Vesti 20.12.2017
Florentin Căpitănescu, 20.12.2017, 17:45
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis izjavio je u sredu da nacrt državnog buđeta za 2018 godinu ima nekoliko diskutabilnih zona. Šef države je dodao da je razgovarao sa premijerom Mihajom Tudoseom pre nego što je ovaj predstavio nacrt buđeta i da nisu imali razlićite stavove prema fondovima dodeljeni odbrani i infrastrukturi. U međuvremenu u Parlamentu u Bukureštu nastavljaju se rasprave državnog buđeta za sledeću godinu. Posle burnih rasprava parlamentarci su odobrili u utorak formu koju predlažu stručni odbori o fondovima za 2 ministarstva i još 7 državnih ustanova. Buđet Rumunije za sledeću godinu zasnovan je na ekonomski rast od 5,5%, prosećni devizni kurs od 4,55 leja za evro, prosećnu neto platu od 2614 leja, oko 565 evra i deficit buđeta procenjen na 2,97 % BDP zemlje. Prioriteti 2018 godine su zdravstvo, obrazovanje i infrastruktura. Parlamentarna opozicija desne orientacije kritikovala je mere Vlade koalicije Socijaldemokratske Stranke i Alijanse Liberala i Demokrata, ocenivši da je ovaj buđet rizićan i da će povećati javni dug.
Senat i Poslanički dom iz Bukurešta će organizovati sutra zajedničku svećanu sednicu posvećenu navršavanju 28 godišnjice rumunske revolucije od 1989 godine koja je vodila svrgavanju s vlasti komunističkog režima. Temišvar je obeležio u sredu trenutak od pre 28 godina kada je proglašen prvim gradom slobodnim od komunizma. Na taj dan zaposleni iz velikih preduzeća stupili su u štrajk, vojska se povukla u kasarne, a demonstranti protiv totalitarzma očekivali su i ostale gradove zemlje da im se pridruže. Pokrenuta opozicijom temišvaraca prema jednoj meri lokalnih vlasti, Revolucija se širila u celoj Rumuniji, a vrhunac je bio 22 decembra begstvom diktatorskog bračnog para Nikolaje i Elena Čaušesku. Od 16 do 25 decembra 1989 godine više od 1000 ljudi je poginulo i skoro 3400 je ranjeno. Prema tužiocima Vojnog tužilaštva glavni uzrok pojave ljudskih žrtava je postojanje jedne vojne diverzije počev od 22 decembra 1989 godine.
Evropska komisija odlučila je u sredu u premijeri u istoriju Zajednice da pokrene protiv Poljske proceduru aktiviranja člana 7 Sporazuma EU koji predviđa slučajeve u kojima jedna država članica može izgubiti pravo glasa u Evropskom savetu. Prema EK postoji jasan rizik ozbiljnog kršenja pravne države u Poljskoj, nakon što je Parlament u Varšavi usvojio 2 zakona koji povećavaju kontrolu izvršne vlasti na pravni sistem. Prvi potpredsednik Komisije, Frans Timermans je izjavio da je to jedina opcija i da Poljska ima na raspolaganju 3 meseca da bi stavila u praksi preporuke EK. Prema jednom kominikeu Ministarstva inostranih poslova iz Varšave, Poljska je sa žaljenjem primila ovu političkku, a ne pravnu odluku Evropske komisije. Ova odluka nepotrebno utiće na naše odnose, i to rizikuje da oteža izgradnju razumevanja i uzajamnog poverenja između Varšave i Brisela istiće se u kominikeu.
