Vesti – 19.12.2023
Budžetsko-finansijski odbori bukureštanskog parlamenta nastavili su danas raspravu o nacrtu budžeta za narednu godinu. Jednoglasno je usvojen predlog liberala, koji su zajedno sa socijaldemokratima u vladajućoj koaliciji, da zakon jasno predviđa da se 2024. godine neće primenjivati nove takse i novi porezi. Opozicija je podnela preko 4.000 amandmana, ali je do sada prihvaćeno samo nekoliko predloga za preraspodelu sredstava. Debate na plenarnoj sednici održane su danas. Ministar finansija Marčel Bološ rekao je da su u nacrtu budžeta za narednu godinu predviđeni iznosi potrebni za povećanje penzija i plata nastavnog osoblja, nastavak investicionih programa i modernizaciju sektora poput zdravstva i obrazovanja. Opozicija, umesto toga, kaže da projekat predstavljen u parlamentu je zasnovan na lažnim brojkama i nerealnim prognozama. Očekuje se da će konačno glasanje o državnom budžetu i budžetu za socijalno osiguranje biti u sredu.
Newsroom, 19.12.2023, 18:07
Budžetsko-finansijski odbori bukureštanskog parlamenta nastavili su danas raspravu o nacrtu budžeta za narednu godinu. Jednoglasno je usvojen predlog liberala, koji su zajedno sa socijaldemokratima u vladajućoj koaliciji, da zakon jasno predviđa da se 2024. godine neće primenjivati nove takse i novi porezi. Opozicija je podnela preko 4.000 amandmana, ali je do sada prihvaćeno samo nekoliko predloga za preraspodelu sredstava. Debate na plenarnoj sednici održane su danas. Ministar finansija Marčel Bološ rekao je da su u nacrtu budžeta za narednu godinu predviđeni iznosi potrebni za povećanje penzija i plata nastavnog osoblja, nastavak investicionih programa i modernizaciju sektora poput zdravstva i obrazovanja. Opozicija, umesto toga, kaže da projekat predstavljen u parlamentu je zasnovan na lažnim brojkama i nerealnim prognozama. Očekuje se da će konačno glasanje o državnom budžetu i budžetu za socijalno osiguranje biti u sredu.
Premijer Republike Moldavije Dorin Rećean izjavio je da je njegovoj zemlji, bivšoj sovjetskoj, potreban moderan sistem protivvazdušne odbrane kako bi se suprotstavila pretnjama iz Rusije, pojačanim napadima Moskve na Ukrajinu, istočnog suseda njegove zemlje – prenosi Rojters . Dorin Rećean je dao izjavu tri dana nakon što je parlament Kišinjeva odobrio novu bezbednosnu strategiju koja Moskvu identifikuje kao najveću pretnju bezbednosti zemlje i proevropske moldavske vlade. Evropska unija pristala je prošle nedelje da započne razgovore o pristupanju i Republike Moldavije i Ukrajine. Ali, za razliku od Ukrajine, Republika Moldavija po Ustavu ima neutralan status i ne želi da se pridruži NATO-u. Kišinjev – precizirao je premijer Rećean – namerava, umesto toga, uz pomoć EU i Alijanse, da kupi savremeni protivvazdušni odbrambeni sistem. Republika Moldavija, jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, trenutno ima zastareo protivvazdušni sistem, iz sovjetske ere.
U Temišvaru (zapadna Rumunija) nastavljaju se događaji povodom obeležavanja 34. godišnjice antikomunističke revolucije decembra 1989. godine. Danas se obeležava pomen 43 žrtve koje su ubile represivne snage. Tela žrtava su iz Temišvara odneta u Bukurešt, kremirana, a pepeo bačen u kanal, u pokušaju da se prikriju zločini. U spomen na njih danas se održava hodočašće. Istoričari kažu da je operacija Trandafirul (Ruža), kako ju je nazvala politička policija komunističkog režima, bila krajnje okrutna. Nakon što je izbila u Temišvaru, pobuna naroda protiv režima predvođenog diktatorom Nikolajem Čaušeskuom proširila se na nekoliko gradova u zemlji. U nasilju koje je usledilo, život je izgubilo preko 1.000 ljudi, a povređeno je oko 3.000.
Godišnja stopa inflacije u Evropskoj uniji je značajno smanjena u novembru u odnosu na oktobar, medjutim Rumunija je među zemljama EU sa najvišom godišnjom stopom inflacije, pokazuju podaci koje je u utorak objavio Evrostat. U novembru je godišnja stopa inflacije u EU pala na 3,1%, sa 3,6% prethodnog meseca. Zemlje članice sa najvišom stopom inflacije u novembru bile su Češka (8%), Mađarska (7,7%), Slovačka i Rumunija (obe sa 6,9%). Belgija, Danska i Italija su zemlje EU sa najnižom godišnjom stopom inflacije.
U 2022. godini, najveći broj građana EU koji su živeli u drugim državama članicama EU bili su državljani Rumunije (3,1 milion ili 23,3% svih građana EU koji žive u drugoj zemlji EU), a zatim slede državljani Poljske, Italije i Portugala, pokazuje istraživanje koje je u utorak ojavio Nacionalni institut za statistiku. Štaviše, od 27 država članica, četiri zemlje imaju veći udeo emigranata od imigranata: Letonija, Grčka, Hrvatska i Rumunija. Prema podacima Generalnog inspektorata za imigraciju, u Rumuniji živi ukupno preko 200.000 stranaca. Skoro 70% njih dolazi iz izvan Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora.
U toku je policijska istraga u Odorhejul Sekujesku (centralna Rumunija), nakon urušavanja zida lokalnog srednjoškolskog internata kada je jedan student preminuo, tri studenta starosti između 15 i 17 godina prevežena su u bolnici u teškom stanju, a četvorica ostala zarobljena ispod ruševina. Zgrada, stara preko 100 godina, pripada Rimokatoličkoj crkvi i u njoj je boravilo skoro 100 učenika. Neki od njih su se sami evakuisali kada se zid urušio. Lokalne vlasti ne isključuju da je do incidenta došlo zbog radova na kanalizacionoj mreži. Prema rečima ministarke Ligie Deka, Kontrolno telo Ministarstva prosvete će takođe pokrenuti istragu o ovom slučaju.
Poslanički dom u Bukureštu odbacio je u utorak predlog za pokretanje odgovornosti protiv ministra obrazovanja Ligie Deke. Za“ je glasalo 81 poslanik, protiv“ 189 i 9 uzdržanih. Predlog pod naslovom Ministar koji laže ne može da upravlja obrazovanjem podneli su poslanici USR i oni iz Forta Dreptei, a o njemu je raspravljano u ponedeljak na plenarnoj sednici Veća. Inicijatori predloga za odgovornost traže ostavku ministarke koju optužuju za katastrofalne rezultate rumunskih učenika na PISA testovima. Deka je optužena i za najveći štrajk nastavnika u zemlji u poslednjih 18 godina i činjenicu da se Vlada nije držala postignutog dogovora. Ministarka prosvete je odbacila optužbe i rekla da će se vremenom videti efekti reformi koje se sada uvode u rumunskom obrazovanju.
Rumunske pomorske snage organizovale su u utorak, u vojnoj luci Konstanca na Crnom moru, ceremoniju dolaska lovca na mine M 270 Podporučnik Jon Gikulesku“. To je prvo od dva plovila tog tipa kupljena kroz međuvladin sporazum zaključen između Rumunije i Velike Britanije. Vojni brod je interoperabilan sa strukturama NATO-a i opremljen je borbenim sposobnostima za detekciju i neutralizaciju morskih mina. Nakon što je Ruska Federacija pokrenula vojnu operaciju u Ukrajinu, rumunska vojska je reorganizovala svoje planove zadužbinarstva i planove aktivnosti. To je prvi bojni brod koji je ušao u opremu rumunskih pomorskih snaga, posle 18 godina.
