Zakon o pomilovanju, rasprave i sankcije (11.05.2017)
Od početka tekuće godine, pomilovanje je dominiralo javnim raspravavama u Bukureštu potisnujući u drugi plan čak i interesovanje za fudbal i razne mondenosti. Vlada Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) preuzela je odmah nakon inauguracije obavezu da će hitnom uredbom o masovnom kolektivnom pomilovanju rešiti problem prenatrpanosti zatvora, što je samo izazvalo reakcuju gradjanskog društva i masovne ulične demonstracije. Demonstracije, kritike desnoorijentisane opozicije, medija i spoljnih partnera Rumunije uverile su Vladu da odustane od uredbe, a inicijatora, nepopularnog ministra pravde Florina Jordakea, da podnese ostavku. Pošto je Evropski sud za ljudska prava u više navrata sankcionisao Rumuniju zbog loših zatvorskih uslova, pitanje pomilovanja ostavljeno je na rešavanje Parlamentu. Žustre ali jalove rasprave o Nacrtu zakona o pomilovanju nisu donele opipljive rezultate osim ritualne ostavke predsednika Pravne komisije Senata, socijal-demokrate Šerbana Nikolaja. Štetna po već okrnjeni ugled stranke, njegova doslednost da se pomiluju korupcijska dela iritirala je čak i lidera Socijal-demokratske partije Livijua Dragneu koji je naložio njegovu smenu sa čela Pravne komisije i Socijal-demokratske senatorske grupe. Nikolaje tvrdi da je usvojeni nacrt zakona u Senatu neefikasan, jer ne rešava pitanje pretrpanosti zatvora, ne odgovara potrebama društva pa ni obavezama Rumunije prema Evropskom sudu za ljudska prava. Prema njegovoj izjavi pravo na pomilovanje uživalo bi samo1032 osobe.
Bogdan Matei, 11.05.2017, 12:27
Od početka tekuće godine, pomilovanje je dominiralo javnim raspravavama u Bukureštu potisnujući u drugi plan čak i interesovanje za fudbal i razne mondenosti. Vlada Socijal-demokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) preuzela je odmah nakon inauguracije obavezu da će hitnom uredbom o masovnom kolektivnom pomilovanju rešiti problem prenatrpanosti zatvora, što je samo izazvalo reakcuju gradjanskog društva i masovne ulične demonstracije. Demonstracije, kritike desnoorijentisane opozicije, medija i spoljnih partnera Rumunije uverile su Vladu da odustane od uredbe, a inicijatora, nepopularnog ministra pravde Florina Jordakea, da podnese ostavku. Pošto je Evropski sud za ljudska prava u više navrata sankcionisao Rumuniju zbog loših zatvorskih uslova, pitanje pomilovanja ostavljeno je na rešavanje Parlamentu. Žustre ali jalove rasprave o Nacrtu zakona o pomilovanju nisu donele opipljive rezultate osim ritualne ostavke predsednika Pravne komisije Senata, socijal-demokrate Šerbana Nikolaja. Štetna po već okrnjeni ugled stranke, njegova doslednost da se pomiluju korupcijska dela iritirala je čak i lidera Socijal-demokratske partije Livijua Dragneu koji je naložio njegovu smenu sa čela Pravne komisije i Socijal-demokratske senatorske grupe. Nikolaje tvrdi da je usvojeni nacrt zakona u Senatu neefikasan, jer ne rešava pitanje pretrpanosti zatvora, ne odgovara potrebama društva pa ni obavezama Rumunije prema Evropskom sudu za ljudska prava. Prema njegovoj izjavi pravo na pomilovanje uživalo bi samo1032 osobe.
Aktuelni senator Partije narodnog pokreta (PMP) i bivši šef države Trajan Basesku je izjavio da su Socijal-demokratska partija i Liviju Dragnea odustali od pitanja pomilovanja, tako da će se za ovo pitanmje on boriti sa nezavisnih položaja. U Rumuniji, dodao je Basesku, potrebno je masovno pomilovanje, a ne pomilovanje za koje se zalaze levica i koje bi oslobodilo samo 433 zatvorenika i smanjilo kazne zatvora za 589 osudjenih. Basesku optužuje Dragneu da želi,, da oslobodi svoje kolege’’ koje su krale ,,po susednim kućama, iz džepova i tašni žena u autobusima i po preduzećima’’. Basesku obećava da će preuzeti obavezu da oslobodi lekare, profesore, funkcionere, odnosno poslanike sa visokom stručnom spremom koji su sada iza rešetaka za uzimanje mita. Komentarori ocenjuju da Basesku, koji je po njegovim rečima od borbe prtiv korupcije napravio glavnu dimenziju svojih predsedničkih mandata, sada uništava svoj politički testament.
