Vesti – 23.06.2025
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 23.06.2025, 18:18
Nova rumunska vlada, koju će predvoditi liberal Ilije Boložan, imaće 16 ministarstava, prema protokolu o formiranju vladajuće koalicije, koji su danas potpisali lideri proevropskih stranaka i nacionalnih manjina u parlamentu Bukurešta. Šest ministarskih mesta pripašće Socijaldemokratskoj stranci (PSD), po četiri Nacionalnoj liberalnoj partiji (PNL) i Uniji spasimo Rumuniju (USR), a dva Demokratskom savezu Mađara u Rumuniji (UDMR). Buduća izvršna vlast će takođe uključivati pet potpredsednika vlade, po jednog iz svake stranke u koaliciji, i nezavisnog potpredsednika vlade, zaduženog za reforme. Sporazum takođe predviđa rotaciju mesta premijera između Nacionalne liberalne partije (PNL) i Socijaldemokratske stranke (PSD). Imenovani premijer, Ilije Boložan, izjavio je da protokol obezbeđuje stabilnu izvršnu vlast, usmerenu na fundamentalne strukturne reforme, poštovanje građana i konsolidaciju demokratije. Ranije je precizirao da će se fokusirati na smanjenje nepotrebnih troškova, ukidanje privilegija, decentralizaciju, debirokratizaciju, digitalizaciju, ali i na davanje prioriteta investicijama iz evropskih fondova kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornost i iz kohezionih fondova. Svi ministri koje su četiri stranke predložile za deo novog kabineta prošli su saslušanja u specijalizovanim odborima, dobivši pozitivna mišljenja većinom glasova.
Parlamentarne grupe u Poslaničkom domu i Senatu imale su rok do ponedeljka da dostave svoje kandidature za imenovanje dvoje novih sudija Ustavnog suda Rumunije. Mandati ustavnih sudija Marijana Enakea i Atile Varge ističu sredinom jula. U utorak će kandidate saslušati pravni odbori, a u sredu bi mogle biti održane odvojene plenarne sednice, kako u Senatu tako i u Poslaničkom domu, kako bi se imenovala dvojica novih sudija. Ustavni sud Rumunije ima devet sudija koji se imenuju na mandat od devet godina, koji se ne može produžiti. Od njih, troje imenuje Poslanički dom, troje Senat, a troje predsednik Rumunije.
Zemlje članice Severnoatlantskog saveza odobrile su deklaraciju za samit u Hagu 24. i 25. juna, kojom se postavlja cilj od 5% bruto domaćeg proizvoda za godišnje izdatke za odbranu i bezbednost do 2035. godine. Dokument će postati zvaničan kada ga odobre lideri NATO-a tokom sastanka koji počinje u utorak. Izvori unutar Alijanse rekli su za Radio Rumuniju da postoji sva šansa da će se u konačnoj deklaraciji pomenuti eksplicitna pretnja Rusije i podrška zemalja članica Ukrajini. Na samitu NATO-a u Hagu, Rumuniju će predstavljati predsednik Nikušor Dan, a rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da se preduzimaju neophodni koraci za direktan susret rumunskog i američkog predsednika Donalda Trampa. Iz Haga, predsednik Nikušor Dan će direktno otići u Brisel na sastanak Evropskog saveta. Lideri Evropske unije će razgovarati o bezbednosti i odbrani i naglasiti potrebu za konsolidacijom kapaciteta, jačanjem odbrambene industrije i povećanjem finansiranja u ovom sektoru.
Savet Evropske unije objavio je u ponedeljak preporuku da, kako bi izašla iz procedure prekomernog deficita, Rumunija mora da obezbedi da stopa rasta rashoda ne pređe 2,8% u 2025. i 2,6% u 2026. godini. Savet je postavio rok do 15. oktobra da zemlja preduzme efikasne mere i predstavi neophodne mere kako bi se obezbedilo blagovremeno ispravljanje neravnoteža. Dokument objavljen u ponedeljak dolazi nakon što je na sastanku Saveta za ekonomska i finansijska pitanja (EKOFIN) krajem prošle nedelje utvrđeno da Rumunija nije preduzela efikasne mere kao odgovor na preporuke Brisela o ispravljanju budžetskog deficita, a ovaj nalaz otvara put za moguće nove mere ako zemlja ne preduzme brze mere za smanjenje neravnoteža. Rumunija je 2024. godinu završila sa budžetskim deficitom od 9,3% BDP-a. Nakon prva četiri meseca 2025. godine, budžetski deficit je iznosio 2,95% BDP-a.
Američki predsednik Donald Tramp pokrenuo je pitanje mogućnosti promene režima u Teheranu nakon što su Sjedinjene Američke Države bombardovale iranska nuklearna postrojenja. Trampova reakcija usledila je samo nekoliko sati nakon što su visoki zvaničnici administracije u Vašingtonu, uključujući potpredsednika DŽ. D. Vensa i ministra odbrane Pita Hegseta, izjavili da Sjedinjene Američke Države ne pokušavaju da svrgnu iransku vladu. Američki predsednik je takođe rekao da su američka bombardovanja izazvala ogromnu štetu iranskim nuklearnim postrojenjima u Fordovu, Natanzu i Isfahanu. Krizu na Bliskom istoku sa zabrinutošću prati međunarodna zajednica, koja čeka da vidi da li će Iran odgovoriti na američki napad. Međunarodni stručnjaci smatraju da bi najoštrije opcije odgovora bile napad na američke baze u regionu, gde Sjedinjene Američke Države imaju preko 40.000 vojnika, zatvaranje Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi 20% svetske nafte, ili brza izgradnja nuklearnog oružja. U Bukureštu, Ministarstvo spoljnih poslova je prenelo da je glavna briga rumunskih vlasti bezbednost rumunskih građana na istoku. Prema Ministarstvu spoljnih poslova, stav Rumunije je da iranski nuklearni program predstavlja pretnju bezbednosti celog sveta, a nedavne akcije Sjedinjenih Američkih Država imale su za cilj otklanjanje ozbiljne opasnosti po međunarodni mir.
Svake godine 24. juna, simbol tradicionalne rumunske odeće – ia – slavi se i u zemlji i u inostranstvu. 2022. godine, rumunska ia je uvrštena u UNESKO-vu baštinu. Predstavništva Rumunskog kulturnog instituta u inostranstvu organizuju, tokom ovih dana, događaje koji evociraju ulogu baštine kao resursa za razvoj i savremeni međukulturni dijalog. Kroz izložbe, projekcije, radionice i sastanke posvećene ovom simbolu odeće, Rumunski kulturni institut ponovo potvrđuje svoju posvećenost promociji tradicionalne rumunske kulture u relevantnim i pristupačnim oblicima međunarodnoj javnosti. Rumunski kulturni institut u Pekingu organizuje, između 24. juna i 24. avgusta, izložbu pod nazivom „Nasleđe“, posvećenu tradicionalnoj rumunskoj košulji i narodnoj odeći iz zemlje Fagaraš. 27. juna, Rumunski kulturni institut u Budimpešti biće domaćin otvaranja izložbe rumunskih narodnih nošnji. Rumunski kulturni institut u Madridu podržao je organizaciju događaja „Rumunska zastava – simbol nacionalnog identiteta“, koji se održao 20. juna u sedištu Ambasade.
