Vesti dana (17.09.2016.)
Ministarstvo inostranih poslova Rumunije saopštilo je, u subotu, da neće priznati legitimnost parlamentarnih izbora koji se organizuju na Krimu za Državnu dumu Ruske Federacije. Diplomatija u Bukureštu ponavlja svoju podršku za nezavisnsot, suverenitet i teritorijalni integritet susedne Ukrajine i podseća da Rumunija ne priznaje ilegalno pripajanje Krima i grada Sevastopolja Ruskoj Federaciji. Parlamentarni izbori u Rusiji održače se u nedelju, uključujući i na Krimu, koji je pripojen Rusiji 2014. Kako kaže dopisnik Radija Rumunija u Moskvi, prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja samo 4 od 14 partija koje učestvuju na izborima prećiće izborni cenzus od 5 procenata. Ubedljivi lider sa 41% je Partija Ujedinjena Rusija, predsednika Vladimira Putina i Dmitra Medvedeva.Sledi Liberalna demokratska stranka sa 12,4% ultranacionalističkog populiste Vladimira Žirinovskog, komunisti sa 7,5% i levičarska partija Pravedna Rusija sa 6,4%.
România Internațional, 17.09.2016, 18:44
Ministarstvo inostranih poslova Rumunije saopštilo je, u subotu, da neće priznati legitimnost parlamentarnih izbora koji se organizuju na Krimu za Državnu dumu Ruske Federacije. Diplomatija u Bukureštu ponavlja svoju podršku za nezavisnsot, suverenitet i teritorijalni integritet susedne Ukrajine i podseća da Rumunija ne priznaje ilegalno pripajanje Krima i grada Sevastopolja Ruskoj Federaciji. Parlamentarni izbori u Rusiji održače se u nedelju, uključujući i na Krimu, koji je pripojen Rusiji 2014. Kako kaže dopisnik Radija Rumunija u Moskvi, prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja samo 4 od 14 partija koje učestvuju na izborima prećiće izborni cenzus od 5 procenata. Ubedljivi lider sa 41% je Partija Ujedinjena Rusija, predsednika Vladimira Putina i Dmitra Medvedeva.Sledi Liberalna demokratska stranka sa 12,4% ultranacionalističkog populiste Vladimira Žirinovskog, komunisti sa 7,5% i levičarska partija Pravedna Rusija sa 6,4%.
Nacionalna komisija za prognozu revidirala je, u Preliminarnoj jesenjoj prognozi, u porastu na 4,8% procene kada je reč o ekonomskom napretku u ovoj godini. Proletos je komisija ukazala na porast bruto društvenog proizvoda od 4,2%. Komisija je zadržala za naredne tri godine prognoze o napretku bruto društvenog proizvoda na 4,3%, 4,5% i 4,7%. Bruto društveni proizvod po glavi stanovnika porašće u narednom periodu sa 8581 evro u 2016. na 10.587 evra u 2019.
Više desetina kulturnih događaja organizovano je tokom ovog vikenda u glavnom gradu povodom obeležavanja 557. godina od pojavljivanja u pisanim dokumentima grada Bukurešta. Ovim povodom održaće predstave i umetničke trupe iz Španije, Italije i Francuske. Današnji glavni grad pojavljuje se prvi put u dokumentima 21. septembra 1459. u dokumentu koji je izdao Vlad Cepeš koji je kasnije postao izvor inspiracije za roman Drakula isrkog pisca Brama Stokera.
Lideri EU, koji su se sastali u petak u Bratislavi, izjavili su da žele da naprave od komunitarnog bloka bezbedniji i atraktivniji prostor za sopstvene građane, nakon što je Velika Britanija odlučila da napušta Uniju. Oni su odredili više smernica za jačanje bezbednosti i ekonomskog rasta, koje bi na specijalnom samitu koji će se održati maja meseca u Rimu, trebalo da se konkretizuju u strategiju. U Bratislavskoj deklaraciji navedene su mere za kontrolisanje migracije, suzbijanje terorizma i radikalizacije i za ekonomski razvoj posredstvom investicija i jačanje jedinstvenog tržišta. Na kraju samita, na kome Velika Britanija nije učestvovala, predsednik Klaus Johanis je izjavio da uprkos krizama, Evropska unija nije hronični pacijent, več uspeh. Šef države je kazao i da je neformalno, na marginama samita, razgovarao sa nizom evropskih lidera i o pristupanju Rumunije šengenskom prostoru i da su pomaci po ovom pitanju pozitivni.
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, uputio je u subotu svom italijanskom kolegi, Serđu Matarelliju, saučešće povodom smrti bivšeg italijanskog predsednika Karla Azeglija Čampija. Johanis podseća da je Čampi bio proevropski orijentisan, podržavao je uvođenje jedinstvene evropske monete i proširenje Evropske unije u periodu kada je Rumunija težila da postane članica unije. Čampi je premiuo u petak u 95. godini. Tokom svoje dugogodišnje karijere bio je predsednik Italije, premijer i guverner Centralne banke i odigrao je ključnu ulogu u usvajanju evropske monete od strane Italije.
Rumunsko ministarstvo inostranih poslova pozdravilo je izbor Temišvara za Evropsku prestonicu kulture u 2021. i saopštilo je da će među prioritetima javne i kulturne diplomatije uključiti i promovisanje grada. Tako da će diplomatska i konzularna predstavništva Rumunije u inostranstvu doprineti u pripremanju i promovisanju prestižnog statusa koji je Temišvar dobio — model multikulturalizma, diverziteta, savremene kreativnosti, inovacije i evrospkog duha, kaže Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu. Pored Temišvara za ovaj status su se iz Rumunije kandidovali i Bukurešt, Kluž-Napoka i Baja Mare, a podeliće ga sa jednim gradom iz Grčke i Crne Gore. Podsećamo da je 2007. Prestonica evropske kulture bio Sibiu zajedno sa Luksemburgom. Počev od 1985. godine, EU imenuje gradove iz država kandidata ili pred-kandidata, za Prestonicu evropske kulture.
Rumunska pogranična policija pritvorila je u subotu dvojicu mladića sa Kosova koji su pokušali da iz Srbije ilegalno uđu na teritoriju Rumunije. Oni su izjavili da su nameravali da stignu u jednoj zemlji iz Zapadne Evrope. Počev od polovine avgusta pogranična policija Rumunije je pojačala stražu na jugozapadnoj granici da bi sprečila ilegalnu migraciju.
