Vesti – 31.01.2024

Zaposleni u stotinama opština u Rumuniji danas su stupili u štrajk upozorenja, nezadovoljni nivoom plata. Prema podacima nacionalnog Sindikata solidarnosti opština i gradova u Rumuniji, skoro 11.000 zaposlenih iz preko 800 gradskih kuća u zemlji složilo se sa ovim protestom. U slučaju da glavni zahtev ne bude rešen u njihovu koristi, zaposleni u seoskim opštinama i manjim mestima su upozorili da će 5. februara krenuti u generalni štrajk. S druge strane, sindikalci iz zdravstva su najavili da će nastaviti proteste, jer smatraju nedovoljnom dosadašnju ponudu vlade Bukurešta za povećanje prosečne zarade za ovu godinu za 13,9%. Savez sanitarne solidarnosti je obavestio Vladu o svojoj nameri da pokrene generalni štrajk. Predstavnici Saveza smatraju da je od ovog trenutka, po zakonu, Vlada dužna da pregovara sa sindikalcima i da ima 10 dana da izbegne izbijanje radnog sukoba.

Newsroom, 31.01.2024, 18:12

Zaposleni u stotinama opština u Rumuniji danas su stupili u štrajk upozorenja, nezadovoljni nivoom plata. Prema podacima nacionalnog Sindikata solidarnosti opština i gradova u Rumuniji, skoro 11.000 zaposlenih iz preko 800 gradskih kuća u zemlji složilo se sa ovim protestom. U slučaju da glavni zahtev ne bude rešen u njihovu koristi, zaposleni u seoskim opštinama i manjim mestima su upozorili da će 5. februara krenuti u generalni štrajk. S druge strane, sindikalci iz zdravstva su najavili da će nastaviti proteste, jer smatraju nedovoljnom dosadašnju ponudu vlade Bukurešta za povećanje prosečne zarade za ovu godinu za 13,9%. Savez sanitarne solidarnosti je obavestio Vladu o svojoj nameri da pokrene generalni štrajk. Predstavnici Saveza smatraju da je od ovog trenutka, po zakonu, Vlada dužna da pregovara sa sindikalcima i da ima 10 dana da izbegne izbijanje radnog sukoba.

Rumunija je 2023. godinu zaključila sa budžetskim deficitom od 5,68% bruto domaćeg proizvoda, a trebna uzeti u obzir da je pri sastavljanju državnog budžeta za prošlu godinu uzet u obzir nivo od 4,4%. U isto vreme, međutim, deficit je ispod onog koji je Evropska komisija predvidela u jesenjoj prognozi, odnosno 6,3%. Podaci Ministarstva finansija pokazuju da je razlika između prihoda i rashoda bila skoro 18 milijardi evra.

Sa 46 poena od 100, Rumunija nastavlja da se svrstava među zemlje Evropske unije sa najlošijim rezultatima po pitanju sprovođenja antikorupcijskih mera, prema Indeksu percepcije korupcije koji sprovodi Transparency International. Preporuke organizacije za Rumuniju uključuju ažuriranje zakonodavstva u oblasti javnog integriteta, poboljšanje transparentnosti organizacija i donošenja odluka, standardizaciju i pojašnjenje administrativnih procedura.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis trenutno je u Briselu. Šef države je u sredu učestvovao na ceremoniji odavanja počasti koju Evropska komisija organizuje u znak sećanja na Žaka Delora (1925 – 2023), bivšeg predsednika Evropske komisije od 1985. do 1995. godine, a u četvrtak će prisustvovati na vanrednom sastanku Evropskog Saveta. Glavna tema razgovora na sednici Saveta je postizanje saglasnosti na nivou bloka zajednice u vezi sa glavnim elementima revizionog paketa Višegodišnjeg finansijskog okvira koji se odnosi na period 2021-2027. Najvažnije odluke su one koje se tiču podrške Ukrajini, u svim dimenzijama, uključujući i vojnu podršku kroz Evropski mirovni fond, u skladu sa potrebama Ukrajine. Klaus Johanis će se čvrsto založiti da Ukrajina ostane glavni prioritet na dnevnom redu Evropske Unije.

O uspostavljanju Saveta za stratešku saradnju na visokom nivou Rumunija-Turska razgovarali su u sredu u Bukureštu ministri spoljnih poslova dve zemlje – Luminica Odobesku i Hakan Fidan. Reč je o inicijativi koja nedvosmisleno ilustruje značaj koji obe države daju strateškoj dimenziji bilateralnih odnosa, naglasila je Odobesku. Ona je zahvalila Turskoj na učešću u misijama vazdušne policije u Rumuniji i na odluci da se u Crnom moru stvori grupa za pomorsko deminiranje. Luminica Odobesku rekla je svom turskom kolegi da je pobeda Ukrajine u ratu koji je započela Rusija od vitalnog značaja za bezbednost i stabilnost crnomorskog regiona. Hakan Fidan je sa svoje strane istakao dobre odnose dve zemlje u oblasti bezbednosti i odbrane, podsećajući da je Rumunija od njegove zemlje kupila vojne sisteme. On je izjavio da je veoma zadovoljan uspehom turskih kompanija u Rumuniji, čiji je cilj da 2025. godine obim bilateralne trgovine dostigne 15 milijardi dolara.

Rumunski premijer Marčel Čolaku zatražio je od ministra finansija Marčela Bološa da u narednim danima predstavi uticaj ukidanja poreza na penzije koje iznose između 2.000 i 3.000 leja. Čolaku je rekao da čeka da ti podaci odluče da li budžet Rumunije dozvoljava takvu meru. Izvršna vlast je takođe produžila za dva meseca ograničenje komercijalnog dodatka na maksimalno 20% za neke osnovne namirnice. Sa liste je skinuto pet proizvoda i uvedena su dva nova – džem i puter, namirnica koja je značajno poskupela u poslednjih godinu dana. Takođe danas, Kabinet ministara odlučio je da poveća maksimalnu granicu prihoda do koje osoba može da koristi materijalnu podršku u vidu elektronskih socijalnih vaučera za hranu i tople obroke sa 1.700 na 2.000 leja. Ove godine socijalni vaučer za elektronsku podršku ima nominalnu vrednost od 250 leja i dodeljuje se jednom u dva meseca. Korisnici su penzioneri iz javnog penzijskog sistema, kao i osobe sa teškim ili umerenim invaliditetom, čija su mesečna primanja manja ili jednaka 2.000 leja. I na kraju, ali ne i manje važno, Vlada je odlučila da nastavi program Nova kuća“, sa ukupnim iznosom garancije od milijardu leja.

U Rumuniji se prošle godine dogodilo 4.500 teških saobraćajnih nesreća, u kojima je poginulo više od 1.500 ljudi i teško je povređeno skoro 3.600, prema podacima rumunske policije. Njima se dodaje oko 400.000 lakih nezgoda. Koalicija za bezbednost na putevima, koju čini više od 35 organizacija i stručnjaka, koji su nastojali da doprinesu smanjenju učestalosti i težine saobraćajnih nesreća, pokazuje da je Rumunija lider u saobraćajnim nezgodama u Evropskoj uniji, a brojke su je pretvroile u državu sa sabraćajnom nesrećom svakog minuta. Koalicija predlaže, između ostalog, opremanje Saobraćajne policije neoznačenim vozilima, po modelu najbolje prakse u Evropskoj uniji i uvođenje automatskog sistema video kamera, uključujući i gradske sredine, uz automatske kazne.

Evropska komisija najavila
je dve mere podrške poljoprivrednicima, u kontekstu širenja njihovih protesta.
Istovremeno, za još godinu dana produženi su kapaciteti za izvoz iz Ukrajine i
Republike Moldavije. Komisija je obezbedila dva zaštitna mehanizma u slučaju da
jeftin ukrajinski uvoz utiče na tržišta zemalja članica. Prvi mehanizam dolazi
kao rezultat zahteva država koje se graniče sa Ukrajinom, uključujući
Rumuniju, na koje su uticali obim i niska cena žitarica iz Ukrajine. To je
slučaj sa prošlogodišnjim problemima sa ukrajinskim izvozom pšenice, kukuruza,
suncokreta i uljane repice. Dakle, ako su jedna ili više država ozbiljno
pogođene, one mogu da predlože mere za ograničavanje ulaska ukrajinskih
proizvoda. Druga zaštitna mera je usmerena na pileće meso, jaja i šećer i
automatski se pokreće ako obim ukrajinskog izvoza pređe prosečan nivo 2022. i
2023. godine. Sve odluke Komisije u sredu moraju da odobre Parlament i Savet
Evropske unije.