Egzotično voće u Rumuniji (17.11.2020)

Ana-Maria Cononovici, 17.11.2020, 16:45

Bogato vitaminima, iznad uobičajenog nivoa lokalnog voća, otporno na promene temperature i pogodno za organski uzgoj, jer nema štetočina, egzotično voće može se gajiti u Rumuniji. Priču o nekoliko sorti, saznali smo od Florina Stanike, profesora voćarstva na Fakultetu za Hortikulturu Univerziteta Poljoprivrednih Nauka u Bukureštu. Priča je otpočela 1992. godine, kada je univerzitetski tim, putem programa Tempus, posetio Univerzitet u Perudji, u Italiji, gde je istraživao i analizirao kiwi, primetivši da ima slične razvojne zahteve nalik na breskvu. I odatle je proistekla ideja za sadjenjem kiwija u naselju Ostrov, na obali Dunava, gde su pogodni uslovi za uzgajanje breskve i vinove loze. Florin Stanika: ,,Rečeno i uradjeno, 1993. uzgajao sam 2. hektara kiwija. Istovremeno smo doneli iz Italije preko hiljadu hibrida kiwija berry ili baby kiwiji, vrsta koja je mnogo otpornija na mraz od breskve, koja može da se uzgaja u područjima gde se gaji šljiva. Od 1993. godine na Fakultetu za Hortikulturu u Bukureštu, sproveo sam takodje istraživanje o aklimatizaciji kiwija. Zato što postoje 3. vrste koje nas zanimaju sa prehrambene tačke gledišta, kiwi – koji svi znaju na tržištu, kiwi sa žutom bojom mesa i kiwi koji je otporan na mraz. Za svo ovo vreme uspeli smo da naučimo o razmnožavanju biljaka kiwija, da vidimo i upoznamo tehnologiju uzgoja i kroz selekcione radove, takodje smo uspeli da usavršimo i standardizujemo dve rumunske sorte. To je rezultat rumunsko- italijanske saradnje, a voćke smo registrovali u EU, pod imenom Vip Green i Vip Red, dve sorte kiwija otpornog na mraz, plodovi kiwija zelene i kiwija crvene boje.

Od Florina Stanike smo saznali da su skoro 10 godina radilo na selekcionim radovima hibrida, izmedju kiwija sa žutom bojom mesa i kiwija sa zelenom bojom mesa, a u ovom trenutku već postoje četiri vrlo zanimljive selekcije –voća sa velikim plodovima, selekcija za kvalitetni posebni ukus, zatim za veliku izdržljivost za skladištenje, koja bi u bliskoj budućnosti mogla da bude odobrena. Profesor Florin Stanika je dodao : ,,Kiwi se može uzgajati u Rumuniji. Područje za uzgajanje kiwija sa velikim plodovima je ograničeno, to su oblasti koje favorizuju uzgoj breskve, na jugu i zapadu zemlje, ali sa druge strane imamo prilično podobne i prostrane mogućnosti za gajenje otpornih vrsta kiwija, na primer baby kiwija ili berry kiwija, koji se mogu posaditi na gotovo svim rumunskim voćnim površinama. Potrebno je samo malo hrabrosti od strane uzgajivača.

Druga vrsta koju preporučuje profesor Florin Stanika, a njena autorizacija je u toku, jeste ,,Simina koja se može uzgajati bez problema, tamo gde zimska temperatura nije niža od minus 25 stepeni, a takodje nisu joj potrebni ni posebni tretmani : ,,Stigavši u Italiju, naravno da sam saznao za još jednu biljku koja se zove Asimina Triloba. 2000. godine doneo sam u Rumuniju prve sorte severne banane takozvane ,,pawpaw, biljka koja je poreklom iz istočnog dela Severne Amerike, samim tim otporna je na mraz i do minus 25 stepeni, ima impresivne plodove, veličine manga. Mesa severne banane ima kremastu teksturu, jede se kašikicom i ima ukus kreme od vanile, i specifični miris i aromu kada je voćka tek ubrana. Ako se čuva u frižideru 10. dana ukus ovog voća se transformiše u karamel kremu, a posle više od 10 dana poprima ukus krema za kafu. Ova biljka je veoma otporna i izuzetno lepa u dekorativnom pogledu, ima veliko lisče, a cvetovi su posebni.

Saznali smo takodje da ovo voće ima visoki nivo minerala, a nivo kalijuma u ovom voću jedino premašuje plod Guave. Na teritoriju naše zemlje ova vrsta je stigla 1926. godine u okrug Alba, doneta od jedne porodice emigranata, koji su se vratili iz Amerike. Još jedna posebna vrsta o kojoj nam je govorio profesor Florin Stanika jeste žižulja ili datulja iz Dobrudža : ,,Može se naći u Dobrudžu, u naselju Ostrov, ali pronašao sam datulju i u opštini Žurilovka i u naselju Mahmudija, u županiji Tulća, na jugo-istoku Rumunije. Ove biljke uspevaju u blizini nekadašnjih drevnih rimskih i grčkih naselja. Znamo da je doneta u Evropu tokom perioda vladavine rimskog cara Oktavijana Avgustina. Biljke sa našeg područja imaju manje plodove, veličine groždža, slatko- kiselkastog ukusa te nemaju specijalni vrhunski kvalitet ukusa.

Takodje smo saznali da ove biljke imaju posebnu prilagodljivost, otporne su na temepature od minus 40 do plus 40 stepeni i na sušu. Nakon toliko priča o primamljivim ukusima, ostaje nam samo da se nadamo da će se proizvodjači da oprobati u uzgoju ovih egzotičnih vrsta voća.