Zakon o obrazovanju, na javnoj raspravi
U 32 godine rumunskog postkomunizma, nije bilo oblasti koja je bila više podložna promenama, često zbunjujućim, od obrazovanja. Hronična politička nestabilnost dovela je do toga da su se u rukovodstvu resornog ministarstva smenjivalo mnogo ljudi, željnih inovacija i da time obezbede svoje nasledstvo. Kako nisu dugo ostajali na funkciji, sve što su generalno uspeli je da ponište reforme koje su promovisali njihovi prethodnici. Nakon tri decenije kontinuiranih inovacija, rezultati su vidljivi.
Bogdan Matei, 15.07.2022, 13:46
U 32 godine rumunskog postkomunizma, nije bilo oblasti koja je bila više podložna promenama, često zbunjujućim, od obrazovanja. Hronična politička nestabilnost dovela je do toga da su se u rukovodstvu resornog ministarstva smenjivalo mnogo ljudi, željnih inovacija i da time obezbede svoje nasledstvo. Kako nisu dugo ostajali na funkciji, sve što su generalno uspeli je da ponište reforme koje su promovisali njihovi prethodnici. Nakon tri decenije kontinuiranih inovacija, rezultati su vidljivi.
I učenici i roditelji se žale na konfuziju izazvanu promenom pravila tokom igre. Rumuni koji to mogu, radije šalju svoju decu na školovanje u inostranstvo. Najbolji učenici biraju da napuste zemlju. Srednjoškolsko obrazovanje više nije bog zna šta, pa je sve teže pronaći kvalifikovanog vodoinstalatera ili automehaničara. Zbog stresa i malih plata, ni profesorsko zvanje više nije privlačno, tako da je, posebno na selu i u malim gradovima, sve više zamenika. Iako brojke nisu uvek usklađene, sve specijalizovane studije svedoče o visokoj stopi funkcionalne nepismenosti među svršenim učenicima rumunskih škola.
U ovakvoj situaciji, aktuelni ministar prosvete u vladi Socijaldemokratske stranke (PSD), Narodne liberalne stranke (PDL) i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR), liberal Sorin Kampjanu, najavljuje značajne promene u oblasti, za koje navodi da su u stanju da poprave situaciju. Tako će, kako bi razvrstali svoje učenike, nacionalni koledži — zvanje koje se dodeljuje najboljim srednjim školama u zemlji — moći da sami organizuju prijemne ispite za zauzimanje 90% slobodnih mesta. Ostalih 10% će biti popunjeno po republičkom ocenjivanju — testu koji i sada moraju da polože mali maturanti prvih osam razreda. Osim toga, od 2024. godine, za prijem u srednju školu više se neće računati prosek koji se dobija u osnovnoj školi, za koji ministar kaže da je nažalost, izgubio relevantnost“.
Izmena ima i na maturskom ispitu. Izborni pismeni test, specifičan za oblast ili za profil i specijalizaciju, više neće uslovljavati da je maturski ispit položen. I početak rada u nastavničkom zvanju biće potpuno izmenjen — najavio je ministar prosvete. Prema njegovim rečima, postojaće pripravnički period od godinu dana, koji će biti završen pod mentorstvom, a biće izmenjen i način organizacije titularizacije u obrazovanju.
Novi nacrti zakona o obrazovanju biće na javnoj raspravi više od mesec dana, do 17. avgusta. A komentatori kažu da će i ova, kao i mnoge vladine zakonodavne inicijative, vrlo verovatno doživeti značajne promene.
