Vesti – 21.07.2025

Događaji koji su obeležili današnji dan

Marija Nenadić-Zurka, 21.07.2025, 18:39

Rumunski predsednik Nikušor Dan dobio je zvaničan poziv od lidera u Beloj kući, Donalda Trampa, za posetu Sjedinjenim Američkim Državama, saopštio je savetnik predsednika za nacionalnu bezbednost, Kristijan Dijakonesku, u intervjuu emitovanom u nedelju uveče. Poseta još nema određeni datum, ali su pripreme u toku, uz podršku Ministarstva spoljnih poslova. „Dva zvaničnika su imala veoma dobar dijalog pre mesec dana, na samitu NATO-a u Hagu. Poziv je formalno predat“, rekao je Dijakonesku, precizirajući da organizacija posete zavisi od brzine kojom će se utvrditi dnevni red i nivo pristupa. „Ako se dnevni red može brzo utvrditi, predsednik Tramp će biti veoma zainteresovan za takav dijalog“, dodao je, ističući značaj Rumunije kao strateškog aktera na istočnom krilu NATO-a. Predsednik Nikušor Dan će biti u Austriji 25. i 26. jula, gde će se sastati sa predsednikom Aleksandrom van der Belenom i kancelarom Kristijanom Štokerom, a biće prisutan i na poslovnom forumu. U petak je šef rumunske države boravio u zvaničnoj poseti Nemačkoj.

Rumunskom zdravstvenom sistemu je potrebno dodatno budžetsko prilagođavanje od najmanje 10 milijardi leja (oko 2 milijarde evra), rekao je premijer Ilije Boložan. Dodao je da taj iznos predstavlja, u trenutnim uslovima, „veliki pritisak“ na državni budžet. Šef vlade i ministar zdravlja, Aleksandru Rogobete, danas je predstavio paket reforme zdravstva. Boložan je rekao da je zdravstveni sistem poslednjih godina akumulirao „velike probleme“, a jedan od aspekata koji utiču na njegovo pravilno funkcionisanje je ubrzani rast rashoda na neodrživom nivou. Stoga, guverneri predlažu uvođenje indikatora evaluacije i učinka za načelnike odeljenja i rukovodioce bolnica, obavezu svih javnih i privatnih bolnica da prijavljuju stvarne troškove usluga koje pružaju, a ako se identifikuju slučajevi prevare i namirivanja fiktivnih usluga, Osiguravajući zavod i Ministarstvo zdravlja će primeniti sankcije, razvoj nove metodologije za evaluaciju i određivanje cene lekova i podsticanje privatnog zdravstvenog osiguranja. Za 2025. godinu, budžet namenjen zdravstvu je 77 milijardi leja (približno 15 milijardi evra). Ilije Boložan kaže da se ovi troškovi ne odražavaju na kvalitet zdravstvenih usluga koje se pružaju građanima, niti na percepciju i zadovoljstvo pacijenata.

Predstavnici okružnih veća i gradskih kuća u Rumuniji razgovarali su sa premijerom Ilijem Boložanom i ministrom za razvoj Čeke Atilom o očekivanoj reformi administracije, delu drugog paketa mera za smanjenje budžetskog deficita. Nakon toga su imali sastanak sa šefom Poslaničke komore, Sorinom Grindeanuom, kako bi izneli svoje nezadovoljstvo ovim reformama. Zaposleni u gradskim kućama najavili su da će u sredu stupiti u štrajk upozorenja, nezadovoljni što nisu konsultovani o merama koje ih se tiču. Rekli su da nije isključen potpuni prekid rada krajem ovog meseca. Zauzvrat, poslanik liberala Florin Roman skrenuo je pažnju na činjenicu da će obustava plaćanja za neke projekte u okviru programa „Angel Salinji“, za modernizaciju lokalnih zajednica kroz infrastrukturna ulaganja, dovesti do blokiranja hiljada otvorenih radova, posebno u ruralnim područjima. Premijer je prošle nedelje najavio da će u narednom periodu samo projekti u poodmakloj fazi dobijati finansiranje iz programa Angel Salinji, ostali će biti odloženi i ponovo procenjeni 2026. godine. Šef vlade je izjavio da će projekti sa evropskim finansiranjem biti prioritetni, posebno iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost.

Četiri ukrajinske vazdušne letilice nenamerno su ušle, na nekoliko minuta, u severni vazdušni prostor Rumunije. Prema saopštenju Ministarstva nacionalne odbrane u Bukureštu, ukrajinske vlasti su potvrdile da su tokom noći sa nedelje na ponedeljak preduzele mere za rasejavanje vojnih aviona sa aerodroma u zapadnoj Ukrajini, nakon masovnih napada Ruske Federacije na ukrajinsku aerodromsku infrastrukturu. Kao rezultat ove situacije, Ministarstvo nacionalne odbrane obavestilo je strukture koje koordiniraju civilnim vazdušnim saobraćajem, radi integrisanog praćenja situacije. Dva rumunska aviona F-16 poletela su u misije vazdušnog izviđanja, a kasnije je dato naređenje za poletanje dva aviona Jurofajter Tajfun italijanskog vazduhoplovstva, koji se nalaze u Borbenoj službi vazdušne policije u 57. vazduhoplovnoj bazi Mihail Kogalničanu. Upad u vazdušni prostor Rumunije nije predstavljao stvarnu opasnost po nacionalnu bezbednost, živote pojedinaca ili rumunsko nasleđe, javlja Ministarstvo nacionalne odbrane, koje podseća da stalno prati nacionalni i regionalni vazdušni prostor, u tesnoj saradnji sa saveznicima NATO-a, kako bi se osigurala bezbednost i teritorijalni integritet Rumunije.

Kratkoročni izgledi inflacije u Rumuniji se naglo pogoršavaju, zbog isteka šeme ograničenja cena električne energije i povećanja prihoda na dodatu vrednost i akciza – predviđa Narodna banka Rumunije (BNR). Godišnja stopa inflacije će znatno porasti u narednim mesecima. Prema Upravnom odboru Narodne banke Rumunije, sprovođenje nedavno usvojenog paketa fiskalne konsolidacije verovatno će intenzivirati dezinflatorne pritiske na srednji rok, zbog efekata privremenog smanjenja kupovne moći stanovništva. Iako će stanovništvo osetiti veoma visoke inflatorne pritiske u narednom periodu, BNR naglašava da će dugoročno efekti ovog paketa doprineti makroekonomskoj stabilizaciji i smanjenju neravnoteža u ekonomiji.

Rumunija i dalje ima najveći budžetski deficit u Evropskoj uniji, iako je indikator smanjen na 7,5% bruto domaćeg proizvoda u prva tri meseca godine, sa 9,6 procentnih poena u poslednjem kvartalu 2024. godine. Trend pada deficita Rumunije je veći nego u Evropskoj uniji, gde je smanjen za 0,4%. Najveći budžetski deficit, posle Rumunije, i dalje beleži Francuska, 5,6%, a zatim Belgija, sa 5,5%. Na suprotnom polu je Kipar, koji je imao budžetski suficit od 5,6%. Grčka takođe ima suficit od 4,2%. Što se tiče državnog duga u odnosu na bruto domaći proizvod, trend Evropske unije je uzlazni, sa 81% u poslednjem kvartalu 2024. godine, na 81,8% u prvom kvartalu 2025. godine. Rumunija takođe ima povećanje od jednog procentnog poena, sa 54,8% na 55,8%.

Ustavni sud Rumunije analiziraće u utorak žalbu nacionalističke opozicije u vezi sa prvim paketom fiskalno-budžetskih mera za koje je Vlada preuzela odgovornost. Nakon što je predlog za izglasavanje nepoverenja, koji su podneli Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), SOS Rumunija i Partija mladih ljudi (POT), odbijen u parlamentu, predstavnici tri stranke su pribegli osporavanju zakona pred Ustavnim sudom. Oni se žale da je izvršna vlast zloupotrebila postupak brzog promovisanja mera za koje tvrde da će ozbiljno pogoditi Rumune sa niskim prihodima. Prvi fiskalni paket predviđa, između ostalog, povećanje stopa poreza na dodatu vrednost, povećanje akciza, smanjenje ili ukidanje bonusa i ograničenje penzija i plata u javnom sistemu.