme u procesu donošenja odluka u Savetu kako bi se stavila tačka na zloupotrebu veta i ucene.

Izrael odbacuje predlog Sjedinjenih Država za stvaranje palestinske države kao dugoročno mirovno rešenje nakon završetka rata u Gazi. Premijer Benjamin Netanjahu rekao je da Izrael mora da drži bezbednosnu kontrolu zapadno od reke Jordan, koja obuhvata teritoriju bilo koje buduće palestinske države. On je u četvrtak uveče održao konferenciju za novinare na kojoj je ponovio svoje izjave u vezi sa nastavkom rata u pojasu Gaze do potpunog uništenja organizacije Hamas i protivljenja Izraela stvaranju palestinske države. Podsećamo da je napad Hamasa bez presedana na izraelsku teritoriju 7. oktobra rezultirao sa približno 1.140 smrtnih slučajeva. Oko 250 ljudi je oteto i kasnije odvedeno u Gazu, od kojih je oko stotinu pušteno nakon primirja u novembru. Kao odmazdu, Izrael je pokrenuo ofanzivu u kojoj je, prema Hamasu, poginulo više od 24.600 ljudi.