Vesti – 24.04.2025
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 24.04.2025, 17:41
Rumunska vlada je proglasila subotu, 26. april, danom nacionalne žalosti povodom sahrane pape Franje, u znak sećanja na bivšeg suverenog pontifika, koji je preminuo u ponedeljak nakon 12 godina pontifikata. Sve javne institucije i vlasti, centralne i lokalne, istaknuće rumunsku zastavu na pola koplja. To će se dešavati i u sedištima političkih partija, obrazovnih i kulturnih institucija, kao i u sedištima diplomatskih predstavništava Rumunije. Zastava na pola koplja biće spuštena i na graničnim prelazima i na brodovima koji plove pod nacionalnom zastavom, a radio i televizijske stanice, kao i kulturne institucije, moraju da prilagode svoj program u skladu sa tim. Rumunski državni zvaničnici i verski vođe u Bukureštu izrazili su tugu zbog vesti da je papa Franja preminuo. Podsećamo da je u maju 2019. godine obavio trodnevnu posetu Rumuniji, što je bila najduža poseta poglavara Katoličke crkve jednoj pretežno pravoslavnoj zemlji. Mnogobrojni vernici okupili su se u Vatikanu kako bi odali počast papi Franji, čije je telo izloženo u otvorenom kovčegu u bazilici Svetog Petra.
Vršilac dužnosti predsednika Rumunije, Ilije Boložan, sastao se u četvrtak sa evropskim komesarom za budžet, borbu protiv prevara i javnu upravu, Pjotrom Serafinom, koji je bio u poseti Rumuniji. Boložan je ukazao na važnost očuvanja alokacija za Kohezionu politiku i Zajedničku poljoprivrednu politiku u budućem budžetu Evropske unije i pronalaženja rešenja za aktuelne izazove u oblastima konkurentnosti, odbrane i bezbednosti. Prema predstavništvu Evropske komisije u Bukureštu, Serafinova poseta je usmerena na poboljšanje socijalne inkluzije, stvaranje radnih mesta i jačanje lokalnih zajednica uz pomoć fondova Evropske unije. Evropski komesar se sastao i sa premijerom Marčelom Čolakuom i ministrom unutrašnjih poslova Katalinom Predojuom. Ministar unutrašnjih poslova istakao je važnost fleksibilnog, efikasnog budžeta koji reaguje na pretnje, krize i šokove, kao i potrebu za dodelom dodatnih sredstava za tekuće programe u oblasti unutrašnjih poslova. Komesar će u petak otputovati u Oradeu (severozapad) gde će posetiti važne infrastrukturne projekte koji se realizuju evropskim sredstvima.
Sudije i tužioci u Rumuniji bi trebalo da se penzionišu sa 65 godina počev od 1. januara 2026. godine, kao i većina zaposlenih, prema zakonu koji je u sredu usvojio Poslanički dom. Pored toga, penzija sudija za službu biće najviše jednaka neto primanju iz poslednjeg meseca aktivnosti. Nacrt zakona, o kome će se izjasniti i Senat, kao telo za donošenje odluka u ovom slučaju, kritikuje Viši savet magistrata. Deblokiranje treće tranše Nacionalnog plana za oporavak i otpornost u Briselu zavisi od usvajanja regulatornog akta.
U nedavno objavljenom izveštaju, Svetska banka procenjuje usporavanje rasta u zemljama u razvoju u regionu Evrope i Centralne Azije u periodu 2025-2026. godine zbog slabije spoljne potražnje i revizije prognoza za rusku ekonomiju naniže. Prema dokumentu, zemlje bi trebalo da više ulažu u inovacije, sprovedu reforme za podršku mladim kompanijama, prodube finansijska tržišta i povećaju ulaganja u istraživanje i razvoj, dok se istovremeno nastavljaju fokusirati na integraciju globalne tehnologije, stručnosti i kapitala. U slučaju Rumunije, prognoze Svetske banke ukazuju na ekonomski rast od samo 1,3% ove godine.
Najveća rumunska sindikalna organizacija u socijalnoj pomoći organizovala je u četvrtak protestovala je kod sedišta Ministarstva javnih finansija. Minsitarstvo je kritikovano zbog davanja negativnog mišljenja na nacrt Vladine odluke kojom su ažurirani minimalni standardi troškova za socijalne usluge. Iz tog razloga, budžeti dodeljeni ustanovama socijalne pomoći su potpuno nedovoljni, zapravo pokrivajući samo 70% onoga što je potrebno, tvrde demonstranti. Prema njihovim rečima, u dve Generalne direkcije za socijalnu pomoć i zaštitu dece biće otpušteno preko 500 zaposlenih, a zaposlenima se smanjuju i plate.
Najmanje devet ljudi je izgubilo život, a preko 60 je povređeno sinoć u jednom od najgorih ruskih raketnih napada na ukrajinsku prestonicu Kijev, javlja AFP. Harkov je takođe bio meta napada. AFP napominje da se ovi ruski raketni i dronski napadi na Ukrajinu dešavaju nakon što je američki predsednik Donald Tramp kritikovao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, optužujući ga da je davao „zapaljive“ izjave u vezi sa aneksiranim Krimom, u vreme kada je sporazum sa Rusijom „veoma blizu“, prema Trampovim rečima. Odbijanje Kijeva da prihvati američke uslove za okončanje rata koji je Rusija pokrenula u februaru 2022. „samo će produžiti masakre“, upozorio je šef Bele kuće, za koga francuska agencija kaže da nikada nije priznao rusku odgovornost za početak sukoba.
