Vesti – 31.10.2025
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka, 31.10.2025, 17:41
Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu obaveštava rumunske državljane koji se nalaze u susednoj Srbiji, tranzitiraju ili nameravaju da putuju u ili iz susedne Srbije da se tokom ovog perioda u gradu Novom Sadu održavaju komemorativni događaji, uz mogućnost spontanih protesta u drugim urbanim centrima, uključujući i glavni grad Beograd. Ministarstvo spoljnih poslova preporučuje rumunskim državljanima da izbegavaju mesta sa puno ljudi i mesta gde se održavaju protestne akcije i da se pridržavaju uputstava lokalnih vlasti. Ministarstvo takođe obaveštava rumunske državljane da, ukoliko se nađu u vanrednoj situaciji na teritoriji Republike Srbije, mogu pozvati lokalne brojeve za hitne slučajeve +381-11192 (policija), +381-11193 (vatrogasna služba), +381-11194 (hitna pomoć), kao i +381-111987 (auto pomoć). Rumunski državljani mogu zatražiti konzularnu pomoć na brojeve telefona Ambasade Rumunije u Beogradu +381 11 36 70 361 i +381 11 36 70 798, pri čemu se pozivi preusmeravaju na Kontakt i centar za podršku rumunskim državljanima u inostranstvu (CCSCRS) i preuzimaju ih operateri Kol centra. Takođe, rumunskim državljanima koji se suočavaju sa teškom, posebnom, vanrednom situacijom na teritoriji Republike Srbije na raspolaganju je broj telefona za hitne slučajeve Ambasade Rumunije u Beogradu: +381 63 319 425, odnosno Generalnog konzulata Rumunije u Vršcu (+381 644 584 833) i Generalnog konzulata Rumunije u Zaječaru (+381 692 799 650). Od urušavanja betonske nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, u kojem je poginulo 16 ljudi, uključujući decu, Srbiju potresa jedan od najvećih protestnih pokreta u svojoj istoriji. Prema policijskoj evidenciji, organizovane su desetine hiljada skupova ili blokada – od malih demonstracija do masovnih protesta u Beogradu, koji su okupili stotine hiljada ljudi.
Vlada u Bukureštu usvojila je u petak, na vanrednoj sednici, dva projekta kojima se utvrđuju troškovi i tehničke mere neophodne za organizaciju delimičnih lokalnih izbora 7. decembra. U četvrtak je usvojena hitna uredba u vezi sa ovim izborima za izbor predsednika Okružnog veća Buzaua (jugoistok), gradonačelnika Bukurešta i gradonačelnika nekoliko drugih lokalnih naselja u zemlji. Takođe na sednici u petak, odobrena su dva memoranduma. Jedan nudi Ministarstvu evropskih projekata mogućnost da usvoji dodatne mere kako bi se sprovela u praksu komponenta Nacionalnog plana za oporovak i otpornost, koja podržava korišćenje obnovljive energije u domaćinstvima. Drugi se odnosi na usvajanje sporazuma između Rumunije i Izraela o zaštiti poverljivih informacija.
Nacionalni radio orkestar je večeras na sceni Radio sale predstavio tradicionalni jubilarni koncert povodom 97. godišnjice prvog emitovanja javnog radija. Program je obuhvatao dela Riharda Štrausa i Bramsa. Događaj je takođe skrenuo pažnju javnosti na delo „Muzika za radio“, Filipa Lazara, kompozitora manje poznatog u zemlji, ali cenjenog u Francuskoj. Prvo emitovanje Radija Rumunije emitovano je 1. novembra 1928. godine. Tada je radio program otvorio profesor Dragomir Hurmuzesku, kao predsednik Upravnog odbora Rumunskog radiodifuznog društva. Usledili su muzički program, vesti, recitovanja poezije, izveštaj o vremenu i sportske vesti.
Kampus Politehničkog univerziteta u Bukureštu je od petka do nedelje domaćin 14. izdanja ROBOFEST-a, događaja koji okuplja stotine timova mladih inženjera iz preko 30 zemalja. Na Robočalendžu, takmičenje koje je postalo međunarodna referentna tačka za entuzijaste robotike, učestvuje skoro 1.200 robota iz celog sveta. Biće održano 20 spektakularnih događaja, od sumo rvanja između autonomnih robota do trka, inteligentnih lavirinta i demonstracija sa humanoidnim robotima. ROBOFEST 2025 takođe uključuje izložbeni prostor, gde tehnološke kompanije predstavljaju svoje inovacije, kao i edukativne aktivnosti za širu javnost.
Preko 140.000 hodočasnika prošlo je, počev od nedelje, kroz Sveti oltar novog Nacionalnog hrama u Bukureštu – najveće u pravoslavnom svetu. Nakon službe osvećenja impozantnog zdanja koju su služili patrijarh Danijel i vaseljenski patrijarh Vartolomej I, broj ljudi koji su želeli da se poklone u oltaru ostao je veoma visok, zbog čega je program produžen do srede, 5. novembra, u ponoć. Prema crkvenoj tradiciji u pravoslavnom svetu, žene i obični laici ne mogu ući u oltar crkve ili manastira, sa izuzetkom muških parohijana, i to samo uz blagoslov sveštenika. Jedina prilika kada ova zabrana više ne važi je dan osvećenja tog mesta bogosluženja.
Kruzer pod švajcarskom zastavom, koji je nedavno nasukan na Dunavu u blizini rumunskog naselja, nastavio je danas putovanje ka Beču nakon što se protok reke dovoljno povećao da brod ponovo isplovi. Vlasti su saopštile da je svih 200 ljudi na brodu bezbedno, sa smeštajem i hranom na raspolaganju. Zbog neuobičajeno niskih protoka, brod se nasukao na peščani sprud, a manevri vraćanja broda uz pomoć drugog broda bili su neuspešni.
Rumunski ministar nacionalne odbrane, Jonuc Mošteanu, sastao se u četvrtak u Sibinju (centralna Rumunija) sa francuskom ministarkom oružanih snaga i veterana, Katrin Votren. Program je takođe uključivao posetu vojsci raspoređenoj u Nacionalnom zajedničkom centru za obuku „Getika“ u Činkuu. Dvoje zvaničnika su analizirala bezbednosnu situaciju u regionu Crnog mora, doprinos Francuske jačanju pozicije NATO-a na istočnom krilu i bilateralnu saradnju u podršci kolektivnoj odbrani. Ministar Mošteanu je naglasio suštinsku ulogu Francuske, kao okvirne nacije Savezničke borbene grupe u Rumuniji. Izjavio je da prisustvo francuske vojske, zajedno sa vojskom iz Belgije, Luksemburga i Španije, predstavlja čvrstu garanciju savezničke solidarnosti i snažan signal posvećenosti Francuske bezbednosti regiona Crnog mora. Katrin Votren je zauzvrat poslala čvrstu poruku u vezi sa bilateralnom saradnjom, potvrđujući snagu posvećenosti Francuske evropskoj bezbednosti i označavajući novi korak u odbrambenom partnerstvu između Francuske i Rumunije.
U četvrtak je u Bukureštu i drugim gradovima širom zemlje odata počast žrtvama požara u klubu „Kolektiv“ koji se desio pre deset godina. U glavnom gradu, održan je marš između Univerzitetskog trga i mesta tragedije u kojoj je poginulo 65 ljudi, a 140 je ranjeno. Učesnici su zahtevali pravdu za one koji su umrli i žalili se na probleme sa kojima se rumunski zdravstveni sistem i dalje suočava. „Rumunija će moći da leči opekotine u modernim centrima, izgrađenim sa pažnjom i dostojanstvom“, napisao je ministar zdravlja Aleksandru Rogobete u poruci na društvenoj mreži, napominjući da su tri centra za opekotine u izgradnji, a onaj u Temišvaru (zapad) biće završen ove godine. Predsednik Nikušor Dan položio je venac na spomenik podignut u znak sećanja na žrtve u prostorijama bivšeg kluba, a premijer Ilije Boložan izrazio je svoje puno saučešće porodicama žrtava.
