Vesti – 27.11.2025
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 27.11.2025, 18:02
Viši savet magistrata je u četvrtak objavio da je plenarna sednica dala negativno mišljenje o novom projektu u vezi sa reformom penzija magistrata. Negativno mišljenje je dato samo dan pre isteka evropskog roka kako Rumunija ne bi gubila više novca iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Poslednjih dana, generalne skupštine magistrata širom zemlje iznele su svoje mišljenje i već je poznato da su tužioci i sudije u Bukureštu odbacili nacrt normativnog akta kojim se smanjuju njihove penzije i povećava starosna granica za penzionisanje. Predstavnici vladajuće koalicije takođe su očekivali negativno mišljenje od Višeg saveta magistrata, ali su rekli da će se čak i u ovoj situaciji izvršna vlast sastati u petak na vanrednoj sednici kako bi usvojila novi projekat i brzo ga poslala parlamentu. Rumunija ima rok do 28. novembra da ispuni prekretnicu u Nacionalnom planu za oporavak i otpornost u vezi sa posebnim penzijama, u suprotnom rizikuje da izgubi 231 milion evra. Prema novom nacrtu, iznos penzije sudija biće 55% od osnovice za obračun, koju predstavlja prosek bruto dodataka u poslednjih 5 godina, ali ne više od 70% poslednje neto plate. Takođe, prelazni period do starosne granice za penzionisanje od 65 godina biće 15 godina, računato od 1. januara 2026. godine. Zauzvrat, magistrati traže da im penzija bude gotovo na istom nivou kao i poslednja primljena plata. Prvobitni nacrt reforme penzije za magistrate proglašen je neustavnim od strane Ustavnog suda Rumunije 20. oktobra, a razlog je taj što Vlada nije zatražila, u zakonom predviđenom roku, mišljenje od Višeg saveta magistrata, čak i ako je ono konsultativno.
Rumunski ministar odbrane Jonuc Mošteanu prisustvovao je u četvrtak Sastanku ministara odbrane Jugoistočne Evrope (SEDM) u Sarajevu, Bosna i Hercegovina. Dnevni red sastanka uključivao je diskusije o sprovođenju projekata i aktivnosti povezanih sa inicijativom Ministarstava odbrane Jugoistočne Evrope, kao i razmenu mišljenja o nedavnim dešavanjima u regionalnoj bezbednosti. Prema saopštenju za štampu resornog ministarstva u Bukureštu, Jonuc Mošteanu je istakao potrebu za nastavkom pružanja neophodne podrške Ukrajini, kao i Republici Moldaviji. Takođe je naglasio posvećenost Rumunije jačanju aktivnog učešća u razvoju projekata Ministarstava odbrane Jugoistočne Evrope i predstavio suštinsku ulogu akcija koje je Rumunija pokrenula tokom svog predsedavanja Inicijativom, između 2023. i 2025. godine. „Rumunija prepoznaje važnu ulogu inicijative Ministarstava odbrane Jugoistočne Evrope i podržava napore za konsolidaciju i unapređenje projekata koji se sprovode u okviru nje kako bi se promovisala stabilnost i saradnja u Jugoistočnoj Evropi“, zaključio je ministar odbrane.
Rumunija je u sredu preuzela predsedavanje Centralnoevropskom inicijativom za 2026. godinu. Događaj se održao u kontekstu sastanka ministara spoljnih poslova zemalja članica Centralnoevropske inicijative, koji je organizovala Srbija kao predsedavajuća. Tom prilikom, šefica rumunske diplomatije, Oana Coju, imala je snimljenu intervenciju u kojoj je istakla povećanu posvećenost Bukurešta regionalnoj saradnji i predstavila prioritete mandata rumunskog predsedavanja Centralnoevropskom inicijativom. To uključuje: podršku evropskim integracijama zemalja kandidata, održavanjem uloge Centralnoevropske inicijative kao veze između zemalja članica Evropske unije i zemalja kandidata; jačanje ekonomske i poslovne dimenzije u prostoru Centralnoevropske inicijative, uključujući podsticanje projekata povezivanja; iskorišćavanje lokalne dimenzije Centralnoevropske inicijative, uključivanjem lokalnih vlasti, zajednica i građana; održavanje fokusa na borbi protiv dezinformacija i jačanje otpornosti, s obzirom na značajan uticaj koji hibridne pretnje mogu imati na stabilnost društava. Na ministarskom sastanku u Beogradu, Rumuniju je predstavljao državni sekretar za proces pristupanja Rumunije Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj, ekonomsku saradnju, Ujedinjene nacije i frankofoniju, Luka Nikulesku.
Parlament u Bukureštu usvojio je u sredu Nacionalnu strategiju odbrane Rumunije za period 2025-2030, nakon što je dokument predstavio predsednik Nikušor Dan. Pretnje uključuju, između ostalog, neprijateljske akcije Ruske Federacije i rat koji je izazvala u Ukrajini, a rizici su korupcija, kao i disfunkcije u ključnim oblastima, kao što su zdravstvo, obrazovanje, socijalna zaštita ili administracija. Nacionalna strategija odbrane predviđa konsolidaciju strateških partnerstava, ali i podršku stabilnosti i razvoju Republike Moldavije, kao i kontinuiranu podršku Ukrajini. Za usvajanje novog strateškog dokumenta glasali su i poslanici vlade i opozicije.
Rumunsko Ministarstvo odbrane objavilo je da će kupiti francuske sisteme protivvazdušne odbrane „Mistral“, vredne preko 626 miliona evra, kao deo zajedničkog sporazuma o nabavci sa nekoliko zemalja članica Evropske unije. Ministarstvo je saopštilo da je potpisalo sporazum sa francuskim Ministarstvom odbrane o kupovini 231 prenosivog sistema protivvazdušne odbrane „Mistral“ (MANPADS) – koje proizvodi proizvođač raketa MBDA – i 934 rakete, zajedno sa programima obuke, simulatore i logistike. Rumunski zakonodavci su prvi put odobrili plan nabavke 2022. godine. Rumunija, članica Evropske unije i NATO-a, ima kopnenu granicu od 650 km sa Ukrajinom i više puta se suočavala sa upadima dronova u svoj vazdušni prostor i fragmentima dronova koji padaju na njenu teritoriju od početka ruskih napada na ukrajinske luke na Dunavu. Rumunska protivvazdušna odbrana trenutno uključuje borbene avione F-16, sisteme „Patriot“, raketne lansere HIMARS koje proizvodi „Lokhid Martin“, južnokorejske rakete zemlja-vazduh „Širon“ kratkog dometa i protivvazdušne topove „Gepard“ nemačke proizvodnje. Rumunija je takođe u završnoj fazi implementacije novog sistema protiv dronova Merops koji su isporučile Sjedinjene Američke Države, rekli su rumunski i američki vojni zvaničnici.
Evropski parlament je u četvrtak usvojio rezoluciju kojom poziva Evropsku uniju da preuzme veću odgovornost za evropsku bezbednost i da se aktivno uključi u inicijative za postizanje mira u Ukrajini. Pored toga, Evropski parlament naglašava da Unija neće priznati nijednu okupiranu ukrajinsku teritoriju kao pripadnost Rusiji. Istovremeno, evropski zakonodavac poziva Evropsku uniju i njene države članice da nastave da rade sa Vašingtonom i drugim istomišljenicima kako bi se osiguralo da pregovori o pravednom i trajnom miru poštuju principe međunarodnog prava. Usvojeni tekst uzima u obzir napore američke administracije da okonča ruski agresorski rat protiv Ukrajine. Međutim, smatra da je politička ambivalentnost Vašingtona prema Kijevu štetna za cilj postizanja trajnog mira. Poslanici Evropskog parlamenta takođe ističu da svaki mirovni sporazum ne sme ograničiti sposobnost Ukrajine da brani svoj suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet.
