Vesti – 21.1.2026

Događaji koji su obeleželi današnji dan

Marija Nenadić-Zurka, 21.01.2026, 17:30

Predsednik Rumunije, Nikušor Dan, objavio je da je započeo detaljnu analizu sadržaja i implikacija pridruživanja Povelji Saveta za mir, inicijativi koju je pokrenuo američki lider Donald Tramp, a na koju je pozvana i Rumunija. Ova procena ima za cilj da utvrdi stepen kompatibilnosti nove inicijative sa obavezama koje naša zemlja ima, posebno u okviru Ujedinjenih Nacija i Evropske unije. Istovremeno, rumunske vlasti žele da identifikuju optimalne načine na koje Rumunija može doprineti postizanju cilja učvršćivanja mira u svetu. S druge strane, rumunski šef države pozdravio je inicijativu predsednika Sjedinjenih Američkih Država za promociju međunarodnog mira i bezbednosti, uključujući napore posvećene pronalaženju rešenja za sukob u Gazi i druge velike globalne izazove.

Teritorija jedne zemlje ne može biti preneta na drugu osim voljom tog naroda, izjavila je u sredu ministarka spoljnih poslova Oana Coju. Ona učestvuje na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, odakle je poslala video poruku objavljenu na Fejsbuku da Rumunija ima jednu od najdoslednijih vladinih delegacija. Prema rečima Oane Coju, cilj delegacije je da pokaže svetskim, kao i poslovnim liderima, ulogu Rumunije kao pouzdanog partnera u regionu, kao destinacije za investicije, ali i kao jasnog glasa u periodu neizvesnosti. Ministarka spoljnih poslova je takođe potvrdila da je interes Bukurešta da NATO bude jak i da transatlantsko partnerstvo ne bude poljuljano. Prisutan u Davosu, predsednik SAD Donald Tramp obećao je da neće pribeći sili da bi anektirao Grenland, autonomnu dansku teritoriju. Istovremeno, tvrdio je da su Sjedinjene Države jedina „velika sila“ koja je „sposobna da brani Grenland“ i optužio Dansku za „nezahvalnost“. Tramp je ranije optužio Dansku da zanemaruje bezbednost Arktika suočenu sa onim što je opisao kao pretnje Rusije i Kine u strateškom regionu, opravdavajući svoju nameru da ga anektira. NATO je upozorio da bi Trampova strategija mogla da destabilizuje savez, dok su lideri Danske i Grenlanda ponudili širok spektar rešenja za veće prisustvo SAD na strateškoj ostrvskoj teritoriji, sa populacijom od 57.000 stanovnika. Od povratka u Belu kuću pre godinu dana, Tramp je pokazao interesovanje za Grenland, koji je bogat mineralnim resursima, uključujući retke zemlje, neophodne za napredne tehnologije i vojnu industriju.

Odnos između Republike Moldavije i Rumunije ne samo da traje tokom vremena i zasniva se na bliskom prijateljstvu i zajedničkim vrednostima, već se sve više jača kroz svaki zajednički projekat, izjavio je moldavski premijer Aleksandru Munteanu na sastanku sa predstavnicima rumunske delegacije na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, ministarkom spoljnih poslova Oanom Coju i ministrom za investicije i evropske projekte Dragošem Pslaruom, saopštila je u sredu vlada u Kišinjevu. Munteanu se zahvalio članovima rumunske vlade na solidarnosti i prijateljstvu između dve zemlje i na stalnoj podršci na putu ka evropskim integracijama Republike Moldavije. Istovremeno, istaknuto je da je prošle godine susedna Rumunija bila glavni trgovinski i investicioni partner Republike Moldavije. Bilateralna trgovina je premašila tri milijarde evra, a rumunske investicije u Republici Moldaviji dostigle su približno 35 miliona evra. „Gradimo mostove koji prevazilaze geografske granice.“ „Od energetike do putne infrastrukture, obrazovanja, zdravstva i kulture, imamo ambiciozne planove i velike zajedničke projekte koji nas približavaju pristupanju Evropskoj uniji i poboljšavaju živote svih građana“, izjavio je šef izvršne vlasti Kišinjeva.

Socijaldemokratska partija, u koalicionoj vladi u Bukureštu, zatražila je u sredu od institucija nadležnih za spoljnu politiku zemlje da hitno razjasne sa ukrajinskim vlastima razloge zbog kojih je Rumunija nedavno izostavljena sa spiska država za koje je Kijev regulisao mogućnost postizanja sporazuma o dvojnom državljanstvu. Socijaldemokratska partija smatra da ovo izostavljanje jasno utiče na rumunsku zajednicu u Ukrajini, da je duboko nepravedno u odnosu na žrtvu etničkih Rumuna koji su pali na dužnosti na ukrajinskom frontu i da je u snažnoj suprotnosti sa bezuslovnom podrškom koju je Rumunija pružala tokom celog rata sa Rusijom – navodi se u saopštenju. Prema Socijaldemokratskoj partiji, takav proizvoljan pristup Kijeva može čak uticati i na proces pristupanja Ukrajine Evropskoj uniji. Rumuni predstavljaju drugu najveću etničku manjinu u susednoj državi.

Nacrt budućeg budžeta Rumunije, koji bi trebalo da bude spreman sredinom februara, danas su analizirali premijer Ilije Boložan i guverner Mugur Isaresku u sedištu Narodne banke Rumunije. Takođe danas, komisija koju formiraju predstavnici lokalnih izabranih predstavnika iz svih stranaka ima prvi sastanak kako bi razgovarala o izradi budžeta, u kontekstu povećanja poreza i carina od 1. januara. Nakon što izvršna vlast usvoji nacrt, biće upućen na raspravu i glasanje u parlament. Premijer Boložan namerava da reformu javne uprave usvoji kroz zakonodavstvo, angažujući se u odgovornosti, pre usvajanja budžeta za 2026. godinu. Reforma uključuje smanjenje broja zaposlenih i rashoda. Ovogodišnji budžet bi bio zasnovan na ciljanom deficitu od oko 6% i prognozi ekonomskog rasta od oko 1%.

Vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi i američkih snaga u NATO-u, general Aleksus Grinkevič, ceni partnerstvo Sjedinjenih Američkih Država sa Rumunijom i naglasio da je Rumunija vredan saveznik. Najvažniji vojni zvaničnik Severnoatlantske alijanse posetio je, zajedno sa načelnikom Generalštaba odbrane, generalom Georgicom Vladom, Komandu multinacionalne grupe Jugoistoka u Sibinju (u centru), kao i Nacionalni centar za obuku „Getika“ u Činkuu. Aleksus Grinkevič istakao je ulogu Rumunije kao zemlje članice NATO-a i izrazio duboku zahvalnost Bukureštu na posvećenosti Alijansi. General Georgica Vlad je, zauzvrat, najavio da će Rumunija uskoro imati funkcionalan sistem protiv dronova, poreklom iz Sjedinjenih Američkih Država. Sistem je trenutno u fazi testiranja, ali kada postane operativan, doprineće odbrani vazdušnog prostora zemlje.

Evropski parlament je u sredu u Strazburu prostom većinom odlučio da zatraži od Suda pravde Evropske unije da proceni da li je sporazum između Evropske unije i Merkosura kompatibilan sa ugovorima Evropske unije. Evropski parlament neće moći da glasa o suštini sporazuma dok Sud ne donese svoje mišljenje – proces koji obično traje između 18 i 24 meseca. Nemački kancelar Fridrih Merc, koji je kritikovao glasanje Parlamenta, pozvao je na njegovu privremenu primenu. Evropska unija i Merkosur su u subotu u Asunsionu, u Paragvaju, potpisali istorijski trgovinski sporazum, označivši kraj 25 godina pregovora između Evropske unije i država Merkosura i formalno stvaranje najveće svetske zone slobodne trgovine, sa preko 700 miliona stanovnika, što predstavlja 30% globalnog BDP-a. Sporazum se pregovarao između Evropske unije i zemalja osnivača Merkosura (Argentina, Brazil, Paragvaj, Urugvaj) od 1999. godine. Većina evropskih država ga je nedavno podržala, uprkos protivljenju nekoliko zemalja, uključujući Francusku. Sporazum ukida carine na preko 90% trgovine i podstiče evropski izvoz automobila, mašina, hemikalija, vina i žestokih pića. Zauzvrat, olakšava pristup evropskom tržištu za meso, šećer, pirinač, med i soju iz Južne Amerike. Veliki protesti poljoprivrednika protiv ovog sporazuma održani su u nekoliko zemalja Evropske unije.