Vlada je usvojila budžet za 2023. (9.12.2022.)

Parlament u Bukureštu raspravljaće u narednom periodu o budžetu i budžetu državnog osiguranja nakon što ih je usvojila Vlada. Državne finansije u narednoj godini zasnivaju se na privrednom rastu od 2,8% i povećanju prihoda od 14%, što je, pak, zasnovano na ekspanziji BDP-a. Predviđa se povećanje budžetskog deficita za skoro 4,4% BDP-a. Glavna novina je povećanje budžeta za odbranu na 2,5%. Naacrt će takođe omogućiti povećanje penzija za 12,5%, minimalnu zaradu po privredi od 3.000 leja (oko 610 evra) i dodelu finansijske pomoći osobama sa penzijama do 3.000 leja. Ministar finansija Adrijan Kačiu saopštio je koja ministarstva su dobila više novca, a koja manje. Adrijan Kačiu: Institucije koje imaju veće sume nego 2022. godine su: Ministarstvo poljoprivrede 25,2 milijarde leja (5,1 milijardu evra), Ministarstvo unutrašnjih poslova 25,5 milijardi leja, Ministarstvo preduzetništva i turizma 4 milijarde leja (0,8 milijardi evra), Ministarstvo odbrane 35,2 milijarde leja (7,1 milijardi evra), Ministarstvo istraživanja 3,2 milijarde leja (0,65 milijardi evra), Ministarstvo kulture 1,2 milijarde leja (0,2 milijarde evra), Ministarstvo razvoja 13,6 milijardi leja (2,7 milijardi evra), vodeći računa o realizaciji nacionalnih programa koji se finansiraju iz državnog budžeta. Ministarstvo porodice 620,7 miliona leja (126 miliona evra), Ministarstvo prosvete, sa ukupnim budžetom od 37 milijardi leja (7,5 milijardi evra), obrazovanje dobija 3,2% BDP-a. Ministarstva koja zaista imaju smanjenje budžeta su: Ministarstvo energetike, koje će imati budžet od 3 milijarde leja (0,6 milijardi evra) i Ministarstvo rada, koje će imati smanjenje budžeta za 4%. U Ministarstvu pravde imamo smanjenje od 51%, odnosno budžet od samo 2,9 milijardi leja (0,59 milijardi evra). To je zbog stupanja na snagu novog zakona o platama sudija za prekršaje, koji predviđa da platu više neće isplaćivati javno ministarstvo i da to treba da vrši Visoki kasacioni sud“. Fiskalni savet, čije je mišljenje savetodavno, upozorava na višak optimizma u nacrtu budžeta. Ukratko, Vlada bi računala na veće prihode od preko 11 milijardi leja (2,2 milijarde evra), kada bi prikupila skoro 2,5 milijardi leja (0,5 milijardi evra) manje. Što se tiče budžetskog deficita, umesto 4,4 odsto BDP, koliko je cilj vlade, Savet smatra da se očekuje deficit od oko 5,7%. U toj instituciji kažu da je Vlada, izgleda, zaboravila da uzme u obzir troškove sufinansiranja evropskih projekata, povećanje investicija u odbranu ili kredite kroz Nacionalni program za oporavak i rezilijenciju (PNRR). Sličnu primedbu uputila je i Unija županijskih veća – Vlada ne izdvaja dovoljno novca za sufinansiranje bespovratnih evropskih projekata i lokalnih investicionih projekata, zbog čega postoji mogučnost da budu blokirani.

Mihai Pelin, 09.12.2022, 17:34

Parlament u Bukureštu raspravljaće u narednom periodu o budžetu i budžetu državnog osiguranja nakon što ih je usvojila Vlada. Državne finansije u narednoj godini zasnivaju se na privrednom rastu od 2,8% i povećanju prihoda od 14%, što je, pak, zasnovano na ekspanziji BDP-a. Predviđa se povećanje budžetskog deficita za skoro 4,4% BDP-a. Glavna novina je povećanje budžeta za odbranu na 2,5%. Naacrt će takođe omogućiti povećanje penzija za 12,5%, minimalnu zaradu po privredi od 3.000 leja (oko 610 evra) i dodelu finansijske pomoći osobama sa penzijama do 3.000 leja. Ministar finansija Adrijan Kačiu saopštio je koja ministarstva su dobila više novca, a koja manje. Adrijan Kačiu: Institucije koje imaju veće sume nego 2022. godine su: Ministarstvo poljoprivrede 25,2 milijarde leja (5,1 milijardu evra), Ministarstvo unutrašnjih poslova 25,5 milijardi leja, Ministarstvo preduzetništva i turizma 4 milijarde leja (0,8 milijardi evra), Ministarstvo odbrane 35,2 milijarde leja (7,1 milijardi evra), Ministarstvo istraživanja 3,2 milijarde leja (0,65 milijardi evra), Ministarstvo kulture 1,2 milijarde leja (0,2 milijarde evra), Ministarstvo razvoja 13,6 milijardi leja (2,7 milijardi evra), vodeći računa o realizaciji nacionalnih programa koji se finansiraju iz državnog budžeta. Ministarstvo porodice 620,7 miliona leja (126 miliona evra), Ministarstvo prosvete, sa ukupnim budžetom od 37 milijardi leja (7,5 milijardi evra), obrazovanje dobija 3,2% BDP-a. Ministarstva koja zaista imaju smanjenje budžeta su: Ministarstvo energetike, koje će imati budžet od 3 milijarde leja (0,6 milijardi evra) i Ministarstvo rada, koje će imati smanjenje budžeta za 4%. U Ministarstvu pravde imamo smanjenje od 51%, odnosno budžet od samo 2,9 milijardi leja (0,59 milijardi evra). To je zbog stupanja na snagu novog zakona o platama sudija za prekršaje, koji predviđa da platu više neće isplaćivati javno ministarstvo i da to treba da vrši Visoki kasacioni sud“. Fiskalni savet, čije je mišljenje savetodavno, upozorava na višak optimizma u nacrtu budžeta. Ukratko, Vlada bi računala na veće prihode od preko 11 milijardi leja (2,2 milijarde evra), kada bi prikupila skoro 2,5 milijardi leja (0,5 milijardi evra) manje. Što se tiče budžetskog deficita, umesto 4,4 odsto BDP, koliko je cilj vlade, Savet smatra da se očekuje deficit od oko 5,7%. U toj instituciji kažu da je Vlada, izgleda, zaboravila da uzme u obzir troškove sufinansiranja evropskih projekata, povećanje investicija u odbranu ili kredite kroz Nacionalni program za oporavak i rezilijenciju (PNRR). Sličnu primedbu uputila je i Unija županijskih veća – Vlada ne izdvaja dovoljno novca za sufinansiranje bespovratnih evropskih projekata i lokalnih investicionih projekata, zbog čega postoji mogučnost da budu blokirani.