Vesti (28.01.2025)
Glavni događaji dana
Dragana Diamandi, 28.01.2025, 22:13
Savez Srba u Rumuniji, na inicijativu Ognjana Kristića, predsednika i poslanika Saveza u Parlamentu Rumunije, podelio je, na Dan Svetog Save, deci iz redova srpske zajednice oko 2000 poklon-paketa. Paketi su stigli u srpske vrtiće, škole sa nastavom na srpskom jeziku, škole u kojima se srpski uči kao maternji, ali i u radionice i škole folklora za decu. Poklon-paketi su podeljeni u sva 4 okruga u kojima živi srpska zajednica: Timiš, Karaš-Severin, Arad i Mehedinci. Paketi su stigli, uz pomoć Borka Jorgovana, potpredsednika Saveza Srba, u Varjaš, Detu, Čenej i Nemetu, kao i u školama dečijeg folklora „Kruna“ iz Srpskog Semartona, „Vidovdan“ iz Dinjaša i „Sveti Nikola“ iz Dete. Ostali paketi stigli su u Temišvaru, u vrtiće br. 9 i 14, u Aradu, za školu dečijeg folklora „Kolo“ i Radionicu srpskog jezika, u Velikom Semiklušu za radionicu srpskog jezika, u školama u Rekašu, Đelu, Fenlaku, kao i u školama folklora „Sveti Sava“ u Velikom Semiklušu i „Sveti Nikola“ u Dinjašu. Poklone su deci podelili potpredsednici Saveza Srba Dejan Popov, Darko Voštinar i Borko Jorgovan. Poklon paketi su podeljeni deci koja uče srpski jezik u Čenadu, kao i školama folklora za decu u Čanadu, Velikom Sempetru i Varjašu. Paketi Saveza Srba u Rumuniji, stigli su i do srpske dece iz Dunavske klisure – iz Stare Moldave, Sokola, Zlatice i Kampia. Pakete je delio Adrian Moiseš, potpredsednik Saveza Srba u Rumuniji.
Međunarodni aerodrom „Trajan Vuja“ u Temišvaru imao je 30.000 putnika manje u 2024. u odnosu na 2023. Prema podacima rukovodstva Rumunskog udruženja aerodroma, u Temišvaru je registrovano 1,32 miliona putnika. Istovremeno, aerodrom u Jašiju registrovao je skoro 2,2 miliona putnika, dok je aerodrom u Kluž-Napoki registrovao preko 3,25 miliona putnika. Upitan šta je razlog za razliku između Temišvara i Kluža, direktor Aerodroma Temišvar, Danijel Stamatović, kaže da je potražnja za Klužom veća jer imaju mnogo kulturnih i sportskih događaja. Drugi faktor je razvoj IT industrije u Klužu. Direktor Međunarodnog aerodroma „Trajan Vuja” je naveo i da je blizina Beograda i Budimpešte na uštrb Temišvara, jer se mnogi putnici iz zapadnih krajeva odlučuju da lete sa aerodroma u Srbiji ili Mađarskoj.
Muzej banatskog sela u Temišvaru registrovaće u Državni zavod za pronalaske i brendove, brend ‘smart seljak’, koji će na evropskom nivou promovisati inteligenciju i ponašanje banatskog seljaka protiv rasipanja, na taj način će ova ustanova doprineti očuvanju tradicionalnih vrednosti i njihovom prenošenju sa generacije na generaciju. Muzeograf Borko Ilin naveo je da je reč o brendiranju identiteta korišćenjem nekoliko tehnika za promovisanje kulture. Jedna od velikih uloga muzeja je da bude čuvar nematerijalne baštine: memorija, sećanja, nostalgije i rekonstitucije, toliko koliko je to danas moguće, svega što podrazumeva tradicionalno selo, kaže Borko Ilin. Sa svoje strane, Kamelija Burgele, etnolog i kulturni antropolog, izjavila je da je banatski seljak uvek znao da raspolaže sa svim stvarima u sopstvenom domaćinstvu, od iskorišćenog tekstila od kojeg je tkao svoje ćilime do očuvanja svinjskog mesa za skoro celu narednu godinu čime je ostavu učinio najvrednijim mestom u kući. Multikulturalnost Muzeja sela Banata oličava, između ostalog, Aleja etničnosti, koja sadrži domaćinstva specifična za Slovake, Nemce, Srbe, Mađare, Ukrajince itd. Imamo jedinstvo u različitostima, etničke grupe su koegzistirale u slozi, pozajmljivali i delili najlepše elemente, od nošnje do tradicije i gastronomije, kaže Borko Ilin.
Oktavijan Štoklosa, član Upravnog odbora Privredne komore Bukurešta, izabran je za predsednika Nadzornog odbora Saveza dunavskih privrednih komora, sa mandatom od četiri godine. Privredna komora Bukurešta je jedan od osnivača Federacije, strukture u okviru koje regioni iz Nemačke, Austrije, Hrvatske, Mađarske, Srbije, Bugarske, Turske i Rumunije sarađuju preko teritorijalnih privrednih komora kako bi podržali članice u identifikovanju novih mogućnosti saradnje. Saradnja ima za cilj i olakšavanje poslovnih kontakata, razmenu informacija i dobrih praksi, obuku radne snage u skladu sa razvojem privrede, kao i pristup evropskim fondovima, uključujući i one koji su dostupni kroz Dunavsku strategiju.
