Fanky Sitizens (01.02.2022)

Ana-Maria Cononovici, 01.02.2022, 18:50

Fanki Sitizens

Fanki Sitizens je mesto susreta građana koji se ne pomiruju sa statusom kvo, ali razumeju svoju ulogu
u demokratiji, zbog čega naprežu svoje
građanske mišiće i često
učestvuju
u procesu donošenja
odluka. Najmoćnije oružje
organizacije su inicijative koje pametno koriste tehnologiju, lobiranje na
osnovi podataka i komunikacije i građansko obrazovanje. Tako se predstavlja rumunska NVO, koja
ima dugu istoriju podsticanja građana koji sanjaju o urbanom prostoru sa
koherentnom razvojnom vizijom, u kojoj stanovnici preuzimaju ulogu građana i
uključeni su u definisanje zajedničkog prostora i povećanje njihovog kvaliteta
života. Elena Kalistru,
članica Evropskog ekonomskog i
socijalnog komiteta, predsednica i suosnivač organizacije, rekla nam je
odakle ideja za osnivanje organizacije:

Mi smo 2011.- 2012. godine shvatili da u Rumuniji nedostaje pokret ili
organizacija koja bi građanski pokret učinila nečim poželjnim za građane,
posebno u oblastima koje su teže razumljive. Počeli smo sa projektom praćenja
trošenja
javnog novca, zapravo, praćenjem državnog budžeta i pokušali da to učinimo razumljivo za građane. Naša pretpostavka je bila da bi ljudi voleli da se uključe u
građanski život, ali da je ta informacija često isuviše komplikovana i da je
potreban dodatni napor da se objasne neke osnove: kako funkcioniše zakon, način
rada institucija, i tako je rođena Fanki Sitizens.

Pitali smo Elenu Kalistru da
li je lako prikupila sledbenike:

Očigledno nije bilo more građana koji su želeli da se uključe, a mi kao
organizacija ne očekujemo da ćemo doći do miliona ljudi koji da prate šta se dešava sa lokalnim budžetima. Ali verujemo da ako se uključimo i posle reakcije koju smo videli od 2012. godine,
kada smo osnovani do sada, ja vidim da postoji porast mase zainteresovanih za
ono što se dešava i na nacionalnom i lokalnom nivou. I broj onih koji su
uključeni u naše akcije, koji nam doniraju, koji čitaju analize koje smo
uradili, pokazuje da interes stalno raste.

Kako građanin može biti
uključen u život grada?

U većini slučajeva, prvi korak je informisanje. Znam da je kliše, ali je istina. Informacija znači moć, pristup informaciji je u ovom trenutku lakši zbog
postojanja interneta i činjenice da jednim klikom možemo da pronađemo kako da
stupimo u kontakt sa našim poslanikom ili gradonačelnikom. Ali građanima kažemo
da je građanski angažman kao sport. Ima nekoliko nivoa: idealno je svakodnevno
vežbati najmanje 30 minuta. Ovo u smislu aktivnog građanstva znači barem s
vremena na vreme proveriti šta je gradonačelnik uradio, šta je uradio
parlament, šta je Vlada uradila i biti u toku sa dešavanjima. I očigledno ići
na izbore.

Zatim, baš kao u sportu, postoji mogućnost bavljenja
sportom nedeljno, vožnja bicikla. Sa građanske tačke gledišta, to bi značilo da
povremeno peticioniramo kada imamo problem, recimo u našoj ulici, ili pišemo
našim parlamentarcima kada je u pitanju začajna tema. Treći nivo, onaj profesionalnog
sportiste, može značiti trčanje maratona. A u slučaju građanstva, to može
značiti da smo već uključeni u organizaciju građanske intervencije i, na primer, osporavamo način
trošenja lokalnog budžeta. Imamo to pravo kao građani.

Učesnici projekata Fanki Sitizens brojčano variraju od
perioda do perioda, kako nam je rekla naša sagovornica, dostižući na izborima
na hiljade volontera. Elena Kalistru, članica Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta, predsednica i suosnivač
organizacije, obavestila nas je o najnovijim inicijativama:

U narednim godinama imamo dva velika izazova: jedan od izazova je da
idemo više lokalno, to je oblast na kojoj već radimo, počeli smo prošle godine, trudimo se da idemo u lokalne zajednice, kroz
obuke kako se sastavljaju lokalni budžeti, kako da se kao građani uključimo u taj deo, obuke
građanskog vaspitanja, ali i rad sa partnerskim novinarima. Drugi izazov je
naše prisustvo u Briselu, u Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu i
šire, naša organizacija već godinama radi na međunarodnim projektima i posebno u centralnom i istočnom regionu, a od prošle godine sam član Komiteta,
pokušavajući da budemo glas nekoliko rumunskih organizacija na nivou evropskih
institucija.

Bez obzira da li je reč o
evropskom novcu na nacionalnom ili lokalnom nivou, kada se analizira efikasnost
trošenja novca u Rumuniji, kao zajednički aspekt je uočen nedovoljan uticaj
civilnog društva. Glavni uzroci su nedostatak mehanizama za utvrđivanje
dugoročnih razvojnih potreba, određivanje prioriteta finansijskih potreba prema
političkim faktorima, a ne stvarnim podacima, kao i rasipanje javnog novca kroz
korupciju, prevaru ili loše upravljanje.