Zabrinutost zbog cene energije 2.11.2021
Od 1. novembra u Rumuniji su ograničene cene električne energije i prirodnog gasa, usled liberalizacije relevantnog tržišta 1. jula, kao i preteranog rasta cena na međunarodnom tržistu. Istovremeno, do 31. marta naredne godine, računi pojedinih potrošača biće delimično kompezovani. Konkretno, za potrošače u domaćinstvima, konačna cena električne energije je ograničena na 1 lei/ kWh (oko 20 evrocenti), a prirodnog gasa na 37 bani / kWh (oko 7 evrocenti). Koristi od kompezacije imaju bolnice, stanovništvo, ordinacije porodičnih lekara, škole, mala i srednja preduzeća, nevladine organizacije i crkve. Na primer, da bi koristili ovu podršku, potrošači u domaćinstvima moraju da ispune određenu maksimalnu mesečnu potrošnju, dok će mala i srednja preduzeća plaćati samo cenu snabdevanja energijom, bez poreza na distribuciju ili transport.
Roxana Vasile, 02.11.2021, 14:50
Od 1. novembra u Rumuniji su ograničene cene električne energije i prirodnog gasa, usled liberalizacije relevantnog tržišta 1. jula, kao i preteranog rasta cena na međunarodnom tržistu. Istovremeno, do 31. marta naredne godine, računi pojedinih potrošača biće delimično kompezovani. Konkretno, za potrošače u domaćinstvima, konačna cena električne energije je ograničena na 1 lei/ kWh (oko 20 evrocenti), a prirodnog gasa na 37 bani / kWh (oko 7 evrocenti). Koristi od kompezacije imaju bolnice, stanovništvo, ordinacije porodičnih lekara, škole, mala i srednja preduzeća, nevladine organizacije i crkve. Na primer, da bi koristili ovu podršku, potrošači u domaćinstvima moraju da ispune određenu maksimalnu mesečnu potrošnju, dok će mala i srednja preduzeća plaćati samo cenu snabdevanja energijom, bez poreza na distribuciju ili transport.
U međuvremenu, u pojedinim gradovima i opštinama lokalne vlasti traže alternativna rešenja za smanjenje troškova toplotne energije. U Mangaliji, gradu na Crnom moru, termoelektrane prelaze na lož ulje, koje ima znatno nižu cenu od prirodnog gasa, a tehnologije proizvodnje i rada su poboljšane poslednjih godina, objašnjava zamenik gradonačelnika Dragoš Anđelesku : ,,Sve funkcioniše dobro na lož ulju. Do kraja nedelje sve elektrane koje snadbevaju stanovništvo biće puštene u rad na lož ulju i svi će imati grejanje.”
Međutim, nemaju sve opštine neko “spasonosno rešenje”. Njima je Privremena vlada u Bukureštu obećala brzu finansijsku podršku iz Rezervnog fonda, kako bi pokrili deo novca neophodnog za subvencionisanje povećane cene gigakalorije. Zima nije ni došla, a već neki gradovi priključeni na javnu mrežu imaju poteškoća u snabdevanju potrošača toplotnom energijom – grejanjem i toplom vodom zbog značajnog poskupljenja ili nagomilanih dugova. Tako je, na primer, u Temišvaru (zapad), jedan od najbogatijih gradova u zemlji, preko 50 hiljada domoćinstva i skoro sve bolnice ostale su, nekoliko dana, bez tople vode i grejanja, zbog dugova prema dobavljačima gasa.
Glavni grad Bukurešt, gde je javna mreža za snabdevanje gasom u veoma lošem stanju, među gradovima u kojima će ove zime računi za grejanja i toplu vodu biti dvostruko veći u odnosu na prošlu godinu, jedini spas je da opština poveća subvencije. Sve u svemu, neki Rumuni već drhte od hladnoće, a neki na pomisao da će zima koja se približava biti veoma komplikovana.
