Zakon o stečaju

Vlada u Bukureštu je hitnom odredbom izmenila zakon o stečaju. “Izmene zakona imaju za cilj zaustavljanje nekih abuzivnih praksi, poput ponovljenih insolventnosti, radi izbegavanja plate obaveza prema partnerima i državnom budžetu, rekla je premijerka Viorika Dančila. U Rumuniji, u ovom trenutku, insolventno je više od 6.000 firmi sa preko 64.000 zaposlenih. Vladina hitna odredba predvidja konverziju duga u akcije, koje će ući u vlasništvo države, na račun dugova pomenutih firmi državnom budžetu, dok poreske vlasti će imati jasnu proceduru u ovom smislu, precizirao je ministar za finansije Eudžen Teodorović.

Leyla Cheamil, 28.09.2018, 12:10

Vlada u Bukureštu je hitnom odredbom izmenila zakon o stečaju. “Izmene zakona imaju za cilj zaustavljanje nekih abuzivnih praksi, poput ponovljenih insolventnosti, radi izbegavanja plate obaveza prema partnerima i državnom budžetu, rekla je premijerka Viorika Dančila. U Rumuniji, u ovom trenutku, insolventno je više od 6.000 firmi sa preko 64.000 zaposlenih. Vladina hitna odredba predvidja konverziju duga u akcije, koje će ući u vlasništvo države, na račun dugova pomenutih firmi državnom budžetu, dok poreske vlasti će imati jasnu proceduru u ovom smislu, precizirao je ministar za finansije Eudžen Teodorović.

Prema rumunskim medijima, poslovna sredina kritikuje ovu meru, ističući da državi nije mesto u privatnim kompanijama, dok stručnjaci za stečaj govore o maskiranoj nacionalizaciji. Ministar Teodorović je objasnio da izmene zakona o stečaju izazvane su nizon nefunkcionalnosti usled primene prethodnih oblika zakona: “Ove nefunkcionalnosti izazvale su ukupna potraživanja društava u stečaju prema državi veća od 13,5 milijardi evra, a stepen naknade ovih svota je od samo 6 odsto. Ovde možemo pridodati i potraživanja prema kreditornim kompanijama u privatnoj zoni. Konverzija je neophodna, kao i smanjenje i cesija potraživanja prema državi, naravno u nekim uslovima, da bi se izbegli stečaj brojnih društava sa realnim potencijalom obnove i drugi ozbiljni društveni i ekonomski efekti.

Ministar za finansije je još rekao da paket predloženih izmena ima za cilj obezbedjenje neophodnih uslova za oporavak firmi i njihovo zadržavanje u ekonomskom opticaju, za zaštitu javnog novca i njegovu naknadu. Medju glavnim izmenama zakona o stečaju nalazi se i povećanje odgovornosti pravnog upravnika i dužnika u upravljanju aktivnostima. Istovremeno, izmene se odnose na odbacivanje zahteva za pokretanje postupka ako ne postoji odluka Nacionalne agencije za poresko upravljanje u ovom smislu.

Prema podacima koji su objavljeni na sajtu Nacionalnog Trgovinskog registra, broj trgovinskih društava i ovlašćenih fizičkih lica u stečaju je opao za skoro 2,5 odsto u prvih 8 meseci tekuće godine, u poredjenju sa istim periodom prošle godine. Većina firmi i ovlašćenih fizičkih lica koja su u stečaju poreklom je iz Bukurešta, a najveći broj stečaja zabeležen je u oblastima veleprodaje i maloprodaje, popravljanja automobila i motocikla.