Vesti (21.04.2026.)
Događaji koji su obeležili današnji dan.
Marija Nenadić-Zurka, 21.04.2026, 12:58
Rumunija će, počev od 1. jula, preuzeti od Bugarske, predsedavanje Procesom saradnje u Jugoistočnoj Evropi (SEECP), sa mandatom do 30. juna 2027. godine. Preuzimanjem predsedavanja SEECP-om Rumunija potvrđuje svoju posvećenost regionalnoj saradnji, dobrosusedskim odnosima i podršci procesu proširenja EU. Mandat Rumunije biće usmeren na ubrzavanje evropskih integracija partnera uključenih u proces; jačanje regionalne saradnje, sa akcentom na energetiku, saobraćaj i digitalnu povezanost; intenziviranje političkog i ekonomskog dijaloga između učesnika; jačanje regionalne otpornosti u suočavanju sa aktuelnim geopolitičkim izazovima i hibridnim napadima, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. Rumunija ima bliske odnose sa Republikom Moldavijom, partnerima na Zapadnom Balkanu i Turskom, partnerima uključenim u proces evropskih integracija i učesnicima u SEECP-u. Proces saradnje u Jugoistočnoj Evropi je neinstitucionalizovana regionalna struktura saradnje, politički forum kojim upravljaju isključivo učesnici iz Jugoistočne Evrope. Osnovan je 1996. godine, nakon nastanka novih država na teritoriji bivše Jugoslavije. Učesnici foruma su Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Grčka, Kosovo, Severna Makedonija, Republika Moldavija, Crna Gora, Rumunija, Srbija, Slovenija, Turska. Referentni dokument je Povelja o dobrosusedskim odnosima, stabilnosti, bezbednosti i saradnji u Jugoistočnoj Evropi, potpisana 12. februara 2000. godine u Bukureštu.
Politehnički univerzitet u Temišvaru (UPT) bio je domaćin nacionalne konferencije sa međunarodnim učešćem „Instalacije za građevinarstvo i ekološku udobnost“, koju je organizovalo Rumunsko udruženje instalatera – ogranak Banat Temišvar, u saradnji sa Politehnikom. Predsednica Udruženja ogranka Banat-Temišvar, prof. dr Adrijana Tokar, predstavila je posebne goste događaja, uključujući predstavnike univerziteta na kojima se predaje ova specijalizacija, iz Rumunije i Srbije. Aurel Laurenciju Ploščanu, predsednik Rumunskog udruženja građevinskih izvođača, pomenuo je korake preduzete sa vlastima za pravilno funkcionisanje oblasti, ali i o partnerstvima sa kolegama u Srbiji. Prof. Bratislav Blagojević sa Univerziteta u Nišu pomenuo je 20 godina saradnje između stručnjaka iz Rumunije i Srbije, ali i veliki napredak u tehnološkoj oblasti i uticaj veštačke inteligencije. Prisustvo gostiju iz zemlje i inostranstva, uključujući i one iz Srbije, istaklo je međunarodnu otvorenost i kontinuitet akademske i stručne saradnje koja prevazilazi granice.
Prema podacima Nacionalnog zavoda za statistiku, u rumunskim lukama gde posluju morski brodovi, u 2025. godini ukupno je utovarena i istovarena roba u visini od 54,569 miliona tona, Obim utovarene robe smanjen je za 18,5% prošle godine, dok je obim istovarene robe povećan za 2,1%. Unutrašnji vodni transport je prošle godine zabeležio 24,854 miliona tona. Međunarodni transport je smanjen za 34,5%, dok je nacionalni transport zabeležio porast od 14,5% u poređenju sa 2024. godinom. U lučkom transportu, luke sa najintenzivnijom aktivnošću u 2025. godini bile su Konstanca, sa udelom od 95,8%, i Galaci, sa udelom od 2,4%. U rečnom transportu, luke u kojima su registrovane najveće količine robe bile su Konstanca, sa udelom od 52,2%, i Galaci, sa udelom od 10,6%. Roba registrovana u međunarodnom rečnom transportu, koja je imala za odredište ili je dolazila iz zemalja Evropske unije, zabeležila je udeo od 28,3%, što je povećanje u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Srbija je imala najveći udeo kao poreklo i odredište prevezene robe u 2025. godini, sa nivoom od 5,165 miliona tona.
Prijave za Međunarodni festival folklora „Cântecul de dragoste de-a lungul Dunării/Ljubavna pesma duž Dunava“ u Braili, koji će se održati od 21. do 23. jula, zatvaraju se 22. maja. Takmičenje, koje je došlo do 19. izdanja, namenjeno je vokalnim solistima i grupama do pet osoba, amaterskim umetnicima iz zemalja duž Dunava, naime Nemačke, Austrije, Slovačke, Mađarske, Hrvatske, Srbije, Bugarske, Rumunije, Republike Moldavije i Ukrajine. Na takmičenju mogu učestvovati samo takmičari stariji od 18 godina, a nakon preselekcije biće primljeno najviše 30 takmičara. Trofej festivala vredi 4.000 evra, Prva nagrada 2.500 evra, Druga nagrada 1.500 evra, Treća nagrada 1.000 evra. Nagrada za autentičnost narodne nošnje vredi 500 evra, Nagrada za popularnost 500 evra, a Specijalna nagrada 500 evra.
Na ovogodišnjem Evropskom prvenstvu u rukometu za žene Rumunija je svrstana u Grupu B, zajedno sa Norveškom, Švajcarskom i Severnom Makedonijom. Finalni turnir će se održati od 3. do 20. decembra u pet zemalja: Rumuniji, gde će domaćini biti Kluž-Napoka i Oradea, Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj i Turskoj. Rumunska grupa će igrati u Kluž-Napoki, a utakmice Grupe A će se igrati u Oradei, gde su žrebom izvučene reprezentacije Mađarske, Crne Gore, Slovenije i Islanda. U Grupi D, iz Brna (Češka) igraće Holandija, Češka, Austrija i Hrvatska. U Grupi F, iz Bratislave (Slovačka), igraće Švedska, Nemačka, Slovačka i Srbija. Dve najbolje ekipe iz svake grupe će se kvalifikovati za glavne grupe, čiji će domaćini biti Kluž-Napoka i Katovice. Norveška je aktuelni olimpijski, svetski i evropski šampion. Podsećamo da se na EURU 2024 Rumunija plasirala na 11. mesto.
