Aprilski sajmovi
Bilo da su vezani za uskršnje praznike ili samo za lepo vreme koje nas poziva na druženje na otvorenom, u aprilu se širom zemlje održavaju brojni sajmovi.
Ana-Maria Cononovici и Dejan Perinacz, 24.04.2024, 20:55
Târg de Prier la Muzeul Țăranului
Bilo da su vezani za uskršnje praznike ili samo za lepo vreme koje nas poziva na druženje na otvorenom, u aprilu se širom zemlje održavaju brojni sajmovi. Posetili smo nekoliko da bismo uživali u njihovom čaru.
Prvog aprilskog vikenda održan je Fašing – Festival palačinki u Prežmeru, manifestacija koja se održava u mestu Prežmer i koja je doživela svoje 17. izdanje, a ove godine je zvanično prešla granice okruga Brašov, i premijerno je deo ponude nekih turističkih agencija. Pored glavne atrakcije, koja je i dalje izložba i prodaja palačinki, turisti su mogli da prisustvuju i Fašing povorci narodnih maski, tradiciji koja ima ulogu da otera zle duhove i najavi proleće.
A Bukurešt nikako ne zaostaje. Tradicionalno, ovde se održava Sajam u travnju, o čemu nam je pričala Korina Berariu, iz Udruženja Urban Event, organizator događaja:
To je deseto izdanje „Sajma u travnju“, koji organizujemo u Narodnom muzeju rumunskog seljaka, u aprilu. Okupiće se 60 narodnih zanatlija iz cele zemlje, umetnika, proizvođača posnih proizvoda, ali i slatkiša, kolekcionara seoskih rukotvorina i antikviteta. Oni će sve najlepše što su uradili tokom vremena izlagati, sa prolećnom tematikom, narodni umetnici će izlagati slike cveća, slike od presovanog cveća, biće i ukrašenih jaja, keramike, tradicionalna kožna galanterija, nakit, ogrlice, heklane igračke ili od filcane vune, ikone na drvetu ili staklu, drvorezbari i drugi mladi umetnici sa raznim ukrasnim predmetima, lavandom, rasadima, reznicama ruža, imamo travara koji dolazi iz okruga Dmbovica, sa veoma širokim asortimanom biljnih aroma, cveća, rasada, sve što se može saditi u ovom periodu.
Korina Berariu nastavlja predstavljanje ove manifestacije – sajma proleća:
To je već postalo tradicija, a Narodni muzej rumunskog seljaka je primeran domaćin. Ljudi su se navikli, čekaju vikend sajmove. To su manifestacije koje posećuju čitave porodice, gde ljudi dolaze da prošetaju, da im bude lepo, posmatraju i dive se umetnicima dok rade, lepo je vreme, a biće i demonstracija na licu mesta, roditelji dovode svoju decu da vide kako se prave tradicionalni predmeti. Reč je o sajmu na koji ljudi dolaze da se opskrbe sezonskim proizvodima, svežim voćem, povrćem, džemom, zakuskom, sirupima, da pojedu nešto na licu mesta, bilo da je to tradicionalni „kurtoškolač“, ili „langoš“, palačinke, ili proizvodi koji se spremaju na licu mesta na Tradicionalnoj terasi iz okruga Dmbovica. To je poseban i veoma lep svet, svet poznavaoca, za poznavaoce. Dolaze da pričaju i slušaju priče i da pronađu male dragulje. Katolički Uskrs je već prošao, dolaze nam Cveti, praznik koji će biti obeležen sajmom zanatlija, takođe u organizaciji Narodnog muzeja rumunskog seljaka, i svi se već polako upuštaju u prazničnu atmosferu, spremaju se za Cveti, pa za pravoslavni Uskrs, pojavljuju se ukrašena jaja, a ljudi dolaze da degustiraju, da naruče namirnice za uskršnje praznike ili jednostavno dolaze da uživaju u lepom vremenu i prijatnoj atmosferi na sajmu.
Florentina Dunaev, referent za kulturu, u Domu kulture u mestu Sulina, u Delti Dunava, govorila nam je o Festivalu plave crnomorske haringe, koji je ove godine dostigao svoje sedmo izdanje i koji će se održati krajem aprila:
Festival je posvećen životu koji se odvija na obalama reke. Događaj se fokusira na migraciju jata haringe, uzvodno, na Dunavu, ka mrestištima. Život stanovnika ovih naselja je tokom vremena obeležen ovom migracijom, koja predstavlja znak dolaska proleća u punom smislu reči, predstavljajući izvor hrane, ali i povod za slavlje, za sve nas koji živimo u Delti Dunava. Svake godine se održava u proleće.
Ove godine to radimo na Cveti, jer se tada može jesti riba i onda oni koji poste mogu da dođu na slavlje, da na festivalu probaju haringu pripremljenu na više načina: na žaru, mariniranu i slično. Biće i drugih ribljih jela, ne samo od haringe. Ali, naravno, plava haringa će biti kraljica festivala, kako volimo da kažemo, svake godine.
Florentina Dunaev, referent za kulturu, u Domu kulture u Sulini, nastavlja svoju priču sa detaljima:
Manifestacija ima za cilj da očuva i unapredi gastronomiju zasnovanu na tradicionalnim receptima iz Delte Dunava, da promoviše turistički potencijal i očuvanje tradicije. Na ovoj manifestaciji učestvovaće ekipe i timovi kuvara iz delte Dunava. Biće i riblja zakuska i marinirana riba, ali i sveže pripremljena riba: pečena, na roštilja, verovatno i šaran i som, na svakom štandu će biti raznovrsna ponuda ribljih jela, a oni koji ne jedu ribu, moći će da probaju ćevape ili druga jela sa roštilja.
Organizovanjem ovakvih sajmova pokušava se promovisanje tradicionalnih običaja, u što pristupačnijem obliku današnjim, sve užurbanijim, ljudima.
