Vesti – 31.07.2025
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi и Newsroom, 31.07.2025, 16:37
Rumunija je završila proces ponovnih pregovora sa Evropskom komisijom u vezi sa Nacionalnim planom za oporavak i otpornost – objavio je u četvrtak ministar za investicije i evropske projekte, Dragoš Pislaru. Diskusije i konsultacije sa vlastima u Briselu trajale su više od godinu dana, „dug period u kojem je centralna tema bila šta Rumunija još može da završi do avgusta 2026. godine, koja su opravdanja za to, koje su mere za ubrzanje“, rekao je Dragoš Pislaru. On je naglasio da ne postoji rizik od gubitka sredstava iz komponente granta (nepovratnih sredstava), u ukupnom iznosu od 13,57 milijardi evra, koja je u potpunosti raspoređena. Ovome se dodaje i komponenta kredita, koja predstavlja 8 milijardi evra.Ministar je takođe najavio da je preko dve milijarde evra namenjenih izgradnji autoputeva prebačeno iz kreditnog u bespovratni deo fondova. Istovremeno, Rumunija je dobila dodatno finansiranje koje će podržati projekte u zdravstvu i energetici. Revidirani oblik PNRR-a biće zvanično dostavljen Evropskoj komisiji sledećeg meseca, radi završetka procesa odobrenja
Bezbednosni rizici i pretnje unutrašnjem redu naveli su mnoge države Šengenskog prostora da privremeno ponovo uvedu granične kontrole. Ilegalne migracije i opasnosti od sabotaže su među razlozima koje su navele zemlje poput Španije, Italije ili Austrije. Rumunska vlada, na današnjem sastanku, usvojila je nacionalni mehanizam za donošenje odluke o privremenom ponovnom uvođenju graničnih kontrola. Uredba o zoni slobodnog kretanja predviđa mogućnost da zemlje članice Šengena ponovo uvedu kontrole na unutrašnjim granicama pod određenim uslovima, na primer, ako postoje ozbiljne pretnje javnom redu i unutrašnjoj bezbednosti. Takođe danas, kako bi se smanjila akciza na dizel koji se koristi u poljoprivredi, Vlada je povećala iznos sredstava koji će ove godine dobiti korisnici šeme državne pomoći, namenjene za više od 15.000 poljoprivrednika.
Rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova, u saradnji sa Ministarstvima odbrane i Ministarstvom unutrašnjih poslova, kao i drugim državnim institucijama i u koordinaciji sa strukturama Evropske komisije, učestvovalo je u sredu u novoj hitnoj operaciji medicinske evakuacije iz Pojasa Gaze. Ovaj 8. humanitarni let koji je organizovala Rumunija iz Gaze obuhvatio je 12 teško obolelih dečjih pacijenata, kojima nije bio omogućen pristup adekvatnom medicinskom lečenju, zajedno sa 36 članova njihovih porodica. Po dolasku u Bukurešt, 4 pacijenta i 6 njihovih rođaka biće upućeno na specijalizovano lečenje u bolničkim jedinicama u Francuskoj, dok će 8 pacijenata i 30 članova njihovih porodica biti zbrinuto u Norveškoj. Ministarstvo spoljnih poslova ističe da će Rumunija nastaviti da doprinosi naporima za ublažavanje posledica humanitarne krize koja pogađa palestinske civile u Pojasu Gaze, delujući u bliskoj saradnji sa međunarodnim partnerima. Istovremeno, Ministarstvo spoljnih poslova, zajedno sa svojim partnerima u EU i regionu, prati razvoj situacije u Pojasu Gaze i naglašava potrebu da se odmah pronađu rešenja koja će dovesti do oslobađanja svih talaca, trajnog prekida vatre, zaštite civilnog stanovništva i nastavka velike humanitarne pomoći za pogođene civile.
Rumunski plivač David Popovici novi je svetski šampion na 100 m slobodnim stilom. Na Svetskom prvenstvu u plivanju u Singapuru, on je nadmašio svoje protivnike, završivši trku za 46 sekundi i 51 stotinku.David Popovici, koji je na Olimpijskim igrama 2024. osvojio bronzanu medalju u istoj disciplini, poseduje i svetsku titulu iz 2022. i dve evropske titule (2022, 2024). U utorak, takođe u Singapuru, David Popovići je osvojio zlatnu medalju na 200 metara slobodno, ispred Amerikanca Luka Hobsona i Japanca Murase Tacuje. Za Davida Popovića, ovo je druga svetska titula, nakon one osvojene 2022. godine, u Budimpešti. Sportista je takođe olimpijski šampion na 200 metara slobodno – osvojio je zlato u Parizu 2024. godine. Rumunija je na Svetskom prvenstvu u Singapuru osvojila i bronzanu medalju zahvaljujući Konstantinu Popovićiu u skokovima sa velike visine (27 metara)
Ukrajinski parlament je ogromnom većinom glasova glasao za zakon kojim bi se vratila nezavisnost dve agencije za borbu protiv korupcije, koje je promovisao predsednik Zelenski. Novi zakon poništava prethodni, predložen prošle nedelje kojim se predviđalo stavljanje tih agencija pod političku kontrolu, što je izazvalo proteste širom zemlje. Nagla promena stava usledila je nakon široko rasprostranjenih uličnih protesta širom Ukrajine, prvih od početka ruske invazije. Takođe, Volodimir Zelenski je dobio upozorenja i od zapadnih saveznika da mora nastaviti borbu protiv korupcije, posebno u kontekstu napora Ukrajine da postane članica Evropske unije.
Ministarka za zaštitu životne sredine, vode i šume, Dijana Buzojanu, danas je posetila okruge Sučava i Njamc, na severoistoku Rumunije, teško pogođene nedavnim poplavama. Cilj posete je procena šteta na licu mesta koju su izazvale bujične poplave i obilne padavine, kao i da se identifikuju efikasna rešenja za podršku pogođenim zajednicama i sprečavanje sličnih situacija u budućnosti. U sredu je šef Odeljenja za vanredne situacije, Raed Arafat, najavio da će pogođeno stanovništvo u narednim danima dobiti finansijsku pomoć od vlade, kako bi ljudi mogli da zapoćnu svoje živote. Pomoć već stiže od lokalnih vlasti, ali i iz cele zemlje, od privatnih lica, udruženja ili parohija. U okrugu Sučava, najteže pogođenom, tri osobe su poginule u poplavama, a preko 2.500 je pogođeno. Mnoge kuće i automobile je odnela voda, a putevi i mostovi su uništeni. Danas su u zapadnim, južnim i istočnim delovima Rumunije temperature u skladu s višegodišnjim prosekom, dok su u ostatku zemlje ispod uobičajenih vrednosti za ovo doba godine. Nebo je promenljivo oblačno, uz pljuskove i grmljavinu u planinskim oblastima, lokalno na jugu i u centru zemlje, a mestimično i u drugim krajevima.
Rumunija će, između 1. avgusta i 15. septembra, pružiti podršku grčkim vlastima u jačanju kapacitete za reagovanje i upravljanje rizicima izazvanim šumskim požarima. Prvi kontingent od 40 vatrogasaca i 8 tehničkih sredstava otputovao je u sredu u glavni grad Atinu. Promena osoblja će se obaviti 16. i 31. avgusta, kada će dve druge grupe od po 40 vatrogasaca zameniti osoblje koje je trenutno na misiji u blizini grčke prestonice. Pored rumunskih vatrogasaca, u Grčkoj će biti prisutni i operativni timovi iz Austrije, Češke Republike, Francuske, Republike Moldavije i Bugarske.
Rumunski predsednik Nickušor Dan prisustvovao je danas u Bukureštu ceremoniji povodom obeležavanja Evropskog dana sećanja na žrtve Holokausta nad Romima. Izjavio je da diskriminacija i nedostatak odgovornosti za probleme i dalje postoje u rumunskom društvu. Prema njegovim rečima, vlasti moraju da intervenišu u ovom slučaju. „Deca treba da započnu život sa jednakim mogućnostima“,naglasio je šef države, ocenjujući da je to najvažnija stvar. Dana 2. avgusta 1944. godine, oko 3.000 Roma iz logora smrti Aušvic-Birkenau postali su žrtve nacističkog režima. Ukupno je u Evropi tokom Holokausta ubijeno oko 500.000 Roma. U Rumuniji je 2020. godine 2. avgust ustanovljen kao Nacionalni dan sećanja na Holokaust nad Romima. Prema završnom izveštaju Međunarodne komisije za proučavanje Holokausta u Rumuniji, oko 25.000 Roma iz Rumunije je deportovano od strane Antoneskuovog režima u Pridnjestrovlje. Od tog broja, oko 11.000 je tamo izgubilo život.
Udruženje rumunskih sudija (AFJR) smatra da bi predlozi Vlade za promenu starosne granice i visine penzija mogli dovesti do „trenutnog“ penzionisanja ili ostavke više od 1.000 sudija i tužilaca. U saopštenju dostavljenom medijima u četvrtak, AFJR navodi da je poslednjih godina „desetinama puta” upozoravalo vlasti na potrebu sprovođenja reformi koje bi rumunskom pravosuđu vratile ključne elemente za njegovo funkcionisanje, zasnovano na principima nezavisnosti, meritokratije, efikasnosti i odgovornosti. U utorak je premijer Ilije Boložan najavio nacrt zakona koji predviđa povećanje standardne starosne granice za penzionisanje sudija i tužilaca na 65 godina. Takođe, penzija sudija bi iznosila najviše 70% poslednje neto plate, a ne 80% bruto iznosa, kao što je trenutno.
