Vesti dana (16.09.2016.)
Rumunija želi dublju integraciju u Evropsku uniju — kazao je, u petak, u Bratislavi, predsednik Klaus Johanis, naglašivši da vlasti u Bukureštu žele da država bude u ,,jezgru Unije. Šef države je još istakao da, prevashodno u poslednjih meseci, evropski partneri su shvatili da je Rumunija država koja se samo sa geografskog aspekta nalazi na ivici EU, dokazala da se bez ikakvih problema može suočiti sa migracionim talasom, da je veoma dobro zaštitila svoje granice i uspela je da integriše jedan broj izbeglica koje su stigle na teritoriji Rumunije. Istovremeno, Rumunija je veoma dobro spremna sa ekonomske tačke. Borba protiv korupcije je veoma ozbiljno shvaćena a rezultati su uočljivi. Predsednik Klaus Johanis je učestvovao u Bratislavi, zajedno sa evropskim liderima, na neformalnom samitu o budućnosti EU posle Bregzita. Klaus Johanis je precizirao da u sledećim post-Bregzit pregovorima, rumunske vlasti neće napraviti nikakav kompromis u vezi sa slobodom kretanja radne snage i prava Rumuna koji žive u Velikoj Britaniji. Predsednik Klaus Johanis je naglasio da EU nije preokupirana šta radi Velika Britanija, EU je preokupirana šta će ubuduće raditi 27. država članica da EU bude snažnija i performantnija.
România Internațional, 16.09.2016, 19:27
Rumunija želi dublju integraciju u Evropsku uniju — kazao je, u petak, u Bratislavi, predsednik Klaus Johanis, naglašivši da vlasti u Bukureštu žele da država bude u ,,jezgru Unije. Šef države je još istakao da, prevashodno u poslednjih meseci, evropski partneri su shvatili da je Rumunija država koja se samo sa geografskog aspekta nalazi na ivici EU, dokazala da se bez ikakvih problema može suočiti sa migracionim talasom, da je veoma dobro zaštitila svoje granice i uspela je da integriše jedan broj izbeglica koje su stigle na teritoriji Rumunije. Istovremeno, Rumunija je veoma dobro spremna sa ekonomske tačke. Borba protiv korupcije je veoma ozbiljno shvaćena a rezultati su uočljivi. Predsednik Klaus Johanis je učestvovao u Bratislavi, zajedno sa evropskim liderima, na neformalnom samitu o budućnosti EU posle Bregzita. Klaus Johanis je precizirao da u sledećim post-Bregzit pregovorima, rumunske vlasti neće napraviti nikakav kompromis u vezi sa slobodom kretanja radne snage i prava Rumuna koji žive u Velikoj Britaniji. Predsednik Klaus Johanis je naglasio da EU nije preokupirana šta radi Velika Britanija, EU je preokupirana šta će ubuduće raditi 27. država članica da EU bude snažnija i performantnija.
Temišvar je rumunski grad koji će 2021. biti Prestonica Evropske Kulture saopštio je u petak međunarodni žiri koji je delegirala EU. Ostali kandidati su bili: Bukurešt, Kluž-Napoka i Baja Mare. Temišvar će 2021. podeliti ovu titulu sa jednim grčkim gradom i sa jednim gradom iz država kandidata na članstvo u EU, Srbije i Crne Gore. Očekuje se da će imenovani gradovi tokom jedne godine predstaviti pred međunardonom publikom inovatorni i održivi program koji će staviti akcenat na bogatstvo, diverzitet i sličnosti evrospke kulture.Podsećamo da je 2007. godine Evropska prestonica kulture bio grad Sibiu, zajedno sa Luksemburgom. Počev od 1985. godine, EU imenuje gradove iz država kandidata ili pred-kandidata, za Prestonicu evropske kulture
Predstavnici autoprevoznika postigli su danas dogovor sa Agencijom za finansijski nadzor (ASF) u vezi sa referntnom stopom na osnovu koje će se izračunati tarifa polise obaveznog osiguranja (RCA). U skladu sa postignutim dogovorom najveća polisa za teške kamione biće najviše 7500. leja godišnje (oko 1700 evra), u odnosu na 20.000 (skoro 4500 evra) koliko je u ovom trenutku. Usled postignutog dogovora prevoznici su odustali od protesta.
Evropska unija je formalno produžila, na šest meseci, do 15. marta 2017. sankcije protiv 200. ruskih i ukrajinski osoba ili entiteta koji su optuženi da prete integritetu Ukrajine, javlja francuski sajt Le Figaro. Sankcije se sastoje u blokiranju aktiva i zabrani osobama i entitetima da uđu na teritoriji EU. EU je počela da primeni ove sankcije počev od marta meseca 2014. godine nakon što je Rusija aneksirala Krim i u kontekstu nastanka separatističkog sukoba u istočnom delu Ukrajine. Ove individualne sankcije su uvedene paralelno sa ekonomskim merama koje se odnose na bankarski i naftni sistem i odbrambenu rusku industriju.
