Vesti – 22.08.2023

Na neformalnom sastanku koji je u Atini organizovao grčki premijer Kirijakos Micotakis, posvećenom širenju evropskog bloka prema Zapadnom Balkanu, premijer Rumunije Marčel Čolaku u svom obracanju je detaljno predstavio podršku Bukurešta Ukrajini, kao i izazove sa kojima se suočavaju rumunski poljoprivrednici, na pozadini situacije u vezi sa ukrajinskim žitaricama i predložio evropski mehanizam za upravljanje transportom žitarica. On je takođe predstavio predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen trenutnu situaciju na granicama Rumunije i naveo da je u tom kontekstu potrebna dodatna finansijska podrška Rumuniji za ubrzan razvoj specifične infrastrukture. Marčel Čolaku je takođe zatražio od evropske zvaničnice da intenzivira zajedničke napore za hitno pristupanje Rumunije šengenskom prostoru. U Atini Marče Čolaku je razgovarao sa svojim grčkim kolegom, ali i sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, kome je obećao da će Rumunija biti uz Ukrajinu do pobede, a kasnije će joj pružiti podršku u procesu obnove zemlje.

Newsroom, 22.08.2023, 17:45

Na neformalnom sastanku koji je u Atini organizovao grčki premijer Kirijakos Micotakis, posvećenom širenju evropskog bloka prema Zapadnom Balkanu, premijer Rumunije Marčel Čolaku u svom obracanju je detaljno predstavio podršku Bukurešta Ukrajini, kao i izazove sa kojima se suočavaju rumunski poljoprivrednici, na pozadini situacije u vezi sa ukrajinskim žitaricama i predložio evropski mehanizam za upravljanje transportom žitarica. On je takođe predstavio predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen trenutnu situaciju na granicama Rumunije i naveo da je u tom kontekstu potrebna dodatna finansijska podrška Rumuniji za ubrzan razvoj specifične infrastrukture. Marčel Čolaku je takođe zatražio od evropske zvaničnice da intenzivira zajedničke napore za hitno pristupanje Rumunije šengenskom prostoru. U Atini Marče Čolaku je razgovarao sa svojim grčkim kolegom, ali i sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, kome je obećao da će Rumunija biti uz Ukrajinu do pobede, a kasnije će joj pružiti podršku u procesu obnove zemlje.

Sindikalci Fiskalne uprave organizovali su u utorak, pre podne, štrajk upozorenja ispred sedista Ministarstva finansija, u znak protesta zbog mera koje je izvršna vlast Bukurešta predložila za smanjenje budžetskih rashoda. Sindikalni lider Dorin Modure izjavio je da je među zahtevima očuvanje primanja zaposlenih u sistemu, ali i statusa. On je rekao da je bilo nekoliko neuspešnih pokušaja pregovora sa Vladom i najavio da, ukoliko se ne ispune njihovi zahtevi, ne isključuje organizovanje generalnog štrajka.

Lica koja upravljaju vozilom bez vozačke dozvole ili počinioci teških saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom usled nepoštovanja saobraćajnih pravila, prema nacrtu novog Zakona o bezbednosti saobraćaja, tek nakon 5. godina od izvršenja kazne mogu upravljati vozilom. Novi zakon čeka konačno glasanje u Poslaničkom domu. Senator Robert Kazančuk je izjavio da ova odredba, koju je Senat već odobrio, ima za cilj da pooštri zakon Anastasija, koji je na snazi od 10. jula 2023. Nacrt zakona je pokrenuo Kazančuk u znak sećanja na četvorogodišnju devojčicu koju je usmrtio automobil, kojim je upravljala ženska osoba bez vozačke dozvole, i utvdjuje da nijeda vozac koji upravlja vozilom pod dejstvom alkohola, psihoaktivnih supstanci ili bez vozačke dozvole neće izbeći zatvorsku kaznu. Trenutno, zakon predviđa da ovi vozači mogu dobiti dozvolu nakon šest meseci od izvršenja kazne. Zakon se vratio u centar pažnje, nakon što je tokom vikenda 19-godišnji vozač, pod dejstvom droge, uleteo u grupu mladih ljudi, pri čemu je dvoje ubio, a troje ranio. Vozača je samo nekoliko sati ranije zaustavila saobraćajna policija i, iako je kod njega pronađena droga, pušten je. Štaviše, nije ni testiran na narkotike. Kao rezultat negodovanja u javnom prostoru, Sudska inspekcija je saopštila da će na nacionalnom nivou proveriti dosijee u kojima se sprovode istrage za posedovanje zabranjenih supstanci i krivična dela počinjena pod uticajem psihoaktivnih supstanci.

Čuvena skulptura Poljubac velikog Konstantina Brankušija stigla je u Bukurešt. Umetnicko delo, pripada kolekciji Muzeja umetnosti u Krajovi (jug), biće izlozeno na Art Safari Love izdanju u Starom centru rumunske prestonice. Posetioci mogu videte rad cuvenog vajara svakog dana do 30. avgusta. Remek-delo Poljubac nastalo je 1907. godine, a javnosti je prvi put predstavljeno 1910. godine, na izložbi grupe Umetnička omladina u Bukureštu. Ovo je delo od međunarodnog značaja, koje se smatra prvom modernom skulpturom 20. veka i predstavlja jednu od najslavnijih prikaza ljubavi u istoriji umetnosti. Ovo umetničko delo je prvo u nizu serije Poljubac“ na kojima je Brancuši radio više od 40 godina.

52 spacioca iz Rumunije je angažovano u utorak u Grčkoj, u akciji lociraja i gašenja požara u blizini bolnice u Aleksandrupolisu (istočno). Kako se navodi u saopštenju Generalnog inspektorata za vanredne situacije (IGSU), ovaj specijalizovani nacionalni modul za gašenje šumskih požara obavlja svoju prvu intervenciji u Grčkoj. Modul, koji čini 56 vatrogasaca, otputovao je u ponedeljak iz Rumunije za Grčku sa deset vatrogasnih vozila, prvim interventnim i komandnim kamionom i autobusom, po zahtevu za međunarodnu pomoć, u kontekstu šumskih požara u ovoj zemlji. U Bukureštu je Ministarstvo spoljnih poslova izdalo putno upozorenje da postoji veliki rizik od požara u turističkim područjima. Rizik petog stepena odnosi se na turističke regione koje posećuju gradjani Rumunije, kao što su region Atika, Peloponez, Sveta Gora, jonska ostrva Kefalonija, Zakintos i Lefkada i ostrva severne Grčke, Samotraki i Tasos.

Sve više investitora iz Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke ili Austrije zainteresovano je za industriju naoružanja u Rumuniji, izjavio je rumunski ministar ekonomije Radu Oprea. On je rekao da, u kontekstu rata u Ukrajini, fabrike oružja u Kudjiru (u sredini) imaju mogućnosti koje se mogu brzo iskoristiti. Postoje investitori koji mogu da dođu sa transferom tehnologije u dve fabrike za proizvodnju naoružanja u skladu sa standardima NATO-a, što je potrebno rumunskoj vojsci, ali ne bih se ograničavao samo na rumunsku vojsku“, rekao je Oprea. Trenutno, Fabrika oružja Cudjir ima dugoročni ugovor sa jednom američkom kompanijom. Što se Mašinskog kombinata tiče, ministar privrede smatra da utovar nije dovoljan. U Uzina Mekanika se proizvodi oružje različitih kalibara, automatski i poluautomatski pištolji i pribor. Fabrika oružja Cudjir proizvodi za američko civilno tržište, posebno poluautomatsko oružje, namenjeno za lov i sportsko streljaštvo, a za vojni segment proizvode koji su predmet spoljnih ugovora.

Ženska odbojkaška reprezentacija Rumunije savladala je u ponedeljak uveče u Torinu Bosnu i Hercegovinu rezultatom 3-2 u meču grupe B Evropskog prvenstva. Ovo je druga pobeda reprezentacije na Evropskom prvenstvu 2023. Grupu B predvodi aktuelni evropski šampion Italija sa 9 bodova, a slede Bugarska, Rumunija i Švajcarska, sve sa 6, Bosna i Hercegovina 5 i Hrvatska sa jednim bodom. Rumunija danas od 19.00 igra odlučujuću utakmicu protiv Bugarske. Prva četiri reprezentacije plasiraće se u osminu finala. Evropsko prvenstvo u odbojci za žene održava se do 3. septembra u Belgiji, Italiji, Estoniji i Nemačkoj. Na Evropskom prvenstvu 2021, koje se održalo u Bugarskoj, Hrvatskoj, Rumuniji i Srbiji, Rumunke su zauzele pretposlednje mesto, 23. Najbolji rezultat Rumunije na Evropskom prvenstvu za žene zabeležen je 1963. godine, kada je reprezentacija osvojila bronzane medalje.