Evo nas ponovo u ulici Matasari (13.06.2023)

Izraz Žene u ulici Matasari promenio je značenje zahvaljujući pravom urbanom festivalu koji je pokrenut pre deset godina.

Ana-Maria Cononovici, 13.06.2023, 18:30

Mačka nacrtana na majici, neposlušno grebe ploču, pod motom Kad je mačka kući!“. Na drugoj majici je natpis Budi sunce!“ A očito tu je i podsticaj Sanjaj veliko!“ naslikan na košulji. Ručno pravljeni sladoled, šećerna vata, indijska i azijska jela, hamburgeri, domaća pića ili kokteli i Prosecco“ vino, bili su, kao i obično, neizostavni poslednjeg vikenda maja u ulici Matasari.

Ulica u kojoj se, već 11 godina, daje start letnjim dešavanjima u Bukureštu, promenila je svoj smisao, pre tri decenije, kada je, od prostora gde se švercovala droga i bavilo prostitucijom, postala ulica sa prvim letnjim festivalom Bukurešta – Žene u ulici Matasari“ pravim urbanim festivalom, izmišljenim pre deset godina. Od prvih izdanja ove manifestacije, koja je iz temelja promenila lice ovog mesta, u dvorištima kuća, iz ulice Matasari organizovane su slikarske, krojačke radionice i radionice ručno rađenog nakita, uređeni prostori za antikvarnice i konferencije.

Veseo i brojan svet, boreći se sa majskim vremenom, te sa kišom, te sa suncem, te sa vetrom koji i dalje duva, novi i stari učesnici, koji unose svetlo i boju u ovom starom prostoru. Za početak smo popričali sa Marijusom Kirkom, potpredsednikom udruženja Kola Kariola“, koje se bavi posredovanjem u udomljavanjem kučića, i koje nije izostalo na skoro nijednom izdanju festivala:

Nekoliko godina nas nije bilo na ovom događaju. Pandemija nam nije dozvolila da učestvujemo. Dolazimo, prvenstveno, ne da prikupljamo sredstva, već više da se družimo sa ljudima koji nas podržavaju na internetu, jer imamo preko 400 hiljada pratilaca, a na svakom ovakvom događaju učestvujemo da upoznamo one koji su nam bliski – iz Bukurešta, iz županije Ilfov, dok neki dolaze iz unutrašnjosti, da nas vide, da pričamo o određenim slučajevima. Jer na Fejsbuku, na Instagramu, gde promovišemo našu aktivnost, ne možemo staviti apsolutno sve. Dolazimo i sa promotivnim artiklima, imamo i kučiće za udomljavanje. Radimo, nemamo vikend, nemamo slobodan dan, jer ne možemo zatvoriti životinje i za nas je to prilika da izađemo, da budemo na vazduhu, da uživamo, da se smejemo, šalimo, jer inače, u našoj aktivnosti, suočavamo se više sa tugom i bolom. To je ono što vidimo! Već smo dobili nekoliko kontakt podataka, od ljudi koji žele udomiti kuče, sutra ćemo dovesti i druge kučiće, promovisaćemo ih, a ako, nakon dva dana boravka ovde, bar jedno kuče udomimo, pošaljemo ga kući“, znaćemo da nismo došli uzalud.

Ilinka Andrej, došla je na festival sa narukvicama s porukama napisanim Morzeovom azbukom i rekla nam je:

Imamo brend koji proizvodi narukvice, svaka narukvica nosi reč napisanu Morzeovom azbukom, a na kartici koja prati narukvicu imamo reč napisanu, kako na jeziku koji koristimo, tako i transkripciju Morzeovom azbukom – sa linijama i tačkama. Ideja je došla iz želje da ponudimo narukvicu sa personalizovanom porukom, ali u isto vreme da je ne vide svi, već samo osoba koja nosi narukvicu. Istražila sam nekoliko opcija i Morzeov kod mi se činio najgenijalnijom opcijom za kodiranje poruke, posebno na narukvici. Među najtraženijim, čini se da su poruke iz porodične sfere majka“, otac“, brat“, sestra“, ali imamo i engleske reči koje su veoma tražene, kao npr. love, hug, hope, faith, i te se narukvice takođe veoma dobro prodaju!

Muškarci i žene na dugačkim štulama jedva su se probijali po prepunoj ulici, deca su pokušavala neobičan provod – da stanu u krug i budu progutani“ na nekoliko sekundi u mehuru od sapunice. Takođe za decu, otkrili smo i radionicu izrade sveća. Ovde smo razgovarali sa Andreom Šerpe, na jedinstvenom štandu punom sveća koje izgledaju kao torte. Oblici i boje, jedna lepša od druge, navodile su nas da pomislimo da se nalazimo u poslastičarnici:

Pravim sveće od sojinog voska, u obliku slatkiša. Imamo sve vrste samostalnih sveća, sveća u tegli, vosak koji se topi za aromaterapijske lampice, koristimo što prirodnije mirise i sastojke. Organizujemo i radionice za decu, imamo saksije koje deca mogu ukrasiti cvećem, svim vrstama voća, komadićima čokolade, bombonima, ali sve od voska. Koristimo hladan vosak, da ne izgori i da je sve sigurno. Imala sam dvoje-troje dece, koja su zapravo zagrizla u Makarons“ kolačiće i bili su jako uznemireni, počeli su da plaču, iako sam im ja govorila da nisu jestivi, nisam se sa njima mogla sporazumeti, ali su bili jako simpatični.

Čezar Proka je na festival došao sa prirodnim proizvodima za vanjsku i unutrašnju upotrebu, ali i sa ukrasima inspirisanim prirodom, koje nam je i predstavio:

Na festival Žene u ulici Matasari“ smo došli prvenstveno sa proizvodima za negu kože, organskim, terapeutskim, uljima dobijenim presovanjem na hladno semenki i organskih“ lekovitih biljki. Dobija se kap po kap, i to je lek za kožu. Takođe, imamo terarijume sa biljkama, drvene dekoracije sa terarijumima sa biljkama, drvene i keramičke dekoracije, ručno oslikanu keramiku. Digestiv i bitter sadrže biljke macerirane u palinka rakiji iz Satu Mare, čajeve od presovanih biljki – od jednog medaljona se prave dve litre čaja. Digestiv pomaže u smirivanju nervnog sistema zahvaljujući nani i matičnjaku, pomaže i varenju, nakon večernjeg obroka, takođe dezinfikuje usnu šupljinu i ublažuje san. A bitter se sprema po receptu doktorke inženjerke Julijane Barbu iz Prirodne apoteke“, recept proveren već više od 20 godina.

Od 18:00 časova ulica je, kao i svake godine, oživela živom muzikom, a posetioci su uživali potpunu radost, uprkos kiši, koja je, i ove godine, odlučila da se s vremena na vreme pojavi na festivalu Žene u ulici Matasari“.