Vesti – 21.08.2026

Događaji koji su obeležili današnji dan

Dragana Diamandi и Newsroom, 21.08.2026, 16:20

Predsednik Rumunije Nikušor Dan predvodiće rumunsku delegaciju na segmentu visokog nivoa 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN), koje će se održati u Njujorku, saopštila je u petak predsednička administracija. Centralna tema ovogodišnjeg zasedanja je „Vraćanje poverenja, upravljanje transformacijom: Ujedinjene nacije koje donose rezultate za sve“. Šef države će 23. septembra održati govor na plenarnoj sednici Generalne skupštine UN. On će istaći napore koje Rumunija uložile u podršku procesu reforme ove organizacije, kao i doprinos naše zemlje očuvanju mira, bezbednosti i međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima i normama, naveo je citirani izvor. Na marginama segmenta visokog nivoa, predsednik će imati bilateralne sastanke sa drugim šefovima država ili vlada, uključujući i podršku rumunskoj kandidaturi za čelnu funkciju u Međunarodnoj organizaciji Frankofonije. Bivši premijer i evropski komesar Dačijan Čološ ima podršku Rumunije za funkciju generalnog sekretara Međunarodne organizacije Frankofonije (OIF).

Veliki sindikati u rumunskom obrazovanju pozivaju sve parlamentarne političke stranke da ne glasaju za predlog zakona o platama ukoliko bude upućen u parlamentarnu proceduru. Oni smatraju da najnoviji predlog zakona Vlade predstavlja direktan izazov zaposlenima u obrazovanju, jer ne uzima u obzir propise koje je rumunska država usvojila i na koje se obavezala nakon generalnog štrajka 2023. godine. Prema navodima sindikata, usvajanje zakona o platama u njegovom sadašnjem obliku dodatno bi produbilo krizu nedostatka kadrova u obrazovanju, a posledice bi snosili deca, učenici i studenti, kao i budućnost same zemlje.
Razgovori između političkih lidera i predsednika Nikušora Dana o zakonu o platama zaposlenih u javnom sektoru biće nastavljeni sledeće nedelje, nakon što konsultacije održane u četvrtak nisu završene postizanjem dogovora. Učesnicima je, međutim, dostavljena nova verzija nacrta zakona na razmatranje, koja bi trebalo da uvaži fiskalne zahteve i obaveze koje je Rumunija preuzela. Po završetku sastanka, prelazni ministar rada Dragoš Pislaru izjavio je da je razmatrano više mogućnosti za primenu budućeg zakona, uključujući postepeno povećanje plata ili odlaganje primene pojedinih mera. On je naglasio da prilikom izrade zakona moraju biti uzeti u obzir fiskalni i budžetski rizici, kao i kreditni rejting države.

Prosečna cena goriva i maziva za lični prevoz u Evropskoj uniji porasla je za 16,9% u julu 2026. u poređenju sa julom prošle godine, ali je Rumunija država članica sa najvećim godišnjim povećanjem cena, prema podacima koje je u petak objavio Evrostat. Najveći porast cena goriva i maziva za lični prevoz zabeležen je u Rumuniji 24,2%, Nemačkoj i Litvaniji po 22,9% i Bugarskoj 22,2%. Na suprotnom kraju, najmanji porast cena zabeležen je u Švedskoj 1,2% i Irskoj 3,2%. Jedina zemlja u kojoj su cene u julu 2026. bile niže nego u julu 2025. je Mađarska, gde su blago pale, za 0,1%. Iz meseca u mesec, potrošači u EU su uočili rast cena dizela u proseku od 4,3%, a benzina za 4,7% u julu. U Rumuniji, prema podacima Evrostata, cene dizela su porasle za 4,6%, dok su cene benzina pale za 0,8% u julu 2026. godine, u poređenju sa junom 2026. godine.

Manje od polovine Rumuna uspeva redovno da štedi, dok 46 odsto ispitanika navodi da mesečno uspe da izdvoji najviše 500 leja, odnosno manje od 100 evra, pokazuje istraživanje jedne privatne banke, objavljeno u petak. Istraživanje pokazuje da su stvarne mogućnosti građana za štednju i dalje ograničene i sve podložnije pritiscima na kućni budžet, u uslovima stalnog rasta troškova života, smanjujući iznos novca koji ostaje nakon podmirivanja osnovnih životnih troškova. Preko 22% Rumuna trenutno ne može da uštedi ili je primorano da koristi prethodno ušteđena sredstva. Podaci pokazuju da je za mnoge Rumune štednja više rezultat krhke finansijske ravnoteže na kraju meseca nego deo dugoročnog finansijskog plana. Finansijski ciljevi Rumuna za 2026. godinu su uglavnom usmereni na konsolidaciju rezervi i očuvanje lične finansijske stabilnosti, pre svega zbog zabrinutosti za zdravlje i visinu budućih prihoda, navodi se u studiji.

Nemačke bezbednosne službe prošle godine otkrile su pištolje skrivene u šumi u blizini Berlina i veruju da je oružje trebalo da bude upotrebljeno za izvršenje atentata po nalogu ruskih obaveštajnih službi. Jedan osumnjičeni je uhapšen u Rumuniji, objavio je u petak list Süddeutsche Zeitung, pozivajući se na Reuters, AFP i dpa. Rumunski državljanin je, prema navodima, bio zadužen za uspostavljanje skrovišta za oružje. Savezno tužilaštvo Nemačke vodi istragu zbog sumnje na planiranje teškog nasilnog dela koje je predstavljalo pretnju po državu. List navodi da je nemačka unutrašnja obaveštajna služba, koja je ranije upozorila na povećan rizik od sabotaža i pokušaja atentata iza kojih bi mogla da stoji Rusija, uverena da su osobe koje su napravile skrovište delovale po nalogu ruskih obaveštajnih službi. Među mogućim metama bili su direktori kompanija iz odbrambene industrije, predstavnici opozicije u egzilu i pristalice Ukrajine, preneli su mediji.

Rumunska vojska je u četvrtak pogodila pomorski dron, koji je imao eksplozivno punjenje, topom rumunskog aviona F-16, u oblasti gasne platforme Neptun Deep u Crnom moru. Pošto nije u potpunosti uništen, specijalizovane jedinice Rumunske vojske kasnije su ga bezbedno neutralisale, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Predsednik Rumunije Nikušor Dan najoštrije je osudio sve učestalije incidente ove vrste za koje je odgovorna Rusija. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen takođe je reagovala, istakavši da je reč o hibridnom ratu i da Evropska unija može brzo, jedinstveno i odlučno da odgovori na ovakve pretnje. NATO je spreman da u svakom trenutku odgovori na svaku potencijalnu pretnju, izjavio je zvaničnik Alijanse.

Meteorolozi u Rumuniji izdali su nova upozorenja na toplotni talas,koja će važiti i u subotu. Tako će gotovo cela zemlja biti pod žutim ili narandžastim meteoalarmom, izuzev okruga na obali Crnog mora Žuti meteoalarm obuhvatiće više od tri četvrtine teritorije zemlje, uz prognozirane maksimalne temperature do 37 stepeni. Narandžasti meteoalarm odnosi se na četiri okruga na jugu i dva na severoistoku zemlje, gde se očekuju temperature do 38 stepeni. Očekuju se velika vrućina i izražen toplotni stres, a indeks temperature i vlažnosti vazduha (ITU) dostići će ili premašiti kritičnu vrednost od 80 jedinica u većem delu zemlje, dok će u nedelju takvi uslovi zahvatiti jug Rumunije. Prema podacima Nacionalne meteorološke uprave (ANM), toplotni talas zadržaće se do ponedeljka u većem delu zemlje. Maksimalne dnevne temperature biće izuzetno visoke i kretaće se između 33 i 40 stepeni, dok će noći ostati tropske, sa minimalnim temperaturama uglavnom između 19 i 22 stepena. Povremeno će biti i atmosferske nestabilnosti, pre svega u planinskim predelima, i ponegde u centralnim, severnim i severoistočnim delovima zemlje. Očekuju se prolazno naoblačenje, obilni pljuskovi sa grmljavinom, kratkotrajno pojačan vetar sa udarima od 50 do 55 kilometara na čas, a lokalno i olujni vetar i grad.Količina padavina iznosiće od 10 do 15 litara po kvadratnom metru, naročito u kratkom vremenskom periodu, dok lokalno može premašiti i 25 litara po kvadratnom metru.