Više evropskih fondova za Rumuniju
Na bazi predloga Evropske Komisije, Rumunija bi trebalo da za period 2021- 2027 godina dobija više kohezionih fondova. Iz narednog višegodišnjeg budžeta Evropske unije za Bukurešt će se izdvojiti preko 27 milijardi evra, odnosno za 8 odsto više u odnosu na sadašnji period. Svojom kohezionom politikom Unija želi da smanji postojeće razlike izmedju zemalja članica ili raznih regiona. Komisija je za period 2021- 2027 godina predložila dodeljivanje više fondova za istraživanje, bezbednost i digitalnu privredu, kao i za ograničenje fondova namenjenih siromašnijim regionima i farmerima. «Za sve regione predlažemo jednu kohezionu politiku, koja da ne ostavi nijednu zemlju iza drugih. Poboljšali smo fleksibilnost ove politike kako bismo je prilagodili novim prioritetima i povećali zaštitu gradjana Evropske unije», izjavila je evropska komesarka za regionalnu politiku Korina Krecu.
Leyla Cheamil, 30.05.2018, 12:23
Na bazi predloga Evropske Komisije, Rumunija bi trebalo da za period 2021- 2027 godina dobija više kohezionih fondova. Iz narednog višegodišnjeg budžeta Evropske unije za Bukurešt će se izdvojiti preko 27 milijardi evra, odnosno za 8 odsto više u odnosu na sadašnji period. Svojom kohezionom politikom Unija želi da smanji postojeće razlike izmedju zemalja članica ili raznih regiona. Komisija je za period 2021- 2027 godina predložila dodeljivanje više fondova za istraživanje, bezbednost i digitalnu privredu, kao i za ograničenje fondova namenjenih siromašnijim regionima i farmerima. «Za sve regione predlažemo jednu kohezionu politiku, koja da ne ostavi nijednu zemlju iza drugih. Poboljšali smo fleksibilnost ove politike kako bismo je prilagodili novim prioritetima i povećali zaštitu gradjana Evropske unije», izjavila je evropska komesarka za regionalnu politiku Korina Krecu.
Ona je još rekla da su, radi lakšeg dobijanja fondova, pojednostavljene norme u korist sviju, od malih preduzeća do poslodavaca i od škola do bolnica. Korina Krecu: «Bruto društveni proizvod jeste i dalje glavni instrument o kojem se vodi računa prilikom podele budžeta i utvrdjivanja fondova za svaku zemlju. Imamo još jedan pokazatelj koji se odnosi na stopu nezaposlenosti, posebno u redovima mladih, drugi pokazatelj povezan za borbu protiv klimatskih promena i treći za takozvano nagradjivanje zemalja koje primaju migrante. Prema svim ovim pokazateljima, Rumunija spada medju zemlje koje dobijaju najviše novca, odnosno Rumunija, Bugarska i Grčka, i još 8 odsto u odnosu na prethodan period. Važno je da koristimo ovaj novac za konkretne projekte, kako bi se poboljšao život gradjana.»
Evropska komesarka za regionalnu politiku Korina Krecu govorila je i o nekim prioritetima kohezione politike, inače glavne investicione politike Evropske unije: «Prva je politika za inovacije koja podržava mala preduzeća, digitalne tehnologije, dakle reč je o inteligentnoj politici. Druga se odnosi na investicije u sve regione. Praktično, u novom budžetskom periodu posle 2020. godine, pružićemo više podrške lokalnim, urbanim i teritorijalnim vlastima, koje će biti aktivnije u upravljanju evropskim fondovima, jer mi smatramo da regioni i gradovi znaju bolje od Brisela u šta moraju uložiti i koje su realne potrebe.»
«Računamo na budžet u iznosu od 374 milijarde evra za svih 27 zemalja članica. Od ovih sredstava 75 odsto biće i dalje izdvojeno za regione kojima su investicije preko potrebne», zaključila je evropska komesarka za regionalnu politiku Korina Krecu.
