Vesti 20.04.2023
Rumunska vlada pružiće podršku poljoprivrednicima koji uzgajaju žitarice, pored kompenzacije koju nudi Evropska komisija u kontekstu pormećaja na tržištu zbog masovnog uvoza žitarica iz Ukrajine
Newsroom, 20.04.2023, 19:03
Rumunska vlada pružiće podršku poljoprivrednicima koji uzgajaju žitarice, pored kompenzacije koju nudi Evropska komisija u kontekstu pormećaja na tržištu zbog masovnog uvoza žitarica iz Ukrajine. Nacrt zakona o hitnoj novćanoj pomoći proizvodjačima žitarica, odobrila je u četvrtak vlada Bukurešta. Reč je o grantovima koje će dobiti poljoprivredni proizvođači pogođeni fiskalnim olakšicama i tranzitom žitarica iz Ukrajine. Ovim iznosima biće nadoknađeni troškovi proizvođača žitarica za držanje u skladišnim prostorima količina pšenice dobijene iz sopstvene proizvodnje 2022. godine i registrovane u ovim prostorima 1. februara 2023. Ukupna vrednost pomoći iznosi oko 20 miliona evra, pola iznosa obezbediće EU, a drugu polovinu vlada. Rumunija je u sredu donela odluku da će tranzit žitarica iz Ukrajine biti nastavljen, ali je uvela dodatne mere kontrole proizvoda iz susedne zemlje kako bi zaštitila lokalne poljoprivrednike. Odluke su objavljene nakon razgovora koje je resorni ministar Petre Daea imao sa ukrajinskim kolegom Mikolom Solskim. Istog dana, ministri nadležni za trgovinu i poljoprivredu iz Poljske, Mađarske, Slovačke, Bugarske i Rumunije analizirali su situaciju zajedno sa potpredsednikom Evropske komisije Valdisom Dombrovskisom i evropskim komesarom za poljoprivredu Janušem Vojčehovskim. Šefica EK Ursula fon der Lajen najavila je da će biti preduzete integrisane mere i obećala novu finansijsku pomoć u visini od 100 miliona evra.
Republika Moldavija (bivša sovjetska, pretežno rumunskog stanovništva)
proterala je ruskog diplomatu koji je bio u pratnji predsednika Tatarstana
Rustama Minihanova u pokušaju da uđe na teritoriju republike. Diplomata,
proglašena personom non grata, i još jedan službenik ruske ambasade optuženi su
za nedolično ponašanje prema graničnoj policiji, koja lideru Tatarstana nije
dozvolila da uđe u Republiku Moldaviju. Tatarstan je autonomna ruska republika,
a njen predsednik podržava rata koji
Rusija vodi u Ukrajini. Premijer Dorin Rećean izjavio je da osobama, koje potpomažu ubijanju dece i žena u Ukrajini
zabranjen pristup u Republici Moldaviji. Šef vlade je takođe izjavio da vlasti
Kišinjeva neće prihvatiti da se Republika Moldavija povezuje sa zverstvima
rata u Ukrajini.
Evropski parlament usvojio je u sredu u Strazburu velikom većinom rezoluciju u kojoj se navodi da će pristupanje Republike Moldavije predstavljati strateško ulaganje u ujedinjenu i jaku Evropu i da se zalaže za početak pristupnih pregovora sa Kišinjevom od kraj godine. U dokumentu se navodi da je Moldavija i dalje izložena ruskom pritisku i energetskim ucenama, ekonomskim previranjima izazvanim ratom u susednoj Ukrajini, kao i pokušajima koje podržava Kremlj da destabilizuje proevropsku vladu zemlje.
U zvaničnoj poseti Brazilu, predsednik Rumunije Klaus Johanis sastao se sa zamenikom guvernera države Rio de Žaneiro i zamenikom gradonačelnika grada i potpisao memorandum o razumevanju u cilju saradnje u oblasti životne sredine. Radio Rumunija prenosi da je predsednik Johanis u razgovorima sa lokalnim vlastima u Rio de Žaneiru predstavio ekonomske mogućnosti koje nudi Rumunija i pozvao investitore da dođu, navodeći da se zajednički projekti mogu razvijati u više oblasti. Šef države je ocenio intenzivno angažovanje vlasti u aspektima zaštite životne sredine i podstakao intenziviranje saradnje u ovoj oblasti, koja može postati jedan od stubova sektorske saradnje dve zemlje. Predsednik Johanis je završio posetu Brazilu, a njegova južnoamerička turneja nastaviće se zvaničnim posetama Čileu i Argentini.
Pomorski nadzorni brod MAI 1106 rumunske granične policije
učestvuje u italijanskim vodama u zajedničkoj operaciji THEMIS 2003, koju
organizuje Agencija FRONTEKS. Rumunska posada, koju čini 28 članova, obavlja
misije patroliranja, traganja i spasavanja u Sredozemnom moru, rekao je
dopisniku Radija Rumunije u Italiji komandant broda, policijski komesar Nikolae
Stignei.
Prosečna cena rada po satu u 2022. iznosi 22,9 evra u EU i 25,5 evra u evrozoni, što znači da je u odnosu na prošlu godinu povećana za 4,4% u EU i 4% u evrozoni, pokazuje podaci koje je danas objavio Eurostat. Najveći rast zabeležen je u Mađarskoj (16,4%), Bugarskoj (15,5%), Litvaniji (13,4%) i Rumuniji (12,3%). Na suprotnoj strani, odnosno najniži rast beleži Danska (2,2%), zatim slede Italija, Malta i Finska (sve po 2,3%). U EU, privredne delatnosti koje su registrovale najveći rast prosečnih zarada po satu u 2022. godini, zabeležene su u rudarskoj industriji (9,6%), zatim stručne, naučne i tehničke delatnosti (6,4%), snabdevanje električnom energijom, gasom, toplotom i klimatizacija, kao i finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja (obe sa povećanjem od 5,6%).
Baletsko pozorište Sibiu (centralna Rumunija) pozvano je da gostuje u Poznanju, Poljska na trećem izdanju Međunarodnog pozorišno-plesnog festivala Granice prirode – Granice kulture, u organizaciji Poljskog plesnog teatra. Balet Sibiu nastupaće u Poznanju 25. aprila za širu publiku, a 26. aprila za užu, i predstaviti najnoviju produkciju savremenog plesa napravljenu u Sibiuu – predstavu Karta u jednom pravcu“, koju je kreirala koreografkinja Sandra Mavhima. Predstava je koreografski esej o izazovima sa kojima se suočavaju gradjani istočnie Evrope koji su odlučuli da emigriraju na Zapad u potrazi za boljim životom. Gostujući nastupi suprotstavljaju različite stilove i shvatanja koncepta granice. Uz Baletsko pozorište Sibiu, na sceni festivala nastupaće i umetnici i plesne grupe iz Ukrajine, Češke i Poljske.
