Bilans Saveta konkurencije za 2015. godinu (07.06.2016)
Savet konkurencije je nedavno predstavio Izveštaj o radu u 2015. godini, kada je završena 21 istraga u oblastima energetike, prodaje goriva i telekomunikacija. U ovom periodu Savet konkurencije je izrekao novčane kazne u visini od 54 miliona evra. Kažnjeno je ukupno 202 entiteta. Pokrenute su i ankete u vezi sa teškim kršenjem zakona o antikonkurencijalnom ponašanju. Predsednik Saveta konkurencije Bogdan Kiricoju u intervju za Radio Rumuniju je istakao: “Imali smo bogatu aktivnost kao po običaju. Nažalost i dalje konstatujemo da se zakoni krše i u ovim slučajevima morali smo da izričemo najveći broj novčanih kazni u našoj istoriji u ukupnoj vrednosti od 50 miliona evra. Najteži slučaj smo imali sa Hidrotehnikom i klijentima. U ovom slučaju novčana kazna bila je od 35 miliona evra. Osim ugovora o energiji, pokrenuli smo i istrage protiv Rumunske pošte, koja je sankcionisana sa ukupno 8 miliona evra. Prošle godine imali smo više slučajeva o kojima su se sudovi izjasnili. U 2011. godini sankcionisali smo firme koje prodaju gorivo sa ukupno 205 miliona evra. Posle 5 godina sudjenja, sud je smanjio ove kazne. Uspeli smo da dobijemo sudski spor protiv 6 kompanija. Sudovi su smanjili kazne za 20%, odnosno na 160 miliona.”
Florin Orban, 07.06.2016, 15:43
Savet konkurencije je nedavno predstavio Izveštaj o radu u 2015. godini, kada je završena 21 istraga u oblastima energetike, prodaje goriva i telekomunikacija. U ovom periodu Savet konkurencije je izrekao novčane kazne u visini od 54 miliona evra. Kažnjeno je ukupno 202 entiteta. Pokrenute su i ankete u vezi sa teškim kršenjem zakona o antikonkurencijalnom ponašanju. Predsednik Saveta konkurencije Bogdan Kiricoju u intervju za Radio Rumuniju je istakao: “Imali smo bogatu aktivnost kao po običaju. Nažalost i dalje konstatujemo da se zakoni krše i u ovim slučajevima morali smo da izričemo najveći broj novčanih kazni u našoj istoriji u ukupnoj vrednosti od 50 miliona evra. Najteži slučaj smo imali sa Hidrotehnikom i klijentima. U ovom slučaju novčana kazna bila je od 35 miliona evra. Osim ugovora o energiji, pokrenuli smo i istrage protiv Rumunske pošte, koja je sankcionisana sa ukupno 8 miliona evra. Prošle godine imali smo više slučajeva o kojima su se sudovi izjasnili. U 2011. godini sankcionisali smo firme koje prodaju gorivo sa ukupno 205 miliona evra. Posle 5 godina sudjenja, sud je smanjio ove kazne. Uspeli smo da dobijemo sudski spor protiv 6 kompanija. Sudovi su smanjili kazne za 20%, odnosno na 160 miliona.”
Bogdan Kiricoju o anketama koje su sada u toku rekao je : “Ove godine uspeli smo da završimo anketu na bukureštanskom tržištu kablovske televizije. Pokušavamo da se projekat Net City, koji je veoma dobar i koristan za glavni grad, odvija u konkurencijalnom okviru i sa prihvatljivim tarifama za domaćinstva. Ako će uspeti ova naša inicijativa, obezbedićemo odredjenu ravnotežu, imaćemo jedan funkcionalan, efikasan i jeftin Net City. Na ovaj način Net City može postati uzor za druge gradove. Razgovaramo sa predstavnicima vlade i Evropske komisije jer želimo da se uverimo da poštujemo evropska pravila i istovremeno da nećemo uništiti viabilna preduzeća, već im pomoći da se restrukturišu kako bi opstala na tržištu. Ovde je reč pre svega o Hemijskom kombinatu Oltkim. Nadam se da ćemo ove godine finalizovati restrukturaciju i uspešno privatizovati kompaniju. Komplikovanija situacija je sa Energetskim sistemom Hunedoara, kompanija koja je nagomilala dugove u visini od jedne miliarde evra, ali su dugovi otpisani pre nekoliko godina. Treba da pronadjemo rešenje koje bi sprečilo dalje rasipanje javnog novca. U nešto boljoj situaciji nalazi se Teretni železnički saobraćaj kome je otpisan dug od nekoliko stotina miliona evra, a sada ima ponovo dugove i mi moramo da nadjemo adekvatno rešenje.”
Podpredsednik vlade Kostin Bork prisutan na sednici bilansa naglasio je da ministarstva ekonomije i finansija rade na šemi državne pomoći za projekte manjih dimenzija: “Radimo na novoj šemi državne pomoći manjih razmera, za projekte od lokalnog interesa. Tokom vremena država i kompanije sa većinskim državnim kapitalom ponašale su se nekonkurentski. Pokušavamo da ispravimo ova ponašanja koja su još više komplikovala situaciju pojedinih preduzeća u stečaju ili na pragu stečaja”.
Na drugu šemu koja se odnosi na pomoć za obnovljivu energiju računa i resorno ministarstvo. Rumunska država treba da obrazlaže šemu sa stanovišta konkurencije i posebno krajnjeg potrošača. Korina Popesku, državna sekretarka u Ministarstvu energije kaže: “Rumunija je finalizovala veoma atraktivnu šemu za obnovljivu energiju. U poslednje četiri godine imali smo skoro 5200 megawata instalisane snage pri prosečnoj potrošnji od 6700-7000. Postigli smo veoma brz razvoj ovog sektora. Danas se nalazimo u veoma čudnoj situaciji. Trebalo bi da država ima sopstvene studije o stepenu izdržljivosti kako bismo definisali dimenziju ove šeme pomoći.”
Predsednik Saveta konkurencije Bogdan Kiricoju izjavio je da se projekat “monitor cena”, koji će objaviti cene proizvoda iz dnevne korpe stanovnika, nalazi na proveri i da će biti biti na raspolaganju stanovnika glavnog grada.
