Vesti – 23.10.2026
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi и Newsroom, 23.10.2026, 16:30
Rumunski predsednik Nikušor Dan je u intervjuu za Blumberg izjavio da Rusija pokušava da intenzivira rat u Ukrajini i isprovocira evropske zemlje, posebno napadima dronovima, uključujući i područje Crnog mora. Prema rečima šefa države, Rumunija je naručila vojne kapacitete kroz evropski program SAFE i zatražila od saveznika privremenu opremu, dok naručena ne bude isporučena i stavljena u upotrebu. Nikušor Dan je rekao da je Rumunija ponovo zatražila privremene kapacitete u okviru NATO-a i da je dobila podršku. Ove izjave su usledile nakon što je Evropski parlament u četvrtak, usvajanjem rezolucije, pozvao Evropsku uniju da razmotri mogućnost pokretanja pomorske operacije u Crnom moru. S druge strane, u Bukureštu je Vrhovni savet za odbranu zemlje (CSAT) razmatrao neophodne mere za dodatno jačanje nacionalnih kapaciteta za nadzor, prevenciju i reagovanje, radi zaštite teritorijalnih voda i kritične infrastrukture, kao i obezbeđivanja sigurnosti komercijalne plovidbe.
Rumunske vlasti su u petak sprovole veliku i hitnu operaciju potrage i spasavanja u Crnom moru nakon što je jedan trgovački brod pod stranom zastavom navodno pogođen dronom. Prema podacima Rumunske pomorske uprave, od ukupno 13 članova posade, među kojima je bilo 10 ukrajinskih i troje azerbejdžanskih državljana, devet osoba je spaseno, jedna je izgubila život, dok se tri vode kao nestale.. Brod „Khoryv“, koji je bio u opasnosti od potonuća, navodno je pogođen 13 nautičkih milja od rumunske luke Konstanca. Ovaj incident predstavlja još jedan u nizu napada na trgovačke brodove koji su se dogodili u poslednjih nekoliko nedelja na području Crnog mora.
Međunarodni forum „Rekonstrukcija Ukrajine: Bezbednost, mogućnosti, investicije“ nastavljen je danas u Bukureštu. U svom govoru na Forumu, rumunski ministar finansija Aleksandru Nazare naglasio je da će obnova Ukrajine zahtevati investicije od skoro 600 milijardi dolara u narednih deset godina, a Rumunija želi da učestvuje u ovom procesu kroz projekte infrastrukture, energetike i ekonomskog partnerstva. Prema rečima Nazarea, Rumunija može iskoristiti svoj geografski položaj i evropsko iskustvo da postane centralni stub u regionalnoj obnovi i trgovini sa susednom Ukrajinom. S druge strane, rumunski ministar spoljnih poslova Dan Nekulesku izjavio je da obnova Ukrajine direktno zavisi od povezanosti u strateškom trouglu Rumunija-Republika Moldavija-Ukrajina. Tokom događaja, ukrajinski ambasador u Bukureštu, Igor Prokopčuk, još jednom je pokrenuo poziv za podršku javnoj kampanji za prikupljanje sredstava za kupovinu medicinske opreme.
U prisustvu predsednika Nikušora Dana, danas je u Bukureštu otvoren Forum rumunske omladine iz dijaspore, sada u svom 6. izdanju. Preko 150 mladih mladih iz Rumunije i dijaspore učestvovaće, tokom šest dana, u aktivnostima posvećenim pronalaženju konkretnih rešenja za probleme koji ih se tiču. Ceremonija otvaranja i današnja konferencija posvećeni su procesu kroz koji se predlog za zakonske promene može sprovesti u praksi, od formulisanja ideje do njene implementacije. U subotu i nedelju, učesnici će učestvovati u obukama iz oblasti javnih politika i aktivnosti zastupanja. Nakon toga radiće u timovima, uz podršku mentora i moderatora, na izradi konkretnih predloga o temama važnim za mlade, od obrazovanja i tržišta rada do pravosuđa i odnosa sa dijasporom. U ponedeljak i utorak predlozi učesnika biće razmatrani zajedno sa stručnjacima za javne politike. Mladi će tom prilikom unaprediti svoja rešenja i pripremiti se za završnu prezentaciju. U sredu, poslednjeg dana Foruma, učesnici će predstaviti svoje predloge predstavnicima civilnog društva i poslovne zajednice, koji će imati priliku da procene inicijative i izraze svoje interesovanje za njihovu podršku i implementaciju. Od prvog izdanja, forum je okupio više od 600 mladih iz Rumunije i dijaspore.
Premijer Luka Nikulesku je najavio da će danas, nakon sednice Vlade, sazvati sastanak za procenu stanja sa ministrima zaduženim za ispunjavanje preostalih obaveza iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti (PNRR). Nikulesku je naglasio da su rokovi veoma kratki i da Rumunija ne može sebi da dozvoli gubitak evropskih sredstava zbog kašnjenja ili nedostatka koordinacije. „Moj cilj je veoma jasan“, dodao je premijer – da sačuvamo svaki evro koji Rumunija još uvek može da dobije kroz PNRR-a, jer je reč o novcu koji znači ulaganja u bolnice, škole, infrastrukturu i modernizaciju države. To su sredstva, koja su Rumuniji očigledno, potrebna. Do sada je Rumunija putem PNRR-a dobila oko 13,3 milijarde evra, odnosno oko 66% iznosa dodeljenog nakon ponovnog pregovaranja o planu. Skoro 9 milijardi ovog novca predstavlja bespovratna sredstva, a ostatak su krediti. Iznos koji bi Bukurešt još uvek mogao da dobije je skoro 6,5 milijardi evra. Takodje danas, pre početku sednice Vlade premijer Rumunije, Luka Nikulesku, izrazio je solidarnost sa decom i nastavnikom koji su povređeni u ozbiljnim incidentima predhodnih dana u školama u Bistrici na severozapadu zemlje, i Piteštiju, na jugu Rumunije. Obećao je da će biti uspostavljen integrisani plan koji će sadržati preventivne mere i sankcije za takva nasilja. Bezbednost dece nije predmet pregovora, to je fundamentalna odgovornost države, to je prioritet ove vlade – izjavio je Nikulesku.
Rumunija prihvata preko milion doza vakcine protiv virusa kuge malih preživara i virusa malih boginja kod ovaca i koza, koje je donirala Evropska komisija. Vakcinacija se smatra neophodnom merom za suzbijanje i iskorenjivanje ovih bolesti, stabilizaciju epidemiološke situacije i stvaranje uslova za postepeno ukidanje ograničenja koja se odnose na trgovinu živim životinjama i proizvodima životinjskog porekla, kako unutar Evropske unije, tako i izvan nje. Ponovno uspostavljanje izvoza životinja bio je, zapravo, jedan od najvažnijih zahteva pastira, koji su prošlog meseca došli u Bukurešt i organizovali protestni skup ispred sedišta Vlade. Prema odlukama Evropske komisije, promet živih ovaca i koza u druge države članice i treće zemlje je ograničeno do 31. decembra ove godine, što utiče na trgovinu i stvara ekonomske gubitke za uzgajivače ovaca i koza.
